foto: Platforma Obywatelska RP / Wikimedia commons

U maju 2025. godine, Evropska unija je uvela novi finansijski instrument „Security Action for Europe“, skraćeno SAFE. Ovaj program je prvi stub strategije Evropske unije o jačanju odbrambene industrije i smanjenju zavisnosti od spoljnih proizvođača, pod nazivom Readiness 2030. Podrazumeva jačanje odbrambenih kapaciteta članica EU putem zajmova ukupne vrednosti od 150 milijardi evra. Najveći deo zajma je predviđen za Poljsku, čak 43 milijarde evra. Ova strateška autonomija je podstaknuta nakon geopolitičkih promena sa Rusko-ukrajinskim ratom i pogoršanih odnosa sa Vašingtonom dolaskom Donalda Trampa na vlast. Dok je nekoliko značajnih lidera često promovisalo stratešku autonomiju, u prvom planu francuski predsednik Emanuel Makron, strategija Readiness 2030 je do sada najozbiljniji korak ka tome.

Dve karakteristike ovog zajma su bitne. Kao prvo, ovaj program se odnosi samo na određene kategorije naoružanja. Drugo, SAFE program podrazumeva da maksimalno 35% troškova može da se koristi za spoljne dobavljače, a većina od 65% mora ići na domaću odbrambenu industriju u EU, kao i ukrajinsku industriju. To dugoročno donosi strukturne promene u „ekosistemu“ odbrambene industrije u EU. Značajni proizvođači vojne opreme unutar EU će postati povoljnija alternativa za države članice. Primeri su nemački Rheinmetall, britanski BAE Systems sa proizvodnim pogonima u Švedskoj, ili francuski KNDS. Sa ovim podstaknutim razvojem odbrambene industrije preko zajma, Poljska i ostatak EU mogu početi da se navikavaju i oslanjaju na domaće proizvođače, što suštinski menja i način na koji bi se koristili i nacionalni budžeti, što i jeste cilj.

Ideja je da vojske EU članica postepeno počnu sa prilagođavanjem domaćim standardima i modelima naoružanja. Tu nastaje efekat putne zavisnosti, što znači da je za državu koja krene da razvija svoje kapacitete po domaćim standardima i modelima kasnije sve teže i skuplje da skrene sa tog puta, a uloga subvencija iz EU dalje podstiče to oslanjanje na domaću industriju. Međutim, SAFE zajam je u Poljskoj doveo do političkog sukoba između pro-EU premijera Donalda Tuska i evroskeptičnog predsednika Karola Navrockog. Predsednik Navrocki i stranka PiS (Pravo i pravda), koja mu je pružala podršku tokom predsedničkih izbora koja je ujedno i najveća opoziciona, a do skoro vladajuća stranka, se protive ovom zajmu.

Kao alternativu, Navrocki je ušao u dogovor sa guvernerom Narodne banke Poljske i zajedno su predložili model finansiranja nazvan „SAFE 0%“. Taj predlog podrazumeva korišćenje nerealizovanih dobitaka od poljskih zlatnih rezervi, procenjenih na oko 46 milijardi evra, za potrebe finansiranja odbrane. Nakon toga, Navrocki je uložio veto na zakon povezan sa SAFE programom. Kao odgovor, vlada je usvojila rezoluciju „Naoružana Poljska“ kako bi nastavila sprovođenje programa kroz alternativni mehanizam koji ne zahteva formalno usvajanje zakona. Takav pristup dodatno komplikuje čitav proces, ali ga ne zaustavlja u potpunosti. Uprkos političkom sporu i uloženom vetu, Evropska komisija je ostala posvećena sprovođenju SAFE programa, pružajući otvorenu podršku vladi Donalda Tuska. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je 23. aprila najavila da je Poljskoj izdat zajam, i istakla Poljsku kao centralni stub evropske odbrane.

Postoji više razloga zašto PiS i Navrocki kritkuju SAFE zajam. Prvenstveno, ocenjuju ga kao prekomerno zaduživanje i instrument političkog uslovljavanja od strane Evropske komisije, što je predstavljeno kao potencijalna pretnja po suverenitet države. Borba za suverenost je centralna politička pozicija stranke PiS, i evroskepticizam nije drugačiji ni po pitanju naoružanja uz pomoć EU. Drugi bitan deo nepoverenja leži upravo u želji Poljske da nastavi da naručuje naoružanje od tradicionalnih saveznika, uključujući i SAD. Ovo je odraz bliskih odnosa Varšave i Vašingtona, koji su prvenstveno tradicionalni partneri u odbrambenoj industriji, koja ima podršku poljskog stanovništva, ali delimično i odraz ideološke blizine Trampa i Navrockog.

Treći razlog se nalazi u tome koja će strana u Poljskoj biti „pobednik“ naoružanja. Pitanje povecanog vojnog naoružanja je stvar političkog i društvenog konsenzusa u Poljskog, koja je znatno uvećala vojnu potrošnju nakon počekta ruske invazije na Ukrajinu. U uslovima kohabitacije, kada su predsednik države i predsednik Vlade iz suparničkih političkih strana, suština leži u tome ko će politički profitirati od toga. Buduci da je Tusk, kao primijer, odgovoran za sumu novca koju je Evropska komisija odobrila Poljskoj preko SAFE zajma, onda bi se modernizacija vojske tim putem smatrala pobedom njegove koalicije. Zbog toga je Navrocki, uz podršku PiS-a kritikovao zajam da bi oborio mogucnost Tuskove političke pobede u domenu odbrane. Iako je Tusk izašao kao pobednik ovog sukoba, netrpeljivosti Predsednika države i predsednika Vlade se nastavljaju i u drugim domenima.

Autor: Aleksandar Jakovljević