Sve platforme i inicijative civilnog društva u domenu evropskih integracija – naši su partneri

U ovom broju biltena „Pregovori o pregovorima”, Žarko Stepanović, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, govori o prioritetima u radu Kancelarije za 2016. godinu, saradnji organa javnih vlasti sa civilnim društvom u kreiranju i sprovođenju javnih politika, kao i delotvornosti postojećeg modela učešća civilnog društva u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.

BOŠ: Početkom godine ste imenovani za direktora Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Šta su prioriteti u radu Kancelarije za 2016. godinu i šta vidite kao Vaše najveće izazove u narednom periodu?

Žarko Stepanović: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom ima jasan delokrug rada definisan Uredbom o Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom što znači da je osnovni zadatak koji je pred nama da se na svim poljima nastavi ostvarenje mandata koji je ovoj instituciji poverila Vlada Republike Srbije.

Posebni ciljevi koje vidim u narednom periodu su pre svega završetak procesa pripreme i usvajanja Nacionalne Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2016–2020. godine, dalja podrška organizacijama civilnog društva u praćenju procesa pregovora o pristupanju Srbije EU, kao i dalje unapređenje saradnje civilnog društva i resornih ministarstava u donošenju i sprovođenju pojedinačnih javnih politika, kao i podizanje kapaciteta organa javne uprave, ali i organizacija civilnog društva za uspešniju saradnju. Jednako značajna oblast u kojoj ćemo nastaviti da radimo u narednom periodu je unapređenje transparentnosti finansiranja organizacija civilnog društva iz budžetskih sredstava u oblasti regulative, ali i prakse, i to prvenstveno u pogledu sprovođenja javnih konkursa i dodele sredstava prema jasnijim kriterijuma finansiranja i ujednačavanje prakse organa u sprovođenju procedura transparentne dodele sredstava.

BOŠ: Kako ocenjujete saradnju organa javnih vlasti sa civilnim društvom u kreiranju i sprovođenju javnih politika? Koje korake je Republika Srbija do sada preduzela na planu unapređenja uloge civilnog društva i u kojim aspektima je potrebno uložiti dodatne napore?

Žarko Stepanović: Usvajanjem Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa avgusta 2014. godine Vlada Srbije je jasno iznela svoj stav da se civilno društvo od strane državne uprave razume kao strateški partner institucija sistema u sveukupnim reformskim procesima u kojima se Republika Srbija nalazi. Osim Smernica, Srbija ima zadovoljavajući pravni okvir koji omogućava učešće civilnog društva u procesu donošenja propisa i sprovođenje javnih politika iako nacrt Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja predviđa izvesna unapređenja.

Najveće unapređenje potrebno je u pogledu ujednačavanja prakse organa uprave u saradnji sa organizacijama civilnog društva. Istraživanje koje je Kancelarija uradila 2015. godine ukazuje da se organizacije uključuju u proces kreiranja javnih politika na različitim nivoima, ali da je praksa neujednačena između pojedinih državnih organa. U pogledu sprovođenja javnih rasprava, praksu je potrebno razviti i poboljšati, jer su tokom 2014. godine od ukupnog brоја usvojenih propisa јаvnе rаsprаvе оrgаnizоvаnе zа svаki dеsеti аkt. Važno je napomenuti da je ovo zbirni rezultat za sva akta: zakone, propise, pravilnike i dr. Situacija je mnogo povoljnija kada su u pitanju sprovedene javne rasprave samo za zakonska akta. Prema podacima iz drugih istraživanja za više od jedne trećine usvojenih zakona organizovane su javne rasprave.

Ohrabrujući je podatak da je polovina od anketiranih državnih organa imala neki drugi vid saradnje sa organizacijama; ova saradnja je ostvarena u duplo većem procentu u odnosu na javne rasprave. U tom smislu je zanimljiv nalaz iz našeg prethodno navedenog istraživanja da je tоkоm 2014. gоdinе nајčеšći vid sаrаdnjе bilо uklјučivаnjе udružеnjа i drugih оrgаnizаciја civilnоg društvа u rаd kоmisiја, rаdnih i prојеktnih grupа i drugih vrstа tеlа državnih organa, štо prеdstаvlја nајviši vid uklјučivаnjа. Ipak, potrebno je da se rad u organima uprave unapredi po ovim pitanjima i uspostave održivi mehanizmi saradnje, kao i da javna uprava osnaži svoje resurse za saradnju sa organizacijama civilnog društva (OCD).

