foto: Пресс-служба Президента Российской Федерации

Parlamentarni izbori u Jermeniji, održani 7. juna, završeni su pobedom aktuelnog premijera Nikole Pašinjana i njegove stranke Građanski ugovor. Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, Pašinjanova stranka osvojila je 49,81 odsto glasova, dok je glavni opozicioni savez Snažna Jermenija, koji predvodi jermensko-ruski biznismen Samvel Karapetjan, osvojio 23,29 odsto. Treća relevantna snaga, savez Jermenija bivšeg predsednika Roberta Kočarjana, dobila je nešto manje od deset odsto glasova. Prema trenutnoj projekciji raspodele mandata, Građanski ugovor bi mogao da ima 64 mesta u Nacionalnoj skupštini od 105 poslanika, što je dovoljno za samostalno formiranje vlade, ali nedovoljno za sprovođenje ustavnih promena bez šire političke podrške.

Upravo u tome leži ključni značaj ovih izbora. Oni nisu bili samo borba za vlast u Jerevanu, već i svojevrsni referendum o pravcu kojim će se Jermenija kretati nakon poraza u Nagorno-Karabahu, udaljavanja od Rusije i pokušaja da se uspostavi trajniji mir sa Azerbejdžanom. Kako je ocenio Reuters, izbori su predstavljali test Pašinjanove politike približavanja Zapadu i nastojanja da zemlju izvede iz dugogodišnje zavisnosti od Moskve.

Izbori posle Nagorno-Karabaha

Ovi parlamentarni izbori prvi su nakon događaja iz 2023. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad Nagorno-Karabahom, teritorijom koja je decenijama bila u središtu jermensko-azerbejdžanskog sukoba. Za Jermeniju je gubitak Karabaha predstavljao duboku nacionalnu traumu, ne samo zbog bezbednosnih posledica već i zbog simboličkog mesta koje je ova oblast imala u savremenom jermenskom identitetu.

Pašinjan je, uprkos kritikama opozicije da je „izdao“ nacionalne interese, uspeo da svoju kampanju zasnuje na drugačijoj poruci: da Jermenija mora da prihvati novu realnost, izbegne novi rat i izgradi budućnost kroz mir, ekonomsko otvaranje i jačanje veza sa Evropskom unijom i SAD-om. Taj pristup se može videti i kroz koncept „stvarne Jermenije“, kojim Pašinjan pokušava da pomeri politički fokus sa teritorijalnih ambicija ka razvoju države u međunarodno priznatim granicama. Na sličan način ovu kampanju tumači i Chatham House, koji ocenjuje da su birači odlučivali o Pašinjanovoj mirovnoj agendi.

Pobednik sa ograničenim mandatom

Iako je rezultat Građanskog ugovora jasan politički uspeh, on ne daje Pašinjanu punu institucionalnu slobodu. Za svakodnevno upravljanje i formiranje vlade većina je dovoljna, ali za ustavne promene, koje su postale jedno od centralnih pitanja u odnosima sa Azerbejdžanom, potrebna je šira podrška.

Azerbejdžan je više puta poručio da Jermenija mora da izmeni Ustav, posebno delove koje Baku tumači kao implicitno pozivanje na teritorijalne pretenzije prema Nagorno-Karabahu. Bez tog koraka, sveobuhvatni mirovni sporazum mogao bi ostati blokiran. CivilNet navodi da Pašinjanova stranka ima dovoljno mandata da zadrži vlast, ali ne i dvotrećinsku većinu potrebnu za ustavne promene. To znači da će premijer, ukoliko bude želeo da nastavi mirovni proces, morati da traži podršku izvan sopstvene političke baze ili da pokuša da uveri javnost u potrebu za referendumom.

Međutim, ova opcija je politički rizična. Za deo jermenskog društva, svako odricanje od simboličkih veza sa Nagorno-Karabahom doživljava se kao dodatni poraz. Za Pašinjana, međutim, takav potez predstavlja uslov za dugoročnu stabilizaciju odnosa sa Azerbejdžanom i potencijalno otvaranje regionalnih komunikacija, uključujući i normalizaciju odnosa sa Turskom.

Opozicija, nacionalizam i postizborne tenzije

Politička atmosfera u Jermeniji ostaje izrazito polarizovana. Opozicija je pokušala da kapitalizuje nezadovoljstvo zbog gubitka Nagorno-Karabaha i strah od prebrzog udaljavanja od Rusije, ali nije uspela da ugrozi Pašinjanovu vlast. Snažna Jermenija i Savez Jermenija oslanjali su se na poruke o obnovi odnosa sa Moskvom, jačanju nacionalnog dostojanstva i kritici ustupaka Azerbejdžanu.

Par dana nakon završetka izbora Blok Snažna Jermenija milijardera Samvela Karapetjana apelovao je na Centralnu izbornu komisiju da poništi rezultate parlamentarnih izbora zbog, kako navode, teških povreda izbornog procesa.

Jermenija između Rusije i Zapada

Jedna od najvažnijih dimenzija ovih izbora jeste pitanje spoljnopolitičkog kursa. Jermenija je decenijama bila blizak saveznik Rusije, članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti i deo postsovjetskog bezbednosnog prostora. Međutim, ratovi sa Azerbejdžanom, a naročito izostanak efektivne ruske zaštite tokom krize oko Nagorno-Karabaha, značajno su promenili percepciju Moskve u jermenskoj javnosti.

Pašinjan je poslednjih godina postepeno jačao odnose sa EU i SAD, nastojeći da diverzifikuje spoljnopolitičke i bezbednosne partnere. Evropski parlamentarni istraživački servis ocenjuje da je od 2022. godine Jermenija ubrzala oprezno, ali vidljivo udaljavanje od Rusije i produbila partnerstvo sa EU, posebno u oblastima demokratizacije, bezbednosti i reformi. Taj trend dodatno je potvrđen reakcijama Brisela nakon izbora, uključujući poruke podrške evropskih zvaničnika.

Rusija je, sa druge strane, optužila Zapad za mešanje u izbore i pritisak na opoziciju. Zaharova je ocenila da u jermenskom društvu postoji "jasan zahtev" za jačanjem odnosa sa Rusijom i nastavkom učešća Jerevana u evroazijskim integracionim strukturama koje predvodi Moskva. Takve reakcije pokazuju da se Jermenija nalazi u sve složenijem geopolitičkom prostoru: formalno ne može jednostavno da prekine veze sa Moskvom, ali politički sve otvorenije traži alternative.

Da li Jermenija liči na Evropu?

Na prvi pogled, jermenska politička scena ne može se jednostavno objasniti klasičnom podelom na levicu i desnicu. Glavna linija podele nije socijalna politika, već odnos prema Rusiji, Zapadu i nacionalnom identitetu. Ipak, postoje sličnosti sa širim evropskim trendovima. Kao i u mnogim evropskim državama, bezbednost, suverenitet, rat, migracije i identitet postali su centralne teme političkog nadmetanja.

U Evropi je nakon izbora za Evropski parlament 2024. zabeležen pomak udesno, uz jačanje nacionalističkih i evroskeptičnih stranaka, što je usko povezao sa nezadovoljstvom građana zbog cena, migracija i troškova zelene tranzicije. U Jermeniji se sličan obrazac vidi kroz rast nacionalno orijentisanih i proruskih snaga, ali sa jednom važnom razlikom: jermensko društvo ne raspravlja samo o identitetu, već i o neposrednoj mogućnosti novog rata. Zato Pašinjanova pobeda nije jednostavno pobeda liberalnog ili proevropskog centra nad desnicom.

Mir kao najteži politički zadatak

Najveći izazov za Pašinjana tek dolazi. Izbori su mu dali mandat da nastavi zapadni kurs i pregovore sa Azerbejdžanom, ali mu nisu dali politički prostor da bez otpora sprovede najosetljivije odluke. Ako bude insistirao na ustavnim promenama, suočiće se sa otporom opozicije i dela javnosti. Ako odloži taj proces, mirovni sporazum sa Azerbejdžanom može ostati nedovršen.

Zbog toga izbori u Jermeniji imaju značaj koji prevazilazi granice ove južnokavkaske države. Oni pokazuju kako izgleda politika u društvu koje pokušava da izađe iz senke poraza, smanji zavisnost od Rusije i pronađe mesto bliže Evropi. Pašinjan jeste pobedio, ali njegova pobeda ne znači kraj krize. Ona pre označava početak nove faze u kojoj će najteže pitanje biti da li se mir može politički odbraniti u društvu koje još uvek živi sa posledicama rata.

Autorka: Vanja Paraušić