Ne obraća se dovoljna pažnja na resurse na lokalnom i regionalnom nivou

Ne obraća se dovoljna pažnja na resurse na lokalnom i regionalnom nivou

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam


BOŠ: Kako ste došli na ideju o pokretanju „Vojvođanske inicijative za EU”?

Aleksandar Popov: Sredinom prošle godine nam je Pokrajinski sekretarijat za regionalnu saradnju odobrio projekat pod nazivom „Regionalni ugao EU integracija – AP Vojvodina u procesu pridruživanja Srbije EU”. U okviru tog projekta održali smo otvarajući konferenciju na kojoj je pored pokrajinskih funkcionera, predstavnika Delegacije EU, međunarodnih eksperata učestvovala i Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima Srbije, koja je tom prilikom podržala da se i na nivou pokrajine organizacije civilnog društva uključe u pospešivanje procesa EU integracija. Nakon ove konferencije je održano sedam okruglih stolova, na kojima je razgovarano o skoro polovini pregovaračkih poglavlja na kojima su sagledavane specifičnosti i posebni interesi Vojvodine u pregovaračkom procesu. U radu ovih okruglih stolova su, pored predstavnika pregovaračkog tima, pojedinih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata, učestovale i organizacije civilnog društva koje se bave temama kojima su bili posvećeni pojedinačni okrugli stolovi. Tokom održavanja ovih okruglih stolova rodila se ideja da se vojvođanske organizacije civilnog društva organizovano uključe ne samo u pregovarački proces nego i u stvaranje opšteg povoljnog ambijenta u javnosti u Vojvodini u pogledu EU integracija. Naravno, jedan od osnovnih ciljeva je artikulisanje interesa građanki i građana Vojvodine u procesu pridruživanja Srbije EU.

 

BOŠ: Da li ste se tokom pokretanja inicijative suočili s nekim preprekama, naročito kada govorimo o mobilisanju aktera za učešće u procesu pregovora o pristupanju EU?

Aleksandar Popov: Mogu reći da je ovo jedan od retkih poduhvata koji je Centar za regionalizam preduzeo kao inicijator, a da je sve narodski rečeno išlo glatko – od spremnosti organizacija civilnog društva da se uključe u Vojvođansku inicijativu za EU i njihovo aktivno učešće u njenom profilisanju do spremnosti Skupštine Vojvodine da, na najvišem nivou, promoviše ideju partnerstva civilnog i javnog sektora, što je rezultiralo jednom velikom konferencijom u Skupštini AP Vojvodine, u čijem radu su učestvovali Ištvan Pastor, Tanja Miščević, Ksenija Milenković, kao i predstavnici Delegacije EU u Srbiji. Rezultat ove konferencije je bila zajednička izjava učesnika konferencije. Kasnije je i Odbor za evropske integracije i međuregionalnu saradnju usvojio zaključak o partnerstvu sa Vojvođanskom inicijativom za EU.

 

BOŠ: Kako ocenjujete kapacitete aktera u lokalnim zajednicama za učešće u procesu pregovora. Šta im nedostaje? Koju dodatnu vrednost procesu donosi njihovo učešće?

Aleksandar Popov: Akteri u lokalnim zajednicama imaju veće kapacitete nego što je to poznato javnosti, pa čak i kod nekih državnih faktora koji bi to trebalo da prepoznaju. Mnogi od njih imaju dobro obučene ljude za konkurisanje za EU fondove, a u pograničnim opštinama u Vojvodini realizovano je niz projekata prekogranične saradnje iz evropskih fondova.

 

BOŠ: Na osnovu Vašeg iskustva da li dovoljno dobro koristimo resurse aktera na lokalnom / regionalnom nivou? Kako da ih koristimo još bolje?

Aleksandar Popov: Nažalost, ovde je i dalje na delu tzv. beogradizacija, pa se zbog toga ne obraća dovoljna pažnja na resurse koji se nalaze na lokalnom i regionalnom nivou, koji bi mogli dati značajan doprinos kvalitetu i ubrzanju procesa EU integracija.

 

BOŠ: Smatrate li da su interesi regiona u procesu pregovora sa EU adekvatno zastupljeni? Ako nisu, na koji bi način mogli da budu?

Aleksandar Popov: Na konferenciji o regionalnom uglu EU integracija, koju sam spomenuo na početku, konstatovano je da je šteta što Vojvodina nije oficijelno zastupljena u pregovaračkom timu, to tim pre jer u mnogo čemu ima jače kapacitete i veća iskustva nego neka institucije na državnom nivou. Nadamo se da će i naša inicijativa doprineti tome da se shvati da veće uključivanje Vojvodine može samo obogatiti, ne samo pregovarački proces nego ukupan proces pristupanja Srbije EU.

Intervju pripremila Danijela Božović

_______________________________________

Vojvođanska inicijativa za EU

Vojvođansku inicijativu za EU formirali su Centar za regionalizam, Novosadska novinarska škola, Zelena mreža Vojvodine, Asocijacija potrošača Srbije (APOS), Centar lokalne demokratije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Građanski fond Panonija i Pokret gorana Vojvodine. Cilj mreže je mobilizacija civilnog društva Vojvodine, profesionalnih i ekspertskih udruženja da aktivno učestvuju u institucionalnim procesima vezanim za pridruživanje Srbije EU i jasnije predstave interese i specifičnosti Vojvodine u pregovaračkom procesu u pregovaračkim poglavljima za koje je ona posebno zainteresovana, kao i da budu aktivni protagonisti u dijalogu sa institucijama i nosiocima vlasti APV kako bi se postojeće javne politike i prakse razvijale u punom interesu građana/građanki Vojvodine.

U okviru ove inicijative formirane su i radne grupe pa će tako radnu grupu za pregovaračko poglavlje 10, koja se tiče informacionog društva i medija, predvoditi Novosadska novinarska škola, a poglavlje 11, o poljoprivredi, predvodiće Zelena mreža Vojvodine. Radnu grupu za poglavlja 12 i 28, koja tretiraju problematiku zaštite potrošača i zdravlja, bezbednosti hrane i fitosanitarne politike predvodiće APOS, dok će radnu grupu za poglavlja 19, 20 i 22, na temu socijalne politike i zapošljavanja, preduzetništvo i industrijske politike predvoditi Centar lokalne demokratije. Radnu grupu za pravosuđe i osnovna ljudska prava, za pravdu, slobodu i sigurnost, odnosno za poglavlja 23 i 24, predvodiće Nezavisno društvo novinara Vojvodine, poglavlje 25 i 26 posvećeno nauci, istraživanju, obrazovanju i kulturi Građanski fond Panonija, a zaštitu životne sredine vodiće Pokret gorana Vojvodine. Centar za regionalizam biće odgovoran za rad sekretarijata Vojvođanske inicijative za EU.

Izdvajamo:

Zajednička izjava “Vojvođanska inicijativa za EU – partnerstvo civilnog i javnog sektora”