foto: Frank_Rietsch / Pixabay

Dok veštačka inteligencija dominira globalnim tehnološkim i političkim diskursom, Evropska unija svoju ambiciju da postane globalni lider gradi tiše, ali sistematično. Koncept takozvanog „AI kontinenta“, koji se sve češće pojavljuje u briselskim dokumentima, nije tek odgovor na prolazni tehnološki trend, već pokušaj da se adresira jedan znatno dublji i dugoročniji problem evropske konkurentnosti.

U samom središtu tog problema nalazi se zabrinjavajuće niska stopa usvajanja veštačke inteligencije u Evropskoj uniji. Prema dostupnim podacima, AI tehnologije trenutno koristi svega 13,5% preduzeća, dok je taj procenat među malim i srednjim preduzećima još niži i iznosi tek 12,6%. Upravo taj jaz između evropskih ambicija i realne primene predstavlja polaznu tačku nove strategije Evropske komisije – Apply AI.

Ova analiza razmatra ključne elemente strategije Apply AI, sa fokusom na njen širi politički i ekonomski značaj: potencijal da unapredi tehnološki suverenitet Evrope, smanji zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država i Kine i oblikuje prepoznatljiv „evropski pristup“ veštačkoj inteligenciji. Istovremeno, tekst ukazuje i na strukturne izazove koji bi mogli ograničiti domete ove strategije – od finansijskih ograničenja do unutrašnjih razlika među državama članicama.

Tehnološka suverenost kao geopolitički prioritet

Jedan od centralnih motiva Apply AI strategije jeste jačanje evropskog tehnološkog suvereniteta i smanjenje zavisnosti od tehnologija koje dolaze izvan granica Unije. Ova ambicija ne ogleda se samo u razvoju novih alata, već u pokušaju da se redefinišu prioriteti evropske digitalne politike.

Strategija se oslanja na dva ključna principa koji oblikuju njen ukupni okvir.
Prvi je politika „AI na prvom mestu“ (AI first policy), koja podstiče institucije i organizacije da prilikom strateškog planiranja veštačku inteligenciju razmatraju kao standardno, a ne izuzetno rešenje.
Drugi je pristup „Kupuj evropsko“ (Buy European), koji promoviše upotrebu evropskih AI rešenja, sa posebnim naglaskom na otvoreni kod i lokalnu cloud infrastrukturu, naročito u javnom sektoru.

Ambicija strategije često se sažima kroz ocenu da ona po prvi put tehnološki suverenitet stavlja u samo središte evropske AI agende sa jasnim fokusom na modele razvijene u Evropi i na domaće digitalne kapacitete. Ipak, upravo tu ambicioznu viziju prati i niz ozbiljnih upozorenja.

Iznenađujuća slabost: suverenitet bez mehanizama

Uprkos snažnoj retorici o suverenitetu, strategija Apply AI suočava se sa kritikama zbog nedostatka konkretnih mehanizama sprovođenja. Analize relevantnih aktera, poput evropskih udruženja malih i srednjih preduzeća i istraživačkih fondacija, ukazuju na to da strategija ne predviđa jasne obavezujuće uslove koji bi povezali finansiranje iz EU fondova sa korišćenjem istinski evropskih tehnologija.

Ovakav pristup nosi jasan rizik: bez precizno definisanih kriterijuma, postoji mogućnost da evropska sredstva završe kao indirektne subvencije za primenu stranih AI sistema. Time bi se osnovni cilj strategije – jačanje evropske autonomije – doveo u pitanje.

Prava meta nisu tehnološki giganti, već mala i srednja preduzeća

Umesto direktne konfrontacije sa globalnim tehnološkim gigantima, strategija Apply AI fokus pomera ka osnovi evropske ekonomije – malim i srednjim preduzećima. Upravo u ovom segmentu Komisija vidi najveći neiskorišćeni potencijal za dugoročnu transformaciju.

Ključna inicijativa u tom pravcu jeste transformacija mreže od više od 250 Evropskih digitalnih inovacionih habova u takozvane Iskustvene centre za veštačku inteligenciju (Experience Centres for AI). Ovi centri treba da funkcionišu kao lokalne pristupne tačke AI ekosistemu, pomažući preduzećima da testiraju, prilagode i implementiraju AI rešenja na suverenoj, lokalnoj cloud infrastrukturi.

Ovakav pristup ima i širi strateški značaj. Osnaživanjem MSP sektora, Evropa nastoji da diverzifikuje svoj tehnološki pejzaž i smanji zavisnost od malog broja dominantnih, pretežno neevropskih aktera.

Praktičan zaokret: AI alati za javni sektor

Strategija se ne zadržava samo na privatnom sektoru, već poseban akcenat stavlja na javne uprave. Jedan od najkonkretnijih poteza jeste razvoj zajedničkog seta AI alata za javni sektor (AI toolbox for public administrations).

Ovaj paket treba da obuhvati repozitorijum otvorenih, višekratno upotrebljivih rešenja, sa ciljem da se prevaziđe dugogodišnji problem fragmentisanih pilot projekata. Umesto eksperimentisanja bez jasnog ishoda, javnim institucijama se nudi okvir za prelazak ka operativnoj i sistemskoj primeni veštačke inteligencije – od administracije do pravosuđa.

Istovremeno, ova inicijativa treba da podstakne potražnju za evropskim AI rešenjima i učini javni sektor jednim od ključnih pokretača tržišta.

Više od finansiranja: novi upravljački ekosistem

Apply AI strategija ne zasniva se isključivo na finansijskim podsticajima, već uvodi i novi model upravljanja politikom veštačke inteligencije. Taj model počiva na tri komplementarna stuba: alijansi koja okuplja industriju, akademsku zajednicu i javni sektor; opservatoriji koja prati trendove, analizira uticaje i usmerava investicije; i koordinacionom telu koje povezuje države članice.

Ovakva struktura ukazuje na nameru da se politika veštačke inteligencije vodi kao dinamičan, prilagodljiv proces, a ne kao jednokratna strategija sa fiksnim ciljevima.

Ambiciozna opklada sa neizvesnim ishodom

Strategija Apply AI predstavlja ozbiljan pokušaj da se evropska ambicija u oblasti veštačke inteligencije pretoči u sistemsku politiku. Sa početnim ulaganjem od milijardu evra, koje treba da posluži kao katalizator za mobilizaciju do 20 milijardi evra godišnjih investicija, Evropska unija jasno signalizira da veštačku inteligenciju vidi kao ključni stub svoje buduće konkurentnosti i suvereniteta.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će ova strategija uspeti da premosti jaz između ambicioznih ciljeva i institucionalne realnosti. Evropska unija je povukla svoje figure na AI table. Sada predstoji da se vidi da li je reč o potezu ka dugoročnoj prednosti ili tek pokušaju da se izbegne gubitak u sve bržoj globalnoj tehnološkoj partiji.

 Autorka: Ivana Janković

Studentkinja Fakulteta političkih nauka