foto: Xavier Lejeune / Evropska unija

Pitanje otvaranja Klastera 3, na koje Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom čeka već godinama, odavno je preraslo okvire jednog tehničkog koraka i postalo svojevrsni test političkog poverenja država članica u reformski pravac Srbije, odnosno pokazatelj koliko one veruju u spremnost Beograda da sprovede i dugoročno održi ključne reforme.

Iako Evropska komisija ovaj klaster već duže vreme ocenjuje kao tehnički spreman za otvaranje, odluka i dalje izostaje jer među članicama EU nema potrebnog konsenzusa.

Klaster 3 obuhvata oblast konkurentnosti i inkluzivnog rasta, odnosno niz tema koje direktno utiču na ekonomski razvoj i svakodnevni život građana – od poslovnog ambijenta, tržišta rada i industrijske politike, do digitalne transformacije, obrazovanja i socijalnih politika.

Njegovo otvaranje ne bi značilo neposredan napredak ka članstvu, ali bi predstavljalo važan politički signal da je Srbija ostvarila dovoljan nivo napretka za nastavak pregovora.

Ipak, ni pozitivna ocena Evropske komisije nije bila dovoljna da se ovaj korak dogodi. Na sastanku ambasadora država članica u Briselu ranije ovog meseca osam zemalja usprotivilo se toj odluci, dok tri države još nisu uverene da su ispunjeni politički uslovi za nastavak pregovora.

Protiv otvaranja Klastera 3 izjasnilo se osam država članica - Holandija, Švedska, Finska, Belgija, Estonija, Litvanija, Bugarska i Hrvatska. Danska, Luksemburg i Letonija nisu se otvoreno usprotivile, ali smatraju da još nema dovoljno razloga za napredak, dok među državama koje podržavaju otvaranje klastera prednjači Francuska.

Za otvaranje i zatvaranje bilo kog pregovaračkog klastera potrebna je jednoglasna podrška svih 27 država članica EU.

Evropska komisija je u dokumentu dostavljenom državama članicama ocenila da su “nedavni koraci” koje je preduzela Srbija opravdali obnovljenu preporuku za otvaranje Klastera 3. U tom dokumentu navodi se da je Beograd ispunio značajan deo obaveza koje su prethodno tražile države članice, uključujući povlačenje spornih izmena zakona o pravosuđu, određeni napredak u oblasti slobode medija, unapređenje izbornog okvira, kao i veću saradnju sa Evropskom unijom u domenu spoljne i bezbednosne politike.

Komisija je konstatovala i da Srbija i dalje nije uskladila svoju spoljnu politiku sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, ali je ocenila da je sarađivala sa EU u sprečavanju zaobilaženja sankcija, pružila značajnu pomoć Ukrajini i intenzivirala političke kontakte sa Kijevom. Istovremeno, u dokumentu se navodi da reformski proces nije završen i da je potreban dodatni napredak, posebno u oblasti pravosuđa i tužilaštva.

Međutim, prema navodima diplomata EU, upravo su vladavina prava i neusaglašenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije bili ključni razlozi zbog kojih je deo država članica odbio da podrži otvaranje Klastera 3.  Time se to pitanje udaljilo od same oblasti koju obuhvata i postalo šira procena političkog pravca Srbije i poverenja koje ona ima među evropskim partnerima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je protivljenje Hrvatske očekivano, navodeći da Zagreb “želi da vidi Srbiju slabu, siromašnu i poniženu”. On je rekao da su dve ili tri države bile “snažno protiv” otvaranja Klastera 3 i da je Srbija unapred znala koje će to zemlje biti.

Na različitu procenu napretka Srbije ukazuje i stav izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule. On je rekao da nije jasno na osnovu kojih kriterijuma Evropska komisija smatra da je ostvaren dovoljan napredak za otvaranje Klastera 3.

Picula je podsetio da je izveštaj Evropske komisije iz novembra prošle godine bio veoma kritičan prema stanju u Srbiji i rekao da ne vidi suštinske promene koje bi između tada i danas opravdale drugačiju procenu. Posebno je ukazao na pitanje REM-a, koji ostaje jedan od ključnih kriterijuma u oblasti demokratije i izbornog procesa, kao i na činjenicu da veliki broj preporuka ODIHR-a još nije sproveden.

Iz Beograda, međutim, poručuju da reformski proces treba posmatrati prvenstveno kroz korist za građane, a ne samo kroz evropske integracije. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić rekao je nakon sastanka “Prijatelji Zapadnog Balkana” u Rimu da Srbija reforme sprovodi zbog svojih građana i ocenio da bi otvaranje Klastera 3 predstavljalo važan signal za njen evropski put.

Uprkos porukama iz Brisela da je zbog geopolitičkih okolnosti sada momentum za proširenje, proces ostaje snažno politički uslovljen i pokazuje da u slučaju Srbije i dalje postoji duboko nepoverenje u pogledu stvarne reformske volje.

 Autorka: Katarina Sremčević