foto: Dati Bendo / Evropska unija

Brisel: Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana sastali su se na godišnjem sastanku na visokom nivou 17. decembra, još jednom potvrđujući strateške odnose između Evropske unije i država regiona i benefite koji ovaj proces donosi građanima. Republika Srbija je jedina država sa Zapadnog Balkana koja nije poslala svog predstavnika na ovaj samit što predstavlja presedan u istoriji događaja na visokom nivou između EU i Zapadnog Balkana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nekoliko dana pre održavanja Samita izjavio da Srbija neće imati svog predstavnika na ovom događaju EU: „Niko neće biti u ime Republike Srbije, tako da će imati Zapadni Balkan bez Republike Srbije. Zašto ovo radim? Ja sam doneo takvu odluku, da ne bude niko drugi kriv. Neću da Vlada trpi bilo kakve pritiske.“ - izjavio je Vučić. U zvaničnim obraćanjima na samom Samitu predstavnici evropskih institucija se nisu osvrnuli na nedolazak predstavnika Srbije. Evropska komisija je u zvaničnom odgovoru na pitanja novinara odgovorila da „žale što je Predsednik Vučić izabrao da Srbija nema predstavnika na Samitu danas“.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta podsetio je da proširenje zauzima „centralno mesto u zajedničkim ciljevima“, naglašavajući jačanje bezbednosti, prosperiteta ali i kredibiliteta Evropske unije.

 „Proširenje je proces zasnovan na zaslugama, ne trka ili takmičenje između kandidata. Oni koji se kreću brže ne treba da budu sputavani od strane ostalih. Naprotiv, oni treba da postave tempo i da služe kao inspiracija za sve“, izjavio je Košta.

Košta je istakao napredak koji se desio od prethodnog Samita iz decembra 2024. godine: očito ubrzanje evropskog puta Crne Gore sa privremenim zatvaranjem 5 pregovaračkih poglavlja, Albanija je otvorila sve pregovaračke klastere, Severna Makedonija je napredovala na polju regionalne povezanosti ali se pravi napredak očekuje dogodine, Bosna i Hercegovina je usvojila svoju Reformsku agendu, a Kosovo je preduzelo korake ka izgradnji poverenja između dve zajednice.

Košta je svoje obraćanje zaključio tezom da region treba da napravi temeljni politički izbor: ili da ostane zarobljen u prošlosti ili da krene napred u zajedničku budućnost u Evropskoj uniji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je „po prvi put posle više od decenije proširenje postalo realistična mogućnost“. Predsednica Komisije se u velikoj meri posvetila ekonomskog razvoju, kako kroz Novi plan rasta, tako i kroz investicije koje region očekuje. Projekcije rasta za Zapadni Balkan prognoziraju se na oko 3% za iduću godinu.

U poslednjih godinu dana veliki deo regiona je preduzeo značajne korake za integraciju u Jedinstveno platno područje evra. Ovaj elemente Novog plana rasta za Zapadni Balkan trebalo bi da uštedi pola milijarde evra godišnje građanima i privredi regiona, dok će dalji razvoj zelenih koridora, mehanizam za brži prolazak granice za teretni saobraćaj, smanjiti vreme čekanja na granicama do 80%, izjavila je fon der Lajen.

Govoreći o investicijama, fon der Lajen je istakla da se širom regiona sprovodi 68 ključnih projekata sa ciljem izgradnje kritične infrastrukture u oblasti transporta, energetike, digitalne povezanosti i zaštite životne sredine, u sveukupnoj vrednosti od 18 milijardi evra.

U Briselskoj deklaraciji, dokumentu koji su potpisali svi prisutni šefovi država članica i država Zapadnog Balkana, kao i zvaničnici Evropske unije, ponovo je naglašena važnost jačanja veza između EU i Zapadnog Balkana u kontekstu geopolitičkih izazova i rata u Ukrajini.

„Ponovo potvrđujemo našu punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji. Proširenje je realna mogućnost, koju treba iskoristiti.“, stoji u deklaraciji

EU pozdravlja napore država Zapadnog Balkana u oblasti osnovnih prava i sloboda i ponavlja da su sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, rodna ravnopravnost, kao i snažna uloga civilnog društva, ključni su za obezbeđivanje funkcionisanja demokratije.

Još jednom je izražena solidarnost sa Ukrajinom i naglašena je potreba za saradnjom u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, a uspostavljeno je i prvo partnerstvo u oblasti bezbednosti i odbrane na Zapadnom Balkanu, a lideru ostaju posvećeni kontinuiranoj podršci u okviru Evropskog instrumenta mirovne pomoći.

Deklaracija pozdravlja ostvaren napredak u procesu postepene integracije kroz Novi plan rasta za Zapadni Balkan, osvrćući se inicijativu Autoputa jedinstvenog tržišta, širenje zelenih koridora, integraciju u SEPA sistem, digitalne inicijative i smanjenju troškova rominga između EU i Zapadnog Balkana.

Na kraju, u Deklaraciji se ističe da odsustvo napretka u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine koči oba partnera na evropskom putu, te da je implementacija svih sporazuma iz dijaloga koji facilitira EU, sa naglaskom na Ohridski sporazum, neophodna za dalji napredak.

 Autor: Boris Kaličanin