foto: gpointstudio/Freepik

Ministar finansija Nemačke Lars Klingbajl pokrenuo je inicijativu za ojačanu ekonomsku saradnju sa još pet najvećih ekonomija Evropske unije – Francuskom, Holandijom, Italijom, Poljskom i Španijom.

Uvid u sadržaj ove inicijative imala je nemačka agencija Rojters, a glavne tačke saradnje odnose se na jačanje tržišta kapitala, jačanje evra, bolje koordinisane investicije u oblasti odbrane i obezbeđivanje kritičnih sirovina.

U pismu svojim parnjacima, minister Klingbajl je istakao da “Evropa mora postati jača i otpornija kako bi preživela u sve neizvesnijoj geopolitčkoj situaciji”. Stvaranje svojevrsne koalicije voljnih država članica, otvara se mogućnost za jaču i ubrzanu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, dok se istovremeno zaobilaze institucionalne blokade u okviru sistema Evropske unije, što stvara fenomen „Evrope u dve brzine“, gde određena grupa članica napreduje sa integracijom, dok ostale članice ostaju na trenutnom nivou integracije.

Nemački ministar poručio je da zemlje članice treba znatno brže da napreduju u izgradnji Unije štednje i investicija, kako bi se evropskim kompanijama - a posebno startapovima i brzo rastućim tehnološkim firmama - obezbedili povoljniji uslovi finansiranja i lakši pristup kapitalu. Istovremeno je naglasio potrebu jačanja međunarodne uloge evra kao sigurne valute, zasnovane na predvidivosti i vladavini prava, uz smanjenje administrativnih prepreka i jačanje evropskog suvereniteta u oblasti platnih sistema.

Klingbajl je posebno ukazao na značaj bezbednosne i industrijske dimenzije evropskih politika, ističući da odbrana treba da postane jedan od ključnih prioriteta narednog višegodišnjeg budžeta EU, ali i pokretač ekonomskog rasta kroz snažniju saradnju država članica. U kontekstu strateške autonomije, naglasio je i potrebu intenziviranja napora za obezbeđivanje stabilnih lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama i retkim mineralima, uz aktivnije partnerstvo sa međunarodnim akterima kako bi se smanjila zavisnost Evrope od spoljnjih dobavljača.

Prioritizacija ekonomske i monetarne suverenosti, kao i jačanje saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane donekle ukazuje na svest evropskih lidera o važnosti smanjenja zavisnosti država članice od Sjedinjenih Američkih Država, koje su se pokazala kao nepouzdan partner u poslednjih nekoliko meseci, kako na spoljnopolitičkom, tako i na spoljnotrgovinskom i ekonomskom nivou.

Jedna od zabrinutosti jeste da kohezivnost država članica EU može biti narušena izgradnjom posebnog bloka, na šta su nemački zvaničnici odgovorili da će mehanizam saradnje biti fleksibilan i da će verovatno biti otvoren i za ostale članice.

Pre zvaničnog poziva za saradnju sa ostalih pet država članica, Klingbajl se sastao sa francuskim ministrom privrede i finansija Rolanom Leskurom 19. januara gde se plasirali zajedničku agendu o ekonomskom suverenitetu.

Fenomen „Evrope u dve brzine“ prisutan je još od sredine devedesetih godina prošlog veka usvajanjem Šengenskog sporazuma o slobodi kretanja, ali isto i kroz Ugovor o Evropskoj uniji, poznatiji kao Ugovor iz Mastrihta, koji je omogućio stvaranje monetarne unije među država članicama EU i same zajedničke valute – evra. I dan danas pojedine članice Evropske unije ne učestvuju u Šengeskoj zoni ili nemaju evro, neki jer i dalje nisu ispunili kriterijume, a drugi jer su ta pitanja osetljiva i polizitovana u nacionalnim kontekstima.

Iako različite  brzine integracije omogućavaju da integracije „ne staje“, brojni političari ali i akademci su upozoravali na mogućnost rušenja jedinstva Unija i njene fragmentacije koja vodi do potencijalne nefunkcionalnosti.  Unija je do sada očuvala jedinstvo pravnog poretka i funkcionisanja, ali nove inicijative koje ulaze u oblasti visoke politike, poput bezbednosti i odbrane, mogu uticati na dalju (d)evoluciju procesa evropske integracije.

 Autor: Boris Kaličanin