Odgovori na klimatske promene ─ Srbija na skali globalnog indeksa klimatskih rizika

U ovom broju biltena „Pregovori o pregovorima”, Zenke Kreft, rukovodilac Tima za međunarodnu klimatsku politiku u organizaciji Germanwatch, govori o glavnim zaključcima Globalnog indeksa klimatskih rizika za 2016. godinu, ekstremnim vremenskim uslovima u Srbiji i drugim pogođenim regionima, kao i o odgovoru Evropske unije i globalnom odgovoru na klimatske promene.

BOŠ: Organizacija Germanwatch već jedanaest godina objavljuje Globalni indeks klimatskih rizika. Vi ste jedan od autora poslednje publikacije. Koji su glavni zaključci Globalnog indeksa klimatskih rizika izdatog decembra prošle godine, tokom COP-a 21?

Zenke Kreft: Globalni indeks rizika sadrži dva tipa rangiranja. Mi posmatramo zemlje najviše pogođene katastrofama u vezi sa klimom u protekloj godini, kao i zemlje koje trpe najviše posledica u poslednjih 20 godina. Indeks globalnih klimatskih rizika za 2016. godinu, koji koristi podatke iz perioda do 2014. godine, pokazuje da je prošle godine Balkansko poluostrvo bilo teško pogođeno. Srbija je podnela najteži udarac od svih zemalja 2014. godine u pogledu uticaja vremenskih uslova, uz veliku ekonomsku štetu i velik broj ljudi pogođenih obilnim poplavama u proleće 2014. godine. Međutim, ako pogledamo dugoročni indeks, vidimo da su uglavnom zemlje u razvoju one koje trpe najveće posledice. Od 10 najviše pogođenih zemalja, 9 zemalja su zemlje sa niskim ili niskim do umerenim prihodima.

BOŠ Možete li ukratko objasniti metodologiju koju ste koristili? Koje ste parametre koristili i kako ste prikupljali podatke?

Zenke Kreft: Mi uzimamo globalne podatke o gubicima od kompanije Munich Re, najvećeg svetskog osiguravajućeg društva, i prilagođavamo ih u odnosu na nacionalnu kupovnu moć. Posmatramo samo deo podataka o gubicima koji su potencijalno povezani sa klimatskim promenama – na primer, poplave, oluje ili klizišta i obilne kiše. Zatim rangiramo zemlje na osnovu relativne i apsolutne ljudske i materijalne štete u njima. Međutim, cilj indeksa nije da predoči potpunu sliku svih postojećih i budućih klimatskih uticaja. Mi ne radimo projekcije niti analize budućih vremenskih nepogoda, ne posmatramo događaje koji se sporo odvijaju, kao što su podizanje nivoa mora ili dezertifikacija, niti izrađujemo mape ranjivosti. Svrha našeg indeksa je da pokaže da zemlje već trpe uticaj klimatskih promena, i objavljujemo ga uoči konferencije o klimi da pokažemo da je to realnost svake nacije i da je u svačijem nacionalnom interesu da aktivno deluje na ublažavanju klimatskih promena i pitanjima prilagođavanja.

BOŠ: Kakva je veza između klimatskih promena, ekstremnih vremenskih prilika i energetske politike?

Zenke Kreft: Naš indeks ne pripisuje izričito štetu emisijama, ali postoji rastuća zbirka naučne literature koja pokazuje da se ekstremni događaji – pojedinačni fenomeni, ali i opštiji trendovi – mogu povezati sa klimatskim promenama. U kombinaciji sa takvim studijama koje identifikuju uzročnike, naš indeks prikazuje jasnu sliku. Takođe, IPCC (Međuvladin panel za promenu klime) već vidi promene u ekstremnim događajima, u nekim ekstremnim događajima, kao rezultat antropogenih emisija – naročito toplotne talase – i predviđa dalje promene kako se emisije i klimatske promene budu nastavljale. Buduće klimatske promene velikim delom zavise od izbora energetske politike u svetu. Da bi se najgori uticaji držali pod kontrolom, svetska ekonomija naredne dve generacije mora se u velikoj meri zasnivati na obnovljivoj energiji.

BOŠ: Po vašim saznanjima, kakav je bio odgovor EU na posledice ekstremnih vremenskih prilika na Zapadnom Balkanu i u Srbiji? Koji su mehanizmi primenjeni? Da li su ti mehanizmi bili delotvorni?

