Leto 2021: Putovanja i kovid pasoši
Digitalni sertifikat će ući u upotrebu od 1. jula i biće prihvaćen u svim državama članicama EU, Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj, a najverovatnije i u Švajcarskoj. Putnici koji ga poseduju će biti izuzeti od ograničenja koja su trenutno na snazi, odnosno od obaveze testiranja u skladu s pojedinačnim pravilima država članica pre ulaska ili ponovljenog testiranja ukoliko se putuje kroz EU.
Više od godinu dana je prošlo od kada svet bori sa smrtonosnim virusom koji je odneo veliki broj ljudskih života, ali i imao veoma negativan uticaj na ekonomiju svih zemalja sveta. Između ostalih, u grane privrede koje su najteže pogođene ovom situacijom spadaju i ugostiteljstvo i turizam. Nakon prošlogodišnjeg otkazanog leta usled pandemije, ovo leto nudi mnogo nade da će svet početi da se vraća u staru normalnost, u (dozvoljene) gužve, putovanja, proslave i mnogo drugog što je bilo uskraćeno.
Tokom prilično apokaliptične 2020. godine svi svetski naučni centri radili su punom parom na razvijanju vakcine koja bi stavila korona virus pod kontrolu. I dočekali smo − krajem 2020. nekoliko proizvođača je razvilo bezbedne i efikasne vakcine, započeta je imunizacija stanovništva i postkovid period je počeo da se nazire. Dosad je distribuirano preko dve milijarde vakcina, mada, naravno, nisu ravnomerno raspoređene po državama – siromašnije oskudevaju u vakcinama i svoje kontingente fokusiraju na prioritetne grupe (stariju populaciju i medicinske radnike), dok je u bogatim zemljama sveta, bar jednom dozom vakcinisano u proseku oko 50% populacije.
Države su, s porastom postotka vakcinisane populacije počele da popuštaju mere i da oživljavaju veoma pogođene grane industrije – jednim delom su ukinuta ograničenja međunarodnih i regionalnih putovanja, a turistička industrija se aktivno sprema za predstojeću letnju sezonu.
Jedan dokument, mnogo granica
Nerealno je očekivati da se turistička putovanja u bliskoj budućnosti u potpunosti biti kao pre pandemije, međutim, kako članice EU sve više otvaraju granice, postavlja se pitanje kako će ona izgledati i šta će jednom putniku biti potrebno za put.
Ideja o nekoj vrsti kovid dokumenta postoji već izvesno vreme, a od marta 2021. EU se ozbiljno bavi ovom temom. Evropski parlament je početkom juna podržao uvođenje digitalnog kovid sertifikata EU, radi omogućavanja i olakšavanja putovanja unutar EU, ali i doprinosa ekonomskom oporavku. Ova odluka je formalizovana polovinom juna, kada su se predsednici tri evropske institucije – Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Evropskog saveta, okupili na ceremoniji potpisivanja regulative o EU digitalnom kovid sertifikatu (ili kolokvijalno kovid pasošu), koji treba da omogući i povrati slobodu kretanja.
Digitalni sertifikat će ući u upotrebu od 1. jula i biće prihvaćen u svim državama članicama EU, Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj, a najverovatnije i u Švajcarskoj. Putnici koji ga poseduju će biti izuzeti od ograničenja koja su trenutno na snazi, odnosno od obaveze testiranja u skladu s pojedinačnim pravilima država članica pre ulaska ili ponovljenog testiranja ukoliko se putuje kroz EU.
Izdavanje ovih sertifikata ostaje na vlastima država članica, odnosno mogu da ga izdaju zdravstveni centri, centri za testiranje ili se do njega može doći kroz državne elektronske portale. Izdaje se kao digitalni ili papirni dokument, prepoznatljivog dizajna i sadrži QR kod sa svim neophodnim informacijama – da je osoba vakcinisana protiv covid-19 (kojom vakcinom, koliko doza i datum vakcinacije), ima negativan test (tip, datum i vreme testa, koja institucija je izdala rezultat) ili da je preležala korona virus (datum pozitivnog testa, instituciju koja je izdala test i datum važenja). Dakle, ovaj sertifikat nije rezervisan samo za vakcinisano stanovništvo, ali podrazumeva da nevakcinisani putnik poseduje ili potvrdu o preležanom virusu ili negativan test, što ne pravi neku veliku razliku u odnosu na postojeća ograničenja. Takođe, ne podrazumeva da će samo u potpunosti vakcinisani putnici moći da putuju (oni koji su primili po dve obavezne doze vakcine), već će odluku o tome ostaviti državama članicama.
Ipak, digitalni sertifikat nije moguće izdati putnicima koji su vakcinisani nekom od nepriznatih vakcina u EU ili od strane Svetske zdravstvene organizacije, poput ruske Sputnjik V, već isključivo vakcinisanima Astra Zenekom, Fajzer, Moderna, Džonson i Džonson i Sinofarm vakcinama, i procenjeno je da će biti važeći bar godinu dana, ako ne duže.
U momentu pisanja ovog teksta, proceduru izdavanja digitalnog kovid sertifikata je započelo dvanaest država članica EU: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Republika Češka, Estonija, Danska, Nemačka, Grčka, Litvanija, Poljska i Španija, međutim očekuje se da i ostale počnu da ih izdaju pre 1. jula – većina je dosad uspešno testirala mrežni prolaz. One članice koje do tog datuma ne počnu da izdaju sertifikate imaće dodatnih šest nedelja za uspostavljanje procedura za izdavanje. Ukoliko neka od članica bude želela da uvede nove restrikcije kojima se sertifikati stavljaju van funkcije – moraće da obrazloži svoju odluku.
Digitalne sertifikate zasad mogu da dobiju građani EU i njihove porodice i legalni rezidenti EU. Ipak, ima nade i za državljane trećih zemalja – Evropljane van Unije i državljane SAD. Evropski savet je preporučio državama članicama da prihvataju i potvrde o vakcinaciji koje izdaju treće zemlje, ukoliko su autentične i sadrže sve neophodne informacije. Osim toga, nije još uvek jasno da li će državljani EU moći da ulaze u treće zemlje sa svojim sertifikatima.
Takođe, Velika Britanija trenutno pregovara sa EU, s obzirom na to da su putnici iz Velike Britanije dosad morali da budu podvrgnuti svim ograničenjima usled aktivnog širenja mutiranog delta soja korona virusa na teritoriji Velike Britanije.
Državama članicama će biti omogućeno da u svakom trenutku suspenduju važenje digitalnih kovid sertifikata ukoliko ocene da se epidemiološka situacija pogoršava ili da uvedu ili vrate restrikcije trećim državama.
Pandemija je naterala čovečanstvo da uspori tempo, promeni način života i okrene naglavačke obrasce ponašanja koje smo dosad poznavali. Iako, neki od novih obrazaca imaju svoje pozitivne strane i na njih smo se navikli, radujemo se sporom, ali nadamo se izvesnom, smirivanju situacije, pakovanju kofera i povratku u život koji smo znali.
Tamara Arsić
Beogradska otvorena škola
Tekst je prvobitno objavljen u 73.broju biltena Progovori o pregovorima
