Ubrzati proces proširenja, ali ne po cenu suštinskih reformi
Voditelj energetskog programa Zelene akcije i član predsedništva Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK), Toni Vidan, za mesečni bilten „Progovori o pregovorima“ govori o iskustima civilnog društva Hrvatske u radu Zajedničkog konsultativnog odboro (JCC) tokom procesa pregovora o pristupanju EU, te dometima uticaja Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta kada je u pitanju politika proširenja.
BOŠ: Koliko je Zajednički konsultativni odbor doprineo učešću civilnog društva u procesu pregovora Republike Hrvatske sa EU?
Toni Vidan: Smatram da civilno društvo u Hrvatskoj nije uspelo da iskoristi JCC do punog potencijala koje bi jedno takvo telo moglo imati u procesu pristupanja. Naime, JCC ima značajnu ulogu u interpretaciji stanja u zemlji kandidatu. Pošto Evropska komisija nema velike kapacitete za monitoring na terenu ona se oslanja na mišljenje JCC-a oko toga koliko se reforme zaista sprovode, u smislu da nisu samo „reforme na papiru“, već koliko je zaista zemlja kandidat uspešna u implementaciji pravnih tekovina EU. Želim da naglasim da je ovo subjektivna procena, ali zaista imam utisak da JCC nije odigrao tu ulogu u punom potencijalu.
Očekujem da će JCC u Srbiji, posebno zbog kvalitetnog članstva, imati bitno konstruktivniju ulogu i biti značajniji akter u celom procesu pristupanja Srbije EU.
BOŠ: Kako, kao predstavnik Republike Hrvatske u EESK-u, procenjujete domet i uticaj predstavnika civilnog društva u Ekonomskom i socijalnom komitetu, posebno kada je u pitanju politika proširenja? U kolikoj meri zemlje u procesu pristupanja, a posebno samo civilno društvo, može da računa na podršku predstavnika zemalja iz regiona u ovom konsultativnom telu EU?
Toni Vidan: Mogu reći da mi je izuzetno zadovoljstvo da je Vlada Republike Hrvatske produžila mandat sadašnjih članova EESK-a za još 5 godina, tako da će sadašnja delegacija Hrvatske ostati ista i u periodu 2015 – 2020.
Ono što mi je drago reći je da je zaista visoka motivacija, ne samo predstavnika nevladinih organizacija, već i predstavnika sindikata, da se maksimalno utiče na Evropsku komisiju da proširenje članstva vrati na agendu kao prioritet. Nažalost, zbog ekonomske krize, ali, u krajnjoj liniji, i zbog političke krize, ovaj saziv Komisije je među teme koje nisu visoko na listi prioriteta uvrstio i temu proširenja EU.
Mi smatramo da je to pogrešno i vrlo smo odlučni lobirati da se proširenje EU vrati na mesto najznačajnijih prioriteta Unije i da se taj proces maksimalno ubrza. Pri tome, smatramo da je izuzetno važno da se ne žrtvuje kvalitet procesa pristupanja kao prilika za ozbiljne reforme u funkcionisanju institucija i sprovođenju pravnih tekovina EU. Sada je već očigledno koliko su nove zemlje članice, koje su propustile priliku da naprave sadrža-
jne reforme u procesu pristupanja, u stvari izgubile šansu da osiguraju kvalitetno funkcionisanje javne uprave i bolje iskoriste članstvo u EU za sopstveni razvoj. To bi bila poruka članova EESK-a – stalo nam je da proces proširenja ponovo postane prioritet EU i da se osigura aktivno učešće civilnog društva u zemljama kandidatima kako bi reforme bile što kvalitetnije sprovedene.
Intervju pripremili Danijela Božović i Mirko Popović
