(Perspektiva) Političke poruke na transparentima: Kako mladi komuniciraju?
foto: Centar za edukaciju i regionalnu saradnju (CERS)
Transparenti, nastali na protestima i blokadama, nisu samo reči na papiru, već simboli generacije koja je odbila da ćuti pred nepravdom. Rešili smo da podignemo glas protiv sistema koji nas gura u beznađe. Jasno dajemo do znanja da nećemo da živimo u zemlji u kojoj obrazovanje nije ulaganje već trošak, niti u društvu u kojem se kriminal nagrađuje, a znanje obesmišljava.
Ne čujete nas, pređimo na znakovni jezik jedna je od parola koje odzvanjaju medijskim prostorom i koja nas prati od početka studentskih blokada. Mladi, koji u ovom društvu nemaju ni sigurnost, ni perspektivu, ni pravdu, odlučili su da govore jezikom koji vlast više ne može da ignoriše - blokadama, masovnim protestima i kreativnim transparentima koji postaju simboli našeg otpora.
Kreativnost i britkost studentskih transparenata temeljno doprinose razotkrivanju prave slike vladajuće garniture. Poruka Studenti će osloboditi svet nije samo deklaracija, već jasan pokazatelj da konačno razumemo naše mesto na ovoj prekretnici. Prepoznali smo da kada institucije ne rade u korist građana, kada su tužilaštvo i sudstvo zarobljeni u kavezu korumpirane manjine, kada obrazovni sistem postaje tržište diploma za one koji nisu hteli da uče - mi smo ti koji povlače crtu i skreću pažnju na bezbroj nepravdi koje se kontinuirano dešavaju već duže od jedne decenije u Srbiji.
Naš studentski bunt nije hir, već nužnost. Parole poput Dizajniramo novo društvo ili Duboko oranje sistema jasno stavljaju do znanja da mladi ne traže kratkotrajna rešenja, već temeljnu i korenitu transformaciju. Natpisima Puni džepovi, prazni registratori i Došli smo da vratimo pare direktno se obraćamo korumpiranim strukturama koje godinama pljačkaju budžet i osiromašuju obrazovne institucije. Mi smo generacija koja je odrasla na lažnim obećanjima, a naš odgovor na to je Politika obećanja ne sprečava tragediju - studenti ne veruju praznim rečima, već isključivo ispunjenim zahtevima.
Osim političkih i ekonomskih poruka, ove parole pokazale su i moralnu dimenziju naše borbe. Nama je obraz čist, a vama? ne ostavlja prostor za relativizaciju - oni koji su na vlasti moraju da odgovaraju za svoje postupke. Mi smo glas pravde u društvu u kojem je pravda vremenom obesmišljena. Tišina vrišti i Tužilaštvo ćuti, studenti su ljuti su poruke koje postaju slikoviti sinonim za kolektivnu frustraciju zbog svesti da institucije ne rade za nas, već za interese malobrojnih moćnika koji zloupotrebljavaju svoje pozicije.
Jasno je da vlast pokušava da ignoriše naš glas. Režim se oslanja na iscrpljivanje i apatiju, ali mi svakodnevno pokazujemo da se ponovo oslanjaju na pogrešne taktike. Studentske blokade nisu samo vid borbe za univerzitete, to je i borba za društvo u kome obrazovanje nije privilegija već pravo. Studenti su investicija, a ne trošak je poruka kojom razbijamo narativ vlasti da se u nas „previše ulaže“ - u realnosti, ulaganja gotovo da nema.
Država sistemski proizvodi podobne i poslušne kadrove koji su tu samo da služe interesima režima, te samo njihove kupljene diplome prepoznaje kao isplative investicije. Poseban bes izaziva urušavanje akademskih vrednosti. Transparent Vi kupujete svoje diplome, a mi naše ne prodajemo sumira zahtev za prestankom degradiranja znanja. Ako je išta postalo jasno iz ovih protesta, to je da mladi ne žele da budu deo sistema u kojem se korupcija podrazumeva, gde je obrazovanje roba na tržištu političkih usluga.
Imajmo na umu da ovo nije ishitreni studentski bunt - ovo je krik generacije koja je saterana u ćošak. Parola Čuješ li me kako glasno ćutim? odlično oslikava naša unutrašnja trvenja da li da odemo ili da se borimo. Samim tim, ovo nije privremeni protest, već početak nečega mnogo većeg. Dokazali smo se da nismo pasivni posmatrači političkih i društvenih procesa, već aktivni učesnici koji zahtevaju odgovornost i konkretne promene. Naši zahtevi su konkretizovani i jasni, a naši transparenti ih upotpunjuju. Sve dok ne budemo ozbiljno shvaćeni, naša borba će se nastaviti - Nisu nas učili da govorimo da bi danas ćutali.
I dodatno, ovo više nije samo studentski protest. Ovo je borba za naš opstanak u društvu. Vlast se trudi da ignoriše zahteve, manipuliše i kupuje sebi vreme, ali ne može da zaustavi glas mladih koji su odlučni da istraju u svojim zahtevima. Naša borba se neće ugasiti sve dok pravda ne postane pravilo. Što nas više ignorišu, to će naši transparenti biti veći, a naše pištaljke glasnije.
Autorka: Iva Kojić