BOŠ: Jedan od najvažnijih dokumenata za razvoj civilnog društva u Srbiji je i Nacionalna strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. U kojoj fazi izrade se Strategija trenutno nalazi i kada očekujete da će biti usvojena? Koliki i kakav prostor za učešće u donošenju odluka u procesu evropskih integracija Strategija može da omogući civilnom društvu?

Žarko Stepanović: Usvajanje Strategije očekujemo nakon formiranja nove Vlade, u periodu tokom druge polovine ove godine. Jedno od glavnih poglavlja strateškog dokumenta posvećeno je upravo ulozi OCD u procesu evropskih integracija, što govori o tome da se saradnja dva sektora – javnog i civilnog – prepoznaje kao faktor uspešnog sprovođenja procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije EU. Ovo poglavlje Strategije i ispunjenje Akcionog plana, kroz definisane mere: 1) оmоgućavanja orgаnizаciјаmа civilnоg društvа dа sе аktivnо uklјučе u svе fаzе prеgоvоrа sа ЕU; 2) blаgоvrеmеnоg i rеdоvnоg infоrmisаnja zаintеrеsоvаnе јаvnоsti о tоku i rеzultаtimа prеgоvаrаčkоg prоcеsа; 3) jаčаnja kаpаcitеta ОCD-а zа prоcеs prеgоvоrа pristupаnju EU; 4) pоvеćаne trаnspаrеntnоsti plаnirаnjа, prоgrаmirаnjа i prаćеnjа rеаlizаciје sprоvоđеnjа mеđunаrоdnе rаzvојnе pоmоći u Srbiјi, sа fоkusоm nа ЕU pоmоć – jesu oni ključni potezi na koje će se Vlada Srbije obavezati usvajanjem Strategije.

BOŠ: Kancelarija je inicirala usvajanje Smernica za uključivanje OCD u proces donošenja odluka, kao i izmene Poslovnika Vlade Srbije u delu koji se odnosi na sprovođenje javnih rasprava. Kako ocenjujete kvalitet javnih konsultacija u procesu donošenja odluka i kako bi Kancelarija mogla da doprinese većoj otvorenosti institucija, ali i većem angažovanju udruženja u procesu donošenja odluka?

Žarko Stepanović: Kao što sam u prethodnom pitanju o saradnji organa uprave i OCD naveo, statistika pokazuje da je procenat sprovođenja javnih rasprava u odnosu na broj usvojenih propisa relativno nizak. Međutim, trend koji je zabeležen u poslednjih godinu dana ukazuje da je Kancelarija prepoznata od organa javne uprave kao telo koje daje podršku uključivanju organizacija civilnog društva u procese kreiranja propisa i drugih dokumenata javnih politika na taj način što, u saradnji sa nadležnim organom, organizuje konsultativni proces, poziva organizacije, distribuira informaciju o konsultativnom procesu i daje druge vrste podrške. Sprovođenje širokog kruga konsultacija uz uključivanje većeg broja organizacija, kao i otvaranje drugih mehanizama za konsultacije i direktno uključivanje OCD, stvara osnov za kvalitetniji dijalog u procesu sprovođenja javnih rasprava. Podrška za uspostavljanje redovnih konsultacija, kao i osnaživanje organa za dalje samostalno sprovođenje procesa konsultacija je kontinuirani proces, na kom ćemo nastaviti da radimo i u narednom periodu.

Jednako je potrebno i propisima dodatno urediti način izveštavanja o sprovedenom procesu konsultacije, odnosno javnoj raspravi, kako bi se učesnicima pružila informacija o rezultatima konsultativnog procesa, a naročito razlozima usvajanja ili neusvajanja sugestija koje su u toku procesa upućene od strane organizacija civilnog društva.

Takođe, primerom transparentnog i inkluzivnog procesa izrade nacrta Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva koja je izrađena uz poštovanje najviših evropskih standarda, dat je primer drugim državnim organima o načinu sprovođenja procesa izrade propisa. S druge strane potrebno je da i same organizacije podignu svoje kapacitete, prvenstveno informisanjem i dostavom kvalitetnih predloga odnosno rešenja, kao i aktivnim praćenjem i uključivanjem u procese izrade propisa.

BOŠ: Kada je u pitanju proces pregovora o pristupanju Srbije EU Kancelarija zvanično učestvuje u radu Saveta koordinacionog tela i član je 11 pregovaračkih grupa. Kakva su Vaša iskustva kada je u pitanju proces pregovora? Kakva je Vaša saradnja sa nadležnim institucijama i pregovaračkom strukturom?

Žarko Stepanović: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom sa vrlo ograničenim ljudskim kapacitetima pokušava da pokrije one teme koje smatra temama od naročite važnosti za civilno društvo u Srbiji u procesu evropskih integracija. Naša uloga u pregovaračkim grupama je dvosmerna, sa jedne strane pružamo informacije o pregovaračkom procesu organizacijama koje prate teme vezane za određeno pregovaračko poglavlje, a sa druge strane upućujemo članove pregovaračkih grupa na one aspekte u pregovorima za koje smatramo ključnim da se konsultuje civilno društvo ili prepozna ekspertiza koja u civilnom društvu postoji. Iskustva u ovom smislu su različita i u velikoj meri zavise od prethodnog iskustva nadležne institucije koja vodi pregovarački proces, ali može se reći da saradnja ide uzlaznom putanjom, a što nas ohrabruje u uverenju da unutar sistema jača razumevanje civilnog društva kao partnera Vladi.

BOŠ: Kakva je komunikacija i saradnja Kancelarije sa postojećim platformama OCD koje učestvuju u praćenju procesa pregovora? Na koji način će Kancelarija u narednoj fazi pristupnih pregovora sa EU pružati podršku organizacijama civilnog društva za učešće u procesu?

Žarko Stepanović: Kancelarija kao stručna služba Vlade Srbije ima mandat da sa svim organizacijama civilnog društva sarađuje na istim principima i kroz iste kanale komunikacije. Sve platforme i inicijative civilnog društva u ovom domenu naši su partneri i stojimo im na raspolaganju u procesu ostvarenja zajedničkog cilja – članstva Republike Srbije u EU. Dalja podrška platformama koje su involvirane u pregovarački proces biće definisana u saradnji sa drugim relevantnim državnim institucijama koje sprovode ove procese. Nadam da će Kancelarija imati u narednoj fazi pregovora još intenzivniju ulogu u pružanju podrške resornim ministarstvima i drugim službama Vlade ka još dubljem, partnerskom uključivanju organizacija civilnog društva u ove procese, posebno u svetlu formulisanja i sprovođenja akcionih dokumenata za pojedina poglavlja. Uzimajući u obzir značaj normativnih i drugih aktivnosti koje su u toku i tek predstoje, verujem da je važno da i samo civilno društvo nastavi svoj aktivan i raznovrstan angažman na praćenju procesa evropskih integracija i dobro je što imamo različite oblike udruživanja i delovanja organizacija u ovoj oblasti. Mi smo kao Kancelarija imali aktivnu ulogu u prenošenju hrvatskih i slovenačkih iskustava i organizovali obuke za organizacije civilnog društva o sadržajima i toku pregovora za čak 15 pregovaračkih poglavlja. Na tom planu, planu podizanja kapaciteta organizacija da razumeju proces i mogu da vrše kvalitetno praćenje ne samo uvođenja već i primene evropske regulative i standarda, vidim dalji prostor za aktivnosti Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Pregovaračkim timom.

BOŠ: Kako biste ocenili delotvornost postojećeg modela učešća civilnog društva u pristupnim pregovorima u Srbiji? Da li smatrate da postojeća praksa za učešće OCD koja je razvijena unutar procesa pregovora o pristupanju Srbije EU može doprineti kvalitetnijem i otvorenijem procesu kreiranja i sprovođenja javnih politika?

Žarko Stepanović: U Republici Srbiji organizacije civilnog društva su vrlo aktivno uključene u praćenje procesa pregovora i dosadašnji modaliteti gde su one pozivane da daju aktivni doprinos su više nego zadovoljavajući i mnogo napredniji od iskustava država koje su nam geografski najbliže, a koje su već prošle proces pregovora, na primer Republika Slovenija i Republika Hrvatska. Po mnogo čemu proces uključivanja organizacija u Srbiji može da predstavlja dobar primer i za druge države kandidate, ali i za samu Republiku Srbiju. Mi se nadamo i učinićemo sve u okviru našeg mandata da pozitivno iskustvo saradnje civilnog i javnog sektora i prepoznavanje ekspertize u samom civilnom sektoru u okviru procesa evropskih integracija bude preneto i na polje formulisanja i sprovođenja nacionalnih politika.

BOŠ: Kako biste ocenili dosadašnju transparentnost procesa pregovora i dostupnost informacija relevantnih za proces pregovora o pristupanju Srbije EU?

Žarko Stepanović: Od izuzetnog je značaja stalno, jasno i „čitljivo” komuniciranje evropskih vrednosti i evropskih politika s jedne strane i koristi koje građani Srbije dobijaju pristupanjem naše države EU. Neophodno je da svi zainteresovani partneri na ovom poslu – institucije, mediji, civilno društvo, privredni subjekti jasno iz svog ugla komuniciraju prema svojim ciljnim javnostima proces evropskih integracija. Iz mog dosadašnjeg iskustva i rada u civilnom sektoru sagledao sam da to nije nimalo lak već zahtevan i dugotrajan posao.

U procesu pregovora postoje brojni dokumenti koji se po zahtevu Evropske komisije imaju oznaku tajnosti i to Vlada svake države kandidata mora da poštuje. Mnogi detalji u vezi sa procesom pregovora usko su stručne stvari koje mogu da razumeju samo oni koji aktivno učestvuju u tim politikama. Drugo je pitanje kako se one komuniciraju prema ciljnim javnostima i da li je ključna poruka jasna i razumljiva. Ovo je proces koji svi učimo, a informacije su suštinski neophodne svima. Obezbeđivanje aktivnog i doslednog učešća civilnog društva u svim fazama pregovora od ključne je važnosti za uspešan završetak procesa evropskih integracija Srbije. To je neophodno ne samo da bi proces bio transparentan i otvoren za uplive različitih mišljenja već i kako bi formulisane javne politike odgovorile pravim potrebama građana i građanki Srbije.  

BOŠ: Smatrate li da je naše društvo dovoljno pripremljeno za promene koje nas očekuju? Da li građani shvataju da je prihvatanje evropskih standarda, nezavisno od integracija Srbije u EU, značajno za njih?

Žarko Stepanović: Svaka država kandidat koja je prošla kroz proces pristupanja EU imala je pred sobom velike zadatke i izazove da pripremi institucije i administraciju, ali i društvo u celini, za usvajanje, primenu i prihvatanje pravnih tekovina EU u svim relevantnim javnim politikama. Unapređenje funkcionisanja sistema do visokih evropskih standarda u Srbiji je izvodljivo i moguće, a taj napredak biće jedan od ključnih mehanizama koji treba da pokaže građanima/građankama jedan od najvažnijih doprinosa evropskih integracija.

Građani i građanke u Srbiji dobijaju, pre svega posredstvom medija, informacije o dobrobitima i koristima našeg evropskog puta, ali verujem da ima dosta prostora da se još jasnije približi i istakne značaj prihvatanja evropskih standarda, pre svega putem konkretnih primera dobre primene ovih standarda u drugim zemljama, članicama EU.

Potrebno je stalno i jasno informisanje najšire javnosti o evropskim vrednostima i svemu dobrom koje članstvo u EU donosi građaninu/građanki kao pojedincu/pojedinki. Ovde vidim važnu ulogu, ne samo medija već isto tako i organizacija civilnog društva, posebno onih koje se aktivno bave evropskim politikama, a kojih u Republici Srbiji ima u značajnom broju i od kojih su neke među najvećim i najuticajnijim organizacijama, sa velikim iskustvom, stručnošću i međunarodnim ugledom.

Intervju pripremila Danijela Božović

______________________________________________________________

U skladu sa Odlukom o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja EU, Kancelarija učestvuje u radu Saveta Koordinacionog tela i član je 11 pregovaračkih grupa: Pregovaračke grupe za konkurenciju (Poglavlje 8); Pregovaračke grupe za informaciono društvo i medije (Poglavlje 10); Pregovaračke grupe za poljoprivredu i ruralni razvoj (Poglavlje 11); Pregovaračke grupe za socijalnu politiku i zapošljavanje (Poglavlje 19); Pregovaračke grupe za regionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenata (Poglavlje 22); Pregovaračke grupe za pravosuđe i osnovna prava (Poglavlje 23); Pregovaračke grupe za pitanja pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24); Pregovaračke grupe za nauku i istraživanje (Poglavlje 25); Pregovaračke grupe za obrazovanje i kulturu (Poglavlje 26); Pregovaračke grupe za životnu sredinu (Poglavlje 27); Pregovaračke grupe za zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja (Poglavlje 28).

Kao članica pregovaračkih grupa, Kancelarija predstavlja kanal komunikacije i saradnje između pregovaračkih grupa i organizacija civilnog društva, sa ciljem identifikacije relevantne ekspertize iz civilnog društva koja može da doprinese procesu pristupanja EU po pojedinačnom poglavlju.