Zenke Kreft: Ja nisam ekspert za humanitarna pitanja i ne znam precizno kakvo je bilo lokalno reagovanje na krizu u Srbiji. Međutim, EU ima mehanizam solidarnosti koji izdvaja novac za zemlje pogođene katastrofama u slučaju kad su njihovi kapaciteti iscrpljeni. Iz ovog fonda isplaćena su sredstva Srbiji i dostavljena je i dodatna humanitarna pomoć. To pokazuje koliko je značajno biti spreman da se pomogne. U budućnosti će biti sve više i više katastrofa. Istovremeno, to je podsetnik da zemlje moraju investirati u preventivno delovanje i prilagođavanje klimatskim promenama da bi zaštitile svoje građane.

BOŠ: Organizacija Germanwatch je bila prisutna na samitu UN u Parizu i pomno pratila pregovore. Koje su ključne tačke sporazuma i jeste li zadovoljni postignutim dogovorom?

Zenke Kreft: Pariz je doneo, u nekom smislu, istorijsku prekretnicu. On postavlja globalni cilj, ne samo u pogledu smanjenja klimatskih promena i smanjenja porasta temperature do 2° već kaže i da emisije CO₂ moraju biti zaustavljene ne mnogo posle 2050. godine. On postavlja obavezu pred svaku državu da postepeno sprovodi sve bolje delovanje u oblasti klimatskih promena i da obaveštava druge o svojim nastojanjima. On formuliše globalni cilj u pogledu prilagođavanja i daje okvir zajedničkog transparentnog režima, koji će značiti da se emisije širom sveta mogu pratiti i da se na njih može uticati. Pariz, ne samo sporazum nego i inicijative i planirani i na nacionalnom nivou utvrđeni doprinosi (eng. INDC – Intended Nationally Determined Contribution), koje su dostavile skoro sve zemlje sveta predstavljali su pravi uspeh za klimatsku politiku. To je sada polazna tačka za sprovođenje i realizaciju dogovorenih aktivnosti na nacionalnom nivou.

BOŠ: Vlada Republike Srbije je usvojila Predviđeni i na nacionalnom nivou utvrđeni doprinos (INDC) i obavezala se da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% u poređenju sa emisijama iz 1990. godine. Kako ocenjujete predviđeni doprinos Srbije smanjenju emisija u poređenju sa drugima, naročito sa onima iz EU? koliko se to uklapa sa novoutvrđenim dugoročnim ciljem kojim se teži ograničavanju globalnog zagrevanja na 1.5° C?

Zenke Kreft: Mislim da Srbija može i treba da uradi više. Najpre, usled promena u političkom sistemu i pratećeg restrukturiranja teške industrije itd., Srbija je već ostvarila pad u emisijama od 25% pre dve godine. Njen predviđeni i nacionalnom nivou utvrđeni doprinos bi tako zapravo prikrio stvarni porast emisija. Smatram da to nije u saglasnosti sa onim što se zahteva da se dosegne cilj EU od najmanje -40% u poređenju sa podacima iz 1990. godine. A i cilj EU po sebi nije adekvatan i mora se pojačati u narednim godinama. Učiniti to bilo bi u interesu same Srbije: ona ne bi samo smanjila očiglednu izloženost klimatskim prilikama, već bi i imala koristi u zapošljavanju i smanjenju troškova goriva u privredi. Obnovljiva energija je budućnost i zemlje kroz svoju ambiciju u klimatskoj politici odlučuju kako se orijentišu u odnosu na ove buduće mogućnosti.

BOŠ: Usaglasivši se o Pariskom sporazumu, vlade iz celog sveta obavezale su se da ograniče globalno zagrevanje na znatno manje od 2°C i da teže cilju od 1,5°C, kao i da dosegnu neutralisanje uticaja gasova sa efektom staklene bašte u drugoj polovini veka. Štaviše, zemlje treba da teže da predstave dugoročne razvojne strategije sa malim emisijama u godinama koje dolaze. Možete li predvideti u kom smeru će ići klimatska politika EU, kao posledica Pariskog sporazuma? Kako će se razvoj politike EU odraziti na pristupajuće države kao što je Srbija?

Zenke Kreft: Pariz je uspeo da unese nauku o klimi u međunarodni sporazum. Nauka je jasna, postojećim predviđenim i na nacionalnom nivou utvrđenim doprinosima neće se izbeći opasne klimatske promene, već će oni pre rezultirati u zagrevanju od 3° C ili više. Trenutni cilj EU u pogledu klime nije dovoljan za isplativ put do smanjenja emisije od 95% do 2050. godine. Dakle, biće još nastojanja za dalja smanjenja, i smatram da su potrebna srazmerna zalaganja Srbije ako se teži ka pristupanju. Međutim, za realizaciju toga nisu samo dovoljni samo klimatski motivi. Klimatska politika, koja se zapravo svodi na dugoročnu održivost nastanjenja na planeti i otud je u interesu svake države, može uspeti samo uz sveobuhvatniju viziju EU. Na primer, dekarbonizacija energetskog sektora, koja mora biti prioritet: to može uspeti uz sveobuhvatniju strategiju za obnovljive izvore energije širom Evrope. Energija vetra na severu, hidroenergija u planinskim zemljama i solarna energija na Mediteranu, sve povezane na pametno osmišljen način. Srbija bi u tome imala središnju ulogu i imala bi mnogo koristi od infrastrukture i jeftinije energije.

BOŠ: Koje su preporuke organizacije Germanwatch kako da se ostvari potpuna dekarbonizacija? Kakvi su planovi Nemačke posle Pariza i s obzirom na Pariski sporazum? Hoće li termoelektrane još uvek imati svoju ulogu i koliko dugo?

Zenke Kreft: U Nemačkoj, koja spada u najveće potrošače uglja na svetu, prvi sledeći izazov ticaće se odluke o postepenom izbacivanju uglja iz upotrebe. Naročito lignita, što treba da se dogodi do 2035/2040. godine. Restrukturiranje čitave industrije na način koji je socijalno prihvatljiv, participatoran i koji bi vodio do boljih poslova nije lak zadatak, već sveobuhvatno društveno pregnuće. Bolje je upravljati strukturnim promenama unapred nego čekati kolaps. Istovremeno, kratkoročni interesi kompanija koje to pogađa sprečavaju političare da donesu odluke koje bi bile u svačijem dugoročnom interesu. To je ključan izazov, i Nemačka nije usamljena u tome.

BOŠ: Šta bi trebalo da bude sledeći korak organizacija civilnog društva, kao što je Germanwatch, nakon svega što je dogovoreno Pariskim sporazumom?

Zenke Kreft: Pariz daje okvir, ali će upravo nacionalna zalaganja odlučivati o tome da li su bezbedna klima i bezbedna planeta moguće. Posle Pariza odlučili smo da radimo na tri fonta. Najpre, nacionalna dimenzija je važna za ključne odluke u Nemačkoj i EU, za šire društvene debate o strukturiranju „Energiewende“ (energetske tranzicije), postepeno izbacivanje uglja i unošenje promena u sektor mobilnosti. Drugo, na međunarodnom nivou, gde će mnoge ideje iz Pariza morati da se tehnički pojednostave i dalje razviju, bez smanjenja njihove delotvornosti. Jedan aspekt je međunarodna avijacija, sektor u kom emisije intenzivno rastu i gde nema regulacije. Odluke se očekuju u jesen 2016. godine. Treće, želimo da ohrabrimo vodeće aktere u oblasti klimatske politike, obnovljive energije, prilagođavanja klimatskim promenama, koji pomažu da se podstaknu međunarodni procesi i unapredi zajednica.

Međutim, moramo biti i realistični. S obzirom na inerciju sistema na Zemlji, mi još uvek ne vidimo veliki deo klimatskih promena koje su se već desile. Narednih 15 godina pokazaće tek obrise budućnosti sa masovnim uticajima koji pogađaju svet. Ponovo je 2015. godina bila najtoplija zabeležena godina, koja je premašila zagrevanje od 1°C po prvi put. To će tek imati masovne posledice, bilo ekonomske ili društvene. Istovremeno, suštinski problem može se rešiti samo kroz saradnju ne kroz konflikt. Ne možete poslati tenkove da se bore protiv klimatskih promena. Dakle, u narednim godinama moramo paziti da nas uticaj klimatskih promena ne odvede u novo stanje autocentričnosti i renacionalizacije, koje nam oduzima manevarski prostor da uspostavimo saradnju koja je neophodna da bi se rešili osnovni uzroci problema. Trenutna izbeglička kriza, koja je zapravo više politička kriza, jeste eklatantan podsetnik u tom smislu.

Intervju pripremili Dragana Mileusnić i Stevan Petrović

_______________________________________

Germanwatch: „Praćenje, analiziranje, delovanje” – pod ovim motom je organizacija Germanwatch angažovana od 1991. na pitanjima globalne pravičnosti i očuvanja osnovnih uslova življenja. Politika i ekonomija Severa, sa njihovim globalnim posledicama, stoje u središtu njihovog rada. Položaj marginalizovanih ljudi na Jugu predstavlja polaznu tačku njihovog angažovanja u oblasti održivog razvoja. Političke strukture i strukture globalizovanog tržišta na Severu, kao i načini proizvodnje zasnovani na intenzivnom korišćenju resursa, koji se sada jasno slede, utiču na živote ljudi širom sveta. Germanwatch zagovara politički, ekonomski i socijalni okvir koji može obezbediti budućnost za sve ljude na Jugu koji se potiskuju na margine društva neobuzdanom globalizacijom i čija je sama egzistencija ugrožena gubitkom ekoloških i ekonomskih temelja njihovih osnovnih uslova življenja.