foto: Privatna arhiva

Godina 2025. za mlade u Srbiji je sve osim uobičajena. Višemesečni studentski protesti, započeti nakon tragedije u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 ljudi, prerasli su u najveći talas građanske mobilizacije poslednjih decenija. U atmosferi pritisaka, nadzora, hapšenja i fizičkih napada na demonstrante, mladi su pronašli nove načine da se njihov glas čuje: od blokada univerziteta do biciklističke rute Beograd–Brisel, kojom su poslali poruku da evropski put Srbije ne vide samo kao političku frazu, već i kao fizički pravac ka kojem su spremni da pedale okreću sopstvenim snagama.

Ovaj društveni naboj odvijao se paralelno sa istraživanjem za Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji - 2025, koji Krovna organizacija mladih Srbije objavljuje svake godine na Međunarodni dan mladih, 12. avgusta. Rezultati pokazuju da EU i dalje najčešće izaziva neutralnu prvu reakciju kod mladih - njih 46%, ali uz blagi rast pozitivnih (29%) i pad negativnih (25%) reakcija. Podrška članstvu Srbije u EU iznosi 42,4%, što je 3% više u odnosu na 2024. godinu, dok se protivljenje smanjilo za čak 7% na 32,1%. Četvrtina mladih ostaje neodlučna po pitanju članstva. Uprkos tome što 73% ispitanih nikada nije učestvovalo u EU programima poput Erazmusa, prosečna ocena slaganja sa tvrdnjom da je položaj mladih u EU znatno bolji nego u Srbiji iznosi visokih 4,1 na skali od 1 do 5.

Posebno je zanimljiv odgovor na pitanje zašto Srbija još nije članica EU. Trendovi ostaju slični prethodnim godinama, ali se beleži značajan rast onih koji veruju da je glavni razlog neispunjavanje kriterijuma demokratije i vladavine prava. Ovaj podatak se uklapa sa percepcijom EU kao skupa vrednosti, ali i sa kritičkim stavovima prema unutrašnjem političkom sistemu. Za mnoge mlade, evropske integracije nisu samo spoljnopolitički cilj, već i test sposobnosti Srbije da iznutra izgradi institucije koje garantuju prava, slobode i jednakost.

Kada govorimo o migracionim stavovima, istraživanje pokazuje da značajan deo mladih razmišlja o odlasku iz zemlje, a među njima bi se 73,3% preselilo u neku od država Evrope, što je porast za oko 10% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, gotovo polovina (48%) onih koji ne bi napustili Srbiju kao glavni razlog navodi želju da ostanu i grade bolje društvo. Ova podela jasno oslikava kako mladi EU često posmatraju kao prostor većih mogućnosti, dok deo njih koji ostaje u Srbiji u evropskim vrednostima vidi podsticaj da se društvo menja iznutra.

Politički kontekst dodatno oblikuje ove percepcije. Apel Evropskoj uniji, koji je KOMS uputio u martu zajedno sa partnerskim organizacijama, pozvao je Brisel da reaguje na sistemska kršenja prava u Srbiji: od hapšenja mladih aktivista, preko upada policije u kancelarije OCD, zloupotrebe nadzornog softvera, do uskraćivanja javnih sredstava organizacijama koje kritički govore. Iako reakcije EU nisu pomogle dolaženju do ispunjenja studentskih zahteva, jasni signali iz Brisela da se stanje demokratije u Srbiji prati, pojačali su osećaj među mladima da njihov glas može odjeknuti i izvan granica.

Podaci beleže i promene u političkim vrednostima: opada podrška ideji „jakog vođe“ i raste uverenje da je demokratija, sa svim manama, i dalje najbolji okvir za društveni razvoj. Dok je u prošlogodišnjem Alternativnom izveštaju svega 39% mladih smatralo da je demokratija najbolji oblik vladavine, ove godine taj procenat skočio je na čak 59,9%, što je porast od preko 20%. Istovremeno, negativan stav prema demokratiji pao je na rekordno niskih 16,6%. Pad podrške ideji da Srbiji treba „jak vođa“ važan je signal promene vrednosnog okvira mladih: sa većinskog stava u prethodnim izdanjima izveštaja, na 33,2% ove godine. Više od polovine mladih sada se protivi ovoj tvrdnji.

Ove promene prate i jačanje podrške vrednostima koje su u samom srcu evropskog projekta – pravdi i vladavini prava, odsustvu korupcije i ličnoj slobodi, koje mladi vide kao najvažnije u društvu ove godine. Takođe, raste podrška političkom pluralizmu, koji je doživeo primetan skok u odnosu na prethodne godine. Takvi rezultati ukazuju da, iako politička realnost i svakodnevno iskustvo često deluju udaljeni od ideala, među mladima raste usklađivanje sa vrednostima koje čine temelj evropske integracije Srbije. Za deo mladih, evropske integracije predstavljaju prirodan produžetak borbe za slobodu i odgovornost institucija koju vode na domaćem terenu.

Ipak, jaz između percepcije EU kao „obećane zajednice vrednosti“ i svakodnevnog iskustva mladih ostaje širok. Nedovoljna vidljivost benefita evropskih integracija u lokalnim zajednicama, nizak stepen direktnog učešća mladih u EU programima i konstantna pretežno neutralna emotivna reakcija na pomen EU, govore o potrebi za novim pristupima komunikaciji i uključivanju mladih u evropske procese. Glavni tok političkog diskursa i mejnstrim medija često oblikuje EU kao izvor pritisaka i uslovljavanja, a ne kao zajednicu vrednosti i prilika. Ovakav okvir otežava mladima da u evropskom putu prepoznaju sopstvenu budućnost.

Ako Srbija želi da mladi dožive EU kao svoju prirodnu političku i kulturnu kuću, neophodno je istovremeno raditi na unutrašnjem jačanju demokratskih institucija, otvaranju prostora za slobodno građansko delovanje i približavanju evropskih vrednosti i prilika svakodnevnom životu mladih. Statistički gledano, sve veća podrška demokratiji, odbacivanje ideje o „jakom vođi“ i privrženost vrednostima poput vladavine prava i ličnih sloboda pokazuju da mladi ne traže Evropu negde daleko, već žele da je izgrade ovde, kod kuće.

Mladi su napravili prvi korak ka kreiranju društva u Srbiji po ugledu na uređena društva EU, ali je sada red na EU da napravi dodatan iskorak ka mladima i vladavini prava u Srbiji. Jer podrška u brojkama raste sporo, ali poverenje raste samo onda kada se I živi ono što se zagovara.

Autorka: Maša Vračar,

Krovna organizacija mladih Srbije