foto: Gage Skidmore/Wikimedia Commons

Trampova administracija je u decembru 2025. godine objavila novu Strategiju nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država. Suština Strategije je predstavljanje bezbednosnih izazova i načina na koji administracija planira da im pristupi. Sprečavanje regionalnih sukoba „pre nego što se pretvore u globalne ratove koji će za sobom povući čitave kontinente“ navedeno je u dokumentu u odeljku „Principi“. Za autore Strategije, nasleđe Donalda Trampa je nasleđe „Predsednika mira“. Međutim, u primerima Trampove mirovne kampanje sprečavanje sukoba između Srbije i Kosova*[1] pronašlo je svoje mesto, što je u najmanju ruku zbunjujuće.

Bela kuća je 2020. godine, u prvom mandatu Donalda Trampa, bila posrednik pregovora između Beograda i Prištine. Sastanak je rezultirao potpisivanjem dokumenta „Ekonomska normalizacija“, poznat kao tzv. Vašingtonski dogovor. Razlog za angažovanje Sjedinjenih Država u tom trenutku je bila dvojaka. Prvenstveno, kriza u dotadašnjim pregovorima Beograda i Prištine dobila je ozbiljnu ekonomsku dimenziju s obzirom na odluku Prištine da uvede carine od 100% na srpsku robu. Trampova administracija imala je za cilj ekonomsku normalizaciju, jer je u ekonomskom povezivanju videla i put ka budućem političkom rešenju.

Sa druge strane, još jedan (možda i bitniji) razlog za zainteresovanost Sjedinjenih Država nalazio se u tome što je kampanja za njihove predsedničke izbore bila u toku. Nije neosnovano verovati da je Tramp time želeo da se predstavi kao tvorac mira i da spoljnopolitičkim uspehom pokuša da poboljša rejting usled loše društveno-ekonomske situacije prouzrokovane pandemijom virusa KOVID-19. Ipak, ekonomska normalizacija Beograda i Prištine se ne može nazvati, kako kasnije kaže Strategija, sprečavanjem rata koji bi mogao da eskalira u sukob na čitavom kontinentu. To nije sprečilo Trampa da ovaj dogovor predstavi kao istorijsko pomirenje. Nakon potpisivanja dokumenta, Tramp je izjavio da je zaustavio krvoproliće koje se odvijalo „stotinama godina“, i da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir.

Tramp je stavio još veći fokus na stvaranje mira u svetu u svojoj narednoj kampanji 2024. godine, tokom koje je govorio glasačima da će zaustaviti rat u Ukrajini za 24 sata. Tokom mandata je nastavio sa takvom retorikom, i često je govorio o postizanju mira u Gazi i o dogovoru sa Iranom. U junu ove godine rekao je, bez dokaza, kako se Srbija spremala za rat sa Kosovom*, ali su Sjedinjene Države to uspešno sprečile putem trgovine. Iako deluje kao da aludira na dogovor iz 2020. godine zbog pominjanja trgovine, ova izjava skoro u potpunosti ima unutarpolitičku ulogu koja se oslanja na njegova obećanja tokom kampanje o postizanju mira u svetu.

U Strategiji nacionalne bezbednosti se Srbija i Kosovo* pominju sa još sedam primera sukoba koji su zaustavljeni: Kambodža i Tajland, DR Kongo i Ruanda, Pakistan i Indija, Izrael i Iran, Egipat i Etiopija, Jermenija i Azerbejdžan, kao i rat u Gazi. Bitno je napomenuti da se svi ovi primeri pominju kao uspešno sprečavanje rata tokom prvih 8 meseci Trampove druge administracije. To u potpunosti odbacuje tzv. Vašingtonski dogovor kao sadašnji uspeh. Dakle, posredovanje Bele kuće u odnosima Beograda i Prištine, na način na koji se spominje u Strategiji nacionalne bezbednosti, je samo delom bazirano na Vašingtonskom sporazumu, dok je suština u retorici i stvaranju slike o mirovnoj politici. Srbija i Kosovo* nisu jedini upitni primeri. U objavi prestižnog američkog Saveta za spoljne odnose navodi se kako nije bilo aktivnog sukoba ni u primeru Etiopije i Egipta, kao ni Jermenije i Azerbejdžana, dok napori o postizanju mira između DR Konga i Ruande, kao i u Gazi, još uvek nisu uspešni.

„Preusmeravanje kroz mir“ navedeno je u Strategiji kao jedan od prioriteta administracije koja želi da stvara mir čak i u regionima od periferne važnosti za Sjedinjene Države. Razlozi za to, osim pomenutog straha od eskalacije, su stvaranje stabilnosti, otvaranje novih tržišta i jačanje američkog uticaja. Iako to ne piše direktno, ovakav cilj bi posledično pozitivno uticao i na prestiž Sjedinjenih Američkih Država, a samim tim i na reputaciju njihovog predsednika. Dakle, čak i ako je tvrdnja o sprečenom ratu netačna, pominjanje Srbije i Kosova* ima unutarpolitičku i retoričku ulogu jer direktno pomaže narativu da je Tramp „predsednik mira“.

Autor: Aleksandar Jakovljević