foto: Evropska komisija

Evropom je odjeknula vest da je bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini početkom decembra 2025. godine privedena u okviru istrage o sumnjama na korupciju i prevaru u vezi sa korišćenjem sredstava EU. Belgijska policija, postupajući po nalogu Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), sprovela je pretres prostorija Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) u Briselu, kao i Koledža Evrope u Brižu, jedne od najelitnijih obrazovnih institucija povezane sa evropskim institucijama. Vest o hapšenju nekadašnje šefice evropske diplomatije izazvala je snažan potres u političkim i institucionalnim krugovima Brisela, ne samo zbog težine optužbi, već i zbog simboličkog, političkog značaja same ličnosti.

Mogerini je u trenutku hapšenja obavljala funkciju rektorke Koledža Evrope, dok je prethodno, od 2014. do 2019. godine, bila jedno od najprepoznatljivijih lica zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, vršeći funkciju visoke predstavnice za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Prema odredbama ugovora iz Lisabona iz 2009. godine visoki predstavnik ujedno rukovodi radom Evropske službe za spoljne poslove i  vrši funkciju potpredsednika Evropske komisije. Usled povezanosti sa više institucija EU, sam čin hapšenja i optužba na račun Mogerini sa sobom nosi izuzetan politički značaj.

Pored nje, pod istragom su se našli i Stefano Sanino, dugogodišnji visoki zvaničnik EEAS-a i Evropske komisije, koji je u periodu 2021-2025. obavljao funkciju generalnog sekretara EEAS-a, kao i jedan od rukovodilaca Koledža Evrope. Sumnje se odnose na neregularnosti u vezi sa dodelom projekta Evropske diplomatske akademije, programa obuke mladih diplomata finansiranog iz budžeta EU, uz navode o zloupotrebi poverljivih informacija, sukobu interesa i nameštanju javne nabavke.

U središtu istrage nalazi se sporni projekat kojim je osnovana Evropska diplomatska akademija, programa finansiranog iz budžeta EU, namenjenog obuci nove generacije evropskih diplomata. Ideja osnivanja diplomatske akademije je inicijalno trebala da predstavlja instrument jačanja geopolitičkog kapaciteta Evropske unije. Evropska služba za spoljne poslove krajem 2021. godine raspisala je javni tender u vrednosti od 130.000 evra za uspostavljanje akademije, dok je u narednoj fazi Koledžu Evrope dodeljeno ukupno 654.000 evra u vidu „stipendija“ za mlađe diplomate uključene u program, kao i dodatnih 132.000 evra za izradu studije izvodljivosti. Za realizaciju projekta konkurisale su ugledne institucije – Evropski univerzitetski institut u Firenci, Evropski institut za javnu upravu u Mastrihtu i IE Business School iz Madrida. Ipak, presudan kriterijum pokazao se zahtev da pobednička institucija obezbedi smeštaj za polaznike, uslov koji je u tom trenutku ispunjavao isključivo Koledž Evrope. Istraga sada ukazuje na mogućnost da je ova institucija imala nefer prednost, jer je navodno raspolagala poverljivim informacijama o budućem tenderu, što je neposredno uticalo na krajnji ishod. Posebnu sumnju izaziva činjenica da je Koledž Evrope, neposredno pre raspisivanja tendera, kupio zgradu u Briselu vrednu oko 3,2 miliona evra, uprkos tadašnjim finansijskim ograničenjima, što istražni organi dovode u vezu sa mogućim unapred planiranim ishodom postupka.

Iako su osumnjičeni nakon ispitivanja pušteni na slobodu, protiv njih su formalno podignute optužbe za prevaru, korupciju, sukob interesa i odavanje profesionalne tajne. Istraga se vodi uz punu saradnju više evropskih i nacionalnih institucija, uključujući Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) i Evropsku službu za suzbijanje prevara (OLAF). Osumnjičeni su pušteni na slobodu jer EPPO smatra da ne postoji rizik od beksta. Mogerini i ostali osumnjičeni negirali su krivicu i istakli da imaju puno poverenje u pravosudni postupak, naglašavajući da će u potpunosti sarađivati sa nadležnim organima.

Kako navodi Radar srpski organi su nezvanično obavešteni da se u sklopu aktuelne istrage proverava kompletno poslovanje Koledža Evropa, a s tim i Memorandum o stipendiranju srpskih postdiplomaca koji su pre  dve godine potpisali upravo Mogerini i Vladimir Lučić, director Telekom Srbija.

Slučaj Mogerini otvara važno pitanje institucionalne etike i kredibiliteta Evropske unije u trenutku kada se ona spolja predstavlja kao normativna sila zasnovana na vladavini prava, transparentnosti i borbi protiv korupcije. Upravo zato ovaj skandal ima težinu koja prevazilazi individualnu odgovornost. Reč je o testu otpornosti evropskih institucija i njihove sposobnosti da sopstvene vrednosti primene i unutar sopstvenog sistema, a ne samo u odnosu prema državama kandidatima ili trećim zemljama. Svakako da ovo nije jedini slučaj korupcije na vioskom nivou u EU, već se javlja kao još jedan primer kojim se utvrđuje manjkavost sistema EU. Prethodnih godina evropska potresle su afere Katargejt u Evropskom parlamentu, Fajzergejt, Huavejgejt, Luks Liks..

Reakcije iz Brisela ukazuju na svest o ozbiljnosti situacije i pokazuju da nadležni evropski organi nisu mrtvo slovo na papiru, već da aktivno obavljaju svoju funkciju. Ne postoji institucionalna struktura u ovom poretku u kojoj nema nikakve korupcije, suština je u kreiranju i funkcionisanju tih mehanizama kako se ta trulež ne bi širila i ostavila fatalne posledice po sistem i društvo.

Nova visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas poručila je da su optužbe duboko uznemirujuće, ali i da ne smeju baciti senku na rad većine zaposlenih u evropskim institucijama. Istovremeno je naglašena puna saradnja sa pravosudnim organima i poštovanje principa pretpostavke nevinosti. Upravo u tom prikazanom balansu između institucionalne odgovornosti i zaštite osnovnih pravnih načela ogleda se zrelost evropskog pravnog poretka.

Važno je istaći da je brzina i odlučnost delovanja EPPO-a snažan signal da se borba protiv korupcije u EU ne zaustavlja na nižim nivoima vlasti. Činjenica da su pod istragom osobe sa izuzetno visokim političkim i profesionalnim kapitalom pokazuje da institucionalni mehanizmi kontrole nisu samo formalni, već i operativni. U tom smislu, ovaj slučaj pokazuje da EU organi mogu delovati i deluju u skladu sa sopstvenim vrednostima, insistirajući na odgovornosti, transparentnosti i vladavini prava.

Političke posledice unutar same Evropske unije na svakom nivou su svkako neizbežne. Slučaj je ubrzo postao predmet političkih obračuna u Evropskom parlamentu, gde evroskeptične i populističke snage koriste aferu kao dokaz navodne sistemske korupcije „briselske elite“. Istovremeno, unutar institucija EU dolazi do ostavki i povlačenja sa funkcija, što se može tumačiti kao pokušaj da se zaštiti integritet institucija i spreči dalje narušavanje već narušenog poverenja javnosti. Prema istraživanjima Eurobarometra iz 2024. godine Evropljani su izrazili skepsu prema naporima nacionalnih vlada u borbi protiv korupcije – čak 65% građana smatralo je da slučajevi korupcije na visokom nivou nisu dovoljno istraženi, a samo 30% smatra da su napori vlade učinkoviti.

Na spoljnopolitičkom planu, slučaj je već instrumentalizovan od strane aktera koji EU vide kao licemernog promotera normi koje sama ne poštuje. Takvi narativi dodatno komplikuju poziciju Unije, naročito u kontekstu proširenja i odnosa sa zemljama koje se od nje traže visoki standardi u borbi protiv korupcije. Upravo zato je način na koji će EU izneti ovaj slučaj do kraja od presudne važnosti za njen međunarodni kredibilitet.

Autorka: Sabina Sali