foto: Evropska komisija

Prvog jula je održan samit lidera Zapadnog Balkana i evropske komesarke za proširenje Marte Kos posvećen Novom planu rasta za Zapadni Balkan. Zemlja domaćin ovog skupa na visokom nivou je bila Severna Makedonija. Dan ranije, premijer ove zemlje, Hristo Mickoski, organizovao je svečanu večeru na kome su prisustvovali predstavnici svih šest zapadnobalkanskih partnera.

Na prvi pogled, uočljivo je da je jedino Srbiju predstavljao ministar za evropske integracije, Nemanja Starović, dok su ostale zemlje delegirale svoje šefove država ili vlada na ovaj događaj. Pored Mickoskog, prisutni su bili Milojko Spajić, premijer Crne Gore, Edi Rama, premijer Albanije, Aljbin Kurti, premijer u tehničkom mandata Kosova kao i predsedavajuća Saveta ministara BIH Borjana Kriško. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u isto vreme boravio u Sevilji zbog konferencije Ujedinjenih nacija, ostaje upitno zašto premijer Đuro Macut nije predstavljao Srbiju na ovom samitu, imajući u vidu rang ostalih državnika Zapadnog Balkana.

Komesarka Kos i lideri Zapadnog Balkana su sagledali napredak u sprovođenju reformi u različitim sektorima javnih politika u prethodnih godinu dana. Podsetićemo, prema Novom planu rasta za Zapadni Balkan, države ovog regiona trebalo je da usvoje nacionalne reformske agende u kojima ističu prioritetne reformske oblasti, a ispunjenjem reformi zauzvrat dobijaju finansijsku pomoć u vidu bespovratnih sredstava i povoljnih kredita. Još u oktobru 2024. godine Evropska komisija je odobrila reformske agende svih zemalja osim Bosne i Hercegovine, koja je svoju agendu usvojila tek pre nešto manje od nedelju dana. Do sada, predfinansiranje iz Instrumenta za reforme i rast su dobile Albanija, Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora, dok Kosovo još uvek nije ratifikovalo međunarodni sporazum koji je osnov za uplatu.

Komesarka Kos je istakla da je oko 75% planiranih reformi za ovaj period Plana rasta u svim zemljama implementirano ili se trenutno implementira. Kos je sumirala i dosadašnje uspehe: ulazak Albanije, Crne Gore i Srbije u SEPA sistem, rad na širenju zelenih traka (green lanes) na 11 ključnih graničnih prelaza kao i unapređenje digitalne povezanosti kroz digitalne inovacione habove, EU digitalnom novčaniku i daljem snižavanju cena rominga između Zapadnog Balkana i EU.

„U svetu koji se fragmentira, proširenje ostaje projekat ujedinjenja. Stoga pozivam partnere da iskoriste ovu priliku i udvostruče napore u reformama. Što se mene tiče, učiniću sve što mogu da im pomognem da što brže dostignu ključne prekretnice.“ – izjavila je komesarka Kos.

Takođe, Evropska komisija je predložila novu veliku inicijativu operativnog odboru Investicionog okvira Zapadnog Balkana (WBIF) u oblasti energetske tranzicije koja bi obuhvatila osam novih investicija u čistu energiju u Albaniji, Srbiji i Crnoj Gori u vrednosti od skoro pola milijarde evra.

Kos je istakla da širom evropskih glavnih gradova sada postoji jasan konsenzus za dalje proširenje, što nije bio slučaj u prethodnom periodu. „Po prvi put u istoriji Evrope, ako uradimo proces proširenja kako treba, konačno bismo imali ujedinjenu Evropu, a Evropa ne može biti ujedinjena bez Zapadnog Balkana“ – rekla je Kos.

Nadovezujući se na dosadašnji rad, učesnici samita su se složili da pojačaju napore na sprovođenju reformi, potvrđujući svoju političku posvećenost i radeći na postizanju širokog nacionalnog konsenzusa, bolje komuniciranje i vidljivost Plana rasta, kako bi građani i kompanije jasno videle njegove benefite.

Kos je istakla da se za dve nedelje zatvara prvi izveštajni period o implementaciji reformskih agendi. Nakon njihove evaluacije, države bi trebalo da dobiju prvu polugodišnju uplatu iz Instrumenta za reforme i rast.

Sledeći sastanak lidera Zapadnog Balkana i EU o Planu rasta biće održan na jesen u Albaniji.

 Autor: Boris Kaličanin