Rodna ravnopravnost, EU i Srbija: dugo putovanje ka jednakosti

Jedan od osnovnih principa na kojima počiva Evropska unija je rodna ravnopravnost. On datira još iz 1957. godine, kada je Rimski ugovor, jedan od osnivačkih, obuhvatio koncept pravične zarade za isti rad.[1] Prethodnih nekoliko decenija, osim na jednakoj naknadi za muškarce i žene, Evropska unija i njene članice radile su na: uređivanju zakonodavnih okvira koji se odnose na jednak tretman, uključivanje rodne perspektive u javne politike, kao i na kreiranje posebnih mera za unapređenje položaja žena.

Pitanje rodne ravnopravnosti dobilo je 2019. godine novi zamah izborom prve predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen. Kako je istakla u svojim političkim smernicama[2]: jednakost za sve i jednakost u svakom smislu predstavlja jedan od glavnih prioriteta Komisije.

Takođe, 5. marta 2020. Evropska komisija objavila je: Uniju ravnopravnosti: Strategiju rodne ravnopravnosti 2020−2025, kao prvu strategiju Komisije u oblasti ravnopravnosti koja podrazumeva ispunjavanje obaveza koje je predsednik/predsednica preuzeo/preuzela u svojim političkim smernicama.[3]

Strategija rodne ravnopravnosti koja važi za period 2020−2025 ima cilj: postizanje rodno ravnopravne Evrope u kojoj su rodno zasnovano nasilje, polna diskriminacija i strukturna nejednakost žena i muškaraca stvar prošlosti. Evropa u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci u svoj svojoj različitosti jednaki.[4]

Strategija se zasniva na šest tema:

• Sloboda od nasilja i stereotipa;
• Uspeh u rodno ravnopravnoj ekonomiji;
• Ravnopravnost u vodećim položajima u svim područjima društva;
• Rodno osveštena politika i intersekcionalna perspektiva EU politika;
• Finansiranje mera za postizanje napretka u rodnoj ravnopravnosti u EU;
• Zauzimanje za rodnu ravnopravnost i osnaživanjem žena širom sveta.

Mada je rodna ravnopravnost jedna od temeljnih vrednosti Unije do danas nijedna država članica nije je u potpunosti postigla, a ka njenom ostvarenju se sporo napreduje. Kako se i u Strategiji navodi, veliki broj žena i devojčica doživeo je neki oblik sekusalnog nasilja, uključujući i genitalno sakaćenje; postoji razlika u stopi zaposlenosti i platama muškaraca i žena, obimu neplaćenog rada i drugo.

Žene u Srbiji danas

Evropska komisija je 2011 godine usvojila Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatu još i kao Istanbulska konvencija. Srbija je 2013. godine donela Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici[5], čime se naša država obavezala da će se na sistemski način baviti pitanjem rodno zanovanog nasilja.

U Izveštaju Ekspertske grupe Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) za 2020. godinu[6] istaknut je pozitivan uticaj zakona na postupanje sa slučajevima nasilja u porodici, kao i osnivanja Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, na čijem je čelu prof. dr Zorana Mihajlović. Izveštaj, međutim, pominje i niz oblasti koje je potrebno unaprediti poput, zakonodavnog okvira i finansijske podrške koji bi bili sumereni na suzbijanje rodno zasnovanog nasilja.

Žene su, a posebno mlade žene, izložene strukturnoj diskriminaciji zbog patrijarhalnog ustrojstva većine društava, pa tako i našeg. One su često među najmarginalizovanijim i najranjivijim grupama mladih.

Kako bi mapirala položaj i potrebe mladih, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) svake godine sprovodi nekoliko istraživanja koja mapiraju različite aspekte njihovih života. Takođe, KOMS kroz svoja istraživanja nastoji da doprinese rodnoj ravnopravnosti, rodnom diversifikacijom podataka u ovim istraživanjima. To nama, kao i svim relevantnim akterima omladinske politike, pomaže da sagledamo na koji način se u okviru istih oblasti položaj i stavovi mladih žena i muškaraca razlikuju.

Uočljivo je da je položaj mladih žena nepovoljniji u odnosu na položaj mladih muškaraca, kao i da se njihova percepcija kada su u pitanju položaj žena i rodna ravnopravnost u Srbiji razlikuju. Mlade žene značajno više smatraju da je njihov položaj nejednak i da je sistem diskriminišući. One još smatraju da zarađuju manje nego mladi muškarci kada je reč o istim pozicijama[7], a 54,9% ukupnog broja nezaposlenih mladih (102.895) čine žene. Ovo je samo delić podataka koji ukazuju na njihov nepovoljan položaj, kao i na potrebu za kontinuiranom borbom za ostvarivanje i očuvanje rodne ravnopravnosti kako u Srbiji tako i u Evropskoj uniji.

Anja Jokić, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS)