Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju - 14 godina kasnije
Pre 14 godina Srbija je parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju čime je stupila u prvi ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Ovim dokumentom koji je ratifikovan 2008. godine, predviđen je okvir za unapređenje saradnje Srbije i EU u najvažnijim oblastima. U najširem smislu, ugovor reguliše ekonomske, političke i trgovinske odnose Srbije i Evropske unije, postavljajući temelje za usklađivanje zakonodavnog okvira Srbije sa evropskim pravnim tekovinama. Pored Evropske unije, ugovorne strane su i sve države članice, budući da Sporazum obuhvata oblasti koje nisu u isključivoj nadležnosti EU, već se nalaze i u nadležnosti država članica.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja osnovu za punu integraciju države u političke i ekonomske tokove Unije. Kao poseban oblik dokumenta, Sporazum je predviđen samo za zemlje Zapadnog Balkana, on reguliše najviši nivo saradnje između regiona i EU. Sačinjen od 10 delova, tipski sporazum omogućio je unapređenje ekonomske i trgovinske politike, promociju investicija, podršku malim i srednjim preduzećima, jačanje konkurentnosti i snažniju industrijsku saradnju. Pravda, sloboda i bezbednost, finansijska i druge politike saradnje, takođe predstavljaju suštinske delove Sporazuma.
Politički dijalog predviđen Sporazumom odnosi se na integraciju Srbije u zajednicu evropskih država i usvajanje demokratskih vrednosti