foto: Evorpska unija / Lukasz Kobus / Dati Bendo

Meksiko: Potencijalni partner i tržište od 130 miliona ljudi 

Kada su evropski i meksički pregovarači početkom 2026. godine dogovarali poslednje detalje modernizovanog trgovinskog sporazuma, svet oko njih više nije bio ni nalik onom iz vremena kada su pregovori počeli ranih 2000-ih. Dvadesetak godina ranije, ideja je delovala jednostavno: olakšati trgovinu i proširiti tržište. U međuvremenu, pandemija korone je zatvorila fabrike, rat u Ukrajini je promenio evropsku energetsku politiku, a rastuće tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine naterale su kompanije da ponovo razmisle gde da proizvode robu.

Danas, pitanje više nije samo gde je proizvodnja najjeftinija. Važno je i do koje mere ekonomska saradnja može prerasti u šire političke saveze. Upravo tu Meksiko ulazi u računicu Evrope. Zemlja kojoj je decenijama najbliži industrijski partner SAD, postala je “prvi pik” za evropsku strategiju smanjenja ekonomskih rizika u nesigurnoj geopolitičkoj situaciji.

Modernizovani sporazum Evropske unije i Meksika uređuje pravila za kompanije koje žele da posluju na obe obale Atlantskog okeana, smanjuje određene carinske prepreke, štiti evropske proizvode i otvara prostor za nove investicije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sporazum ocenjuje kao deo politike stvaranja pouzdanih partnerstava, dok meksička predsednica Klaudija Šejnbaum nastoji da ojača položaj svoje zemlje u globalnoj ekonomiji. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta podržava ideju da Evropska unija kroz ovakve sporazume postane uticajniji igrač i daleko van svog dvorišta. Iza njihovog diplomatskog jezika nalazi se praktična računica. Evropske kompanije žele stabilne lance snabdevanja i novo tržište sa preko 130 miliona ljudi. Meksiko, sa druge strane, želi više stranih ulaganja.

Sporazum koji se čita kroz cene, fabrike i radna mesta

Trgovinski sporazumi često izgledaju kao suvoparni tekstovi i gomila pravnih termina, ali njihov pravi efekat vidi se tek kada se ta slova prevedu na svakodnevni život. Carina je jedan od ključnih pojmova. To je taksa koju država naplaćuje na robu koja prelazi granicu. Ako je carina visoka, proizvod postaje skuplji, kompanija teže prodaje svoju robu u drugoj zemlji, a potrošač na kraju mora platiti veću cenu ukoliko želi taj proizvod. Samim tim se smanjuje šansa da će do kupovine doći.

Novi sporazum između EU i Meksika smanjuje deo postojećih trgovinskih prepreka i olakšava poslovanje kompanijama sa obe strane okeana. Na primer, evropski proizvođači automobilske opreme (kao što je Volkswagen) mogu lakše pristupiti meksičkim fabrikama, a meksičkim proizvođačima hrane (kao što je Gruma) sporazum znači lakši ulazak na evropsko tržište.

Važna tačka sporazuma odnosi se na zaštitu tradicije. Ako neki proizvod svoju reputaciju duguje određenom mestu porekla, drugi proizvođači ne mogu jednostavno da koriste isti naziv. Tako se štite evropski sirevi, vina, prerađevine i drugi proizvodi koji predstavljaju deo regionalne ekonomije, i obrnuto. Tako će grčka feta ili španska rioja ostati bezbedni kao brendovi.

Drugi važan deo odnosi se na javne nabavke. Kada meksička država raspisuje konkurs za izgradnju železnice, energetskog postrojenja ili nabavku opreme, evropske kompanije dobijaju veće mogućnosti da učestvuju u tim poslovima.

Posle Drugog svetskog rata evropski političari su naučili jednu važnu lekciju koja tvrdi da su ekonomske veze osnov političke i socijalne stabilnosti i rasta. Kada je Robert Šuman 1950. godine predložio da Francuska i Zapadna Nemačka zajednički upravljaju proizvodnjom uglja i čelika (osnovama vojne industrije), cilj nije bio samo ekonomska saradnja. Povezivanje tih sektora trebalo je da učini novi rat između evropskih država praktično nemogućim, a te ideje su prvi temelj buduće Evropske unije. Svesna da joj je ekonomija najjače oružje i temelj na kom počiva, EU je fokusirana na osvajanja tržišta na svim kontinentima. Po svom modelu, trgovinom i ekonomijom.

Zašto je Meksiko postao toliko važan?

Da bi se razumela današnja važnost Meksika, potrebno je vratiti se u 1994. godinu. Tada je stupio na snagu NAFTA sporazum između Meksika, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Njime je stvorena zona slobodne trgovine koja je duboko promenila meksičku ekonomiju. Meksiko je od zemlje koja se dugo oslanjala na izvoz sirovina postao industrijski centar. U zemlji su se razvile fabrike automobila, elektronike i mašinske opreme. Velike kompanije počele su da proizvode u Meksiku ne samo zbog nižih troškova, već i zbog blizine američkom tržištu.

NAFTA je 2020. godine zamenjen sporazumom USMCA, ali osnova je ostala nepromenjena: Uprkos svim problemima između centralne vlasti i kartela, Meksiko je ključna karika severnoameričkog lanca.

Sada evropske kompanije žele da iskoriste tu poziciju. Jedan od razloga je fenomen poznat kao „nearshoring“. To znači premeštanje proizvodnje bliže glavnim tržištima, kao što bi npr. SAD svoje pogone osnovao u Kostariki zbog logistike. Posle problema u globalnoj trgovini, kompanije više ne gledaju samo cenu rada. Gledaju i političku stabilnost, transportne veze i sigurnost isporuke. Meksiko u toj priči ima nekoliko prednosti za EU: nalazi se pored najvećeg svetskog tržišta, ima razvijenu industriju i već ima iskustvo sa velikim međunarodnim kompanijama.

Ipak, postoje i otvorena pitanja. Organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju da veliki projekti mogu imati cenu za lokalne zajednice i autohtone narode. Posebno se ukazuje na rizike kada se industrijski i infrastrukturni projekti razvijaju na teritorijama gde žive zajednice koje zavise od prirodnih resursa, kao što su Maje, narod Zapotek ili narodi Nahua. Zato će pravi uspeh sporazuma zavisiti od ravnoteže između ekonomskog rasta i zaštite ljudi i prostora u kojima taj rast nastaje.

Evropa traži partnere u svetu novih blokova

Sporazum sa Meksikom pokazuje da Brisel želi da bude prisutan u regionima koji će imati sve veći značaj u narednim decenijama. Latinska Amerika poseduje važne resurse, rastuća tržišta i industrijski potencijal, a Meksiko je jedna od ključnih tačaka tog prostora.

Ipak, potpisivanje sporazuma je tek početak. Njegova vrednost neće se meriti samo brojem milijardi evra u trgovini, već time koliko će koristi doneti ljudima i koliko će uspešno spojiti ekonomski interes sa društvenom odgovornošću. Evropa i Meksiko nisu preko noći postali saveznici, već je taj odnos građen je godinama. U svetu u kojem se mnoge države okreću zatvaranju svojih tržišta, Evropska unija pokušava drugačiji pristup: da preko Atlantika gradi mostove. Meksiko je jedan od najvažnijih stubova te nove strategije.

Autor: Nikola Mirković