Progovori o pregovorima

Kvalitet života ili egzistencija: Status Srba na Kosovu* nakon 15. marta

Da li se pitanje opstanka Srba na Kosovu danas više ne vodi kroz političke pregovore, već kroz administrativne procedure? Da li se status jedne zajednice može redefinisati pravnim normama koje su formalno neutralne, ali u praksi proizvode duboko selektivne posledice?

Politička i institucionalna kriza na Kosovu: Može li se pokrenuti nastavak dijaloga?

U poslednjem trenutku pronađeno je kompromisno rešenje koje je imalo za cilj da ublaži posledice po srpsku nacionalnu grupaciju, koja bi kao najveća nealbanska etnička zajednica bila najviše pogođena. Prema tom dogovoru, Srbima je omogućen dodatni rok od tri meseca za pribavljanje potrebne dokumentacije, čime je izbegnuta nagla primena sankcija i ostavljen prostor za prilagođavanje novim pravilima.

Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu*: rešenje ili privid

Kosovo* je gotovo tokom cele 2025. godine bilo zarobljeno u dubokoj političkoj krizi koja je na kraju dovela do vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra.

Zbog čega se pominju Srbija i Kosovo* u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država?

Za autore Strategije, nasleđe Donalda Trampa je nasleđe „Predsednika mira“. Međutim, u primerima Trampove mirovne kampanje sprečavanje sukoba između Srbije i Kosova*[1] pronašlo je svoje mesto, što je u najmanju ruku zbunjujuće.

Šta će biti s Beogradom i Prištinom nakon povratka Trampa u Belu kuću?

Spoljnopolitički diskurs američke politike se zaista ne menja radikalno, bez obzira na promenu administracije, a posebno ne u slučaju kada se predsednik vraća u Belu kuću.