foto: freepik

U digitalnom prostoru, privatnost prevazilazi samo pitanje lične sfere i lako može postati sredstvo za trgovinu. Naše poruke, fotografije, lokacija, internet pretrage i kontakti svakodnevno cirkulišu kroz mreže različitih platformi, aplikacija i servera. Iako se zaštita podataka najčešće posmatra kroz prizmu sajber bezbednosti, jedna dimenzija ostaje nedovoljno vidljiva – curenje i zloupotreba ličnih podataka kao oblik rodno zasnovanog nasilja. Ovaj modalitet nasilja nije novina, a njegov najrasprostranjeniji oblik jeste neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja koje se klasifikuje kao „osvetnička pornografija“. U takvim situacijama, digitalno nasilje se nadovezuje na nasilje u realnom svetu čime, te nestaje granica između online i offline prostora.

Ipak, razmere ovog problema postaju sve izraženije. Curenje ličnih podataka može rezultovati ozbiljnim posledicama u vidu ucena, uznemiravanja, pretnji, proganjanja, pa čak i fizičkog nasilja. Kada se privatni sadržaj jednom nađe na internetu, njegovo uklanjanje postaje izuzetno teško, a šteta neretko nepovratna. U tom kontekstu, žene su nesrazmerno pogođene zbog postojećih društvenih normi koje njihovu seksualnost i privatnost podvrgavaju strogim osudama. Žrtve mogu izgubiti kontrolu nad sopstvenim identitetom, osećaj sigurnosti i poverenje u druge. U ekstremnim slučajevima, posledice mogu uključivati povlačenje iz javnog života, gubitak posla ili obrazovnih prilika, pa čak i ozbiljne psihološke probleme.

Krajem marta i početkom aprila 2026. godine, javnost u Srbiji suočila se sa jednim od najozbiljnijih incidenata u oblasti zaštite podataka o ličnosti – curenjem medicinskih podataka jedne ginekološke klinike. Prema dostupnim informacijama, na dark web-u su se pojavile baze podataka koje sadrže lične i zdravstvene informacije preko šest hiljada žena. U njima  su se nalazili podaci poput imena i prezimena, adresa, brojeva telefona, jedinstvenih matičnih brojeva, kao i medicinski izveštaji, dijagnoze, terapije, pa čak i detalji o trudnoći. Ono što ovaj slučaj čini posebno uznemirujućim jeste priroda podataka koji su dospeli u javnost. Naime, u pitanju su informacije o reproduktivnom zdravlju koje spadaju među najintimnije aspekte privatnog života.

Kako se navodi, baza podataka je objavljena nakon hakerskog napada na privatnu ginekološku kliniku pri čemu ustanova nije pristala da plati otkup (ransom). Podaci su potom distribuirani na forumima i različitim platformama, gde su potencijalno mogli biti preuzimani, deljeni ili prodavani. Štaviše, klinika iz koje su podaci procureli nije odmah obavestila pacijentkinje o incidentu, niti je javno preuzela odgovornost. Iako je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo vanredni inspekcijski nadzor, postavlja se pitanje – da li ovakve mere dolaze prekasno da bi se sprečile posledice po pogođene pacijentkinje?

Medicinski podaci, koji bi trebalo da budu strogo poverljivi, postali su javno dostupni, i to bez pristanka osobe na koju se odnose. U društvu u kojem su teme poput seksualnog i reproduktivnog zdravlja i dalje stigmatizovane, objavljivanje ovakvih podataka može dovesti do javnog sramoćenja, osude, pa čak i nasilja. Istovremeno, informacije o, na primer, polno prenosivim bolestima, trudnoći ili abortusu često se koriste kao sredstvo kontrole i stigmatizacije žena. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne slabosti koje postoje u sistemu zaštite podataka u Srbiji. Iz tog razloga, važno je da se navedeni slučaj ne posmatra kao „sporadični incident“ jer se on, za hiljade žena, može klasifikovati kao direktan oblik nasilja.

U svetu u kojem se granice između privatnog i javnog nestaju, pitanje kontrole nad sopstvenim podacima postaje ključno. Ako dozvolimo da privatnost postane roba kojom se trguje bez posledica, rizikujemo da normalizujemo nasilje. Na međunarodnom nivou, sve više se prepoznaje potreba da se digitalno nasilje uključi u širi okvir borbe protiv rodno zasnovanog nasilja. Dokumenti i preporuke međunarodnih organizacija ukazuju na to da države imaju obavezu da zaštite građane i u digitalnom prostoru. Organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u ovom segmentu, ali bez sistemske podrške države njihov domet ostaje ograničen. Zato je važno da ovu temu povučemo sa margine i postavimo je u centar javne debate. Privatnost ne treba da bude luksuz, već osnovno pravo svakog pojedinca.

Autorka: Sanela Veljković