Evropski parlament: Proširenje Evropske unije je win-win situacija za države članice i kandidate
foto: EU
U izveštaji o politici proširenja koji je usvojen 11. marta, Evropski parlament ponovio je svoj stav da je proširenje strateški odgovor na novu geopolitičku realnost i istovremeno investicija u bezbednost i stabilnost Evropske unije. Usled zajedničkih geopolitičkih izazova i postojanja zajedničke demokratske vizije, neophodno je zaokružiti evropski projekat proširenjem.
Poslanici su usaglasili tekst koji ističe da obostranu korist za države članice i države kandidate. S jedne strane, proširenje bi sačuvalo kredibilitet Evropske unije prema državama kandidatima, ojačalo bi evropsku bezbednost i ekonomiju, dok bi građani Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije imali opipljive koriste.
Cena ne-proširenja bi nadmašila cenu pristupanja država kandidata Evropskoj uniji jer bi se mogla stvoriti rizična geopolitička siva zona koja bi bila podložna malignim uticajima drugih neevropskih zemalja.
U izveštaju se ističe da proces proširenja ostaje meritokratskih i da zavisi od ispunjenja neophodnih reformi. Evroparlamentarci pohvaljuju značajan napredak koje su ostvarile Crna Gora i Albanija sa ciljem da završe pregovore do 2026, odnosno 2027. godine. Pohvalne reči je dobila i Ukrajina, a Evropski parlament poziva Savet i države članice da nastave podršku Ukrajine, istovremeno žaleći što Savet nije postigao dogovor oko upotrebe zamrznutih ruskih sredstava na teritoriji EU. U slučaju Ukrajine i Moldavije, Parlament poziva mađarsku vladu da se uzdrži od blokiranja pregovora sa ovim državama.
S druge strane, Srbija nije dobila svoje posebno mesto u ovom izveštaju. Srbija se spominje u kontekstu daljeg rada na normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i primer slabe spoljnopolitičke usklađenosti sa Unijom, u grupi zajedno sa Gruzijom i Turskom.
Veliki deo izveštaja stavlja naglasak na značaj temeljnih reformi i klaster Osnove, važnost usaglašavanja spoljnih politika država kandidata sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, neophodnošću za veću podršku jačanju vladavine prava i medijskih sloboda, borbe protiv malignih stranih uticaja, sa naglaskom na Rusiju.
Marta Kos, komesarka za proširenje, izjavila je da zemlje koje su podložne „toksičnom uticaju“ Rusije ne mogu postati članice EU. Naglasila je da u Uniji nema mesta za „trojanske konje“ koji bi mogli da je podrivaju iznutra. Prema njenim rečima, buduće članice moraju biti stabilne i otporne demokratije, sposobne da se odupru spoljnim uticajima, posebno iz Rusije.
Ističe se potreba za institucionalnim reformama, uključujući širu primenu odlučivanja kvalifikovanom većinom, kako bi se izbegla blokada procesa pregovora usled jednoglasnosti, posebno pri otvaranju i zatvaranju pregovaračkih klastera.
Izvestilac Evropskog parlamenta za ovaj izveštaj, Petras Auštrevičius, istakao je da je svako proširenje jačalo političku i ekonomsku moć Evrope, donoseći veću sigurnost i prosperitet građanima. Posebno je istakao da proširenje mora ići paralelno sa unutrašnjim reformama, uključujući veću primenu kvalifikovane većine u odlučivanju, kako bi se očuvala efikasnost Unije. Prema njegovim rečima, EU treba da sprovede ove reforme do trenutka kada najnaprednije zemlje ispune uslove za članstvo. U izveštaju se ističe neophodnost širenja odlučivanja kvalifikovanom većinom, kao i potreba za prilagođavanje ključnih politika (poput poljoprivredne i kohezione politike) i institucija EU proširenju, uz očuvanje efikasnosti i veće učešće građana.
Evropski parlament naglašava potrebu da proces pristupanja bude transparentniji i predvidiviji, uz jasne rokove za najnaprednije kandidate, kako bi se očuvala kredibilnost proširenja. Ističe da reforme, posebno u oblasti vladavine prava i institucionalne nezavisnosti, ne smeju biti ubrzane nauštrb kvaliteta.
Parlament naglašava značaj strateške komunikacije, borbe protiv dezinformacija (posebno ruskog uticaja), kao i podrške civilnom društvu i nezavisnim medijima. Konačno, ističe se važnost političkog konsenzusa, demokratskih izbora, parlamentarne saradnje i jačanja administrativnih kapaciteta kao ključnih preduslova za uspešno članstvo.
Autor: Boris Kaličanin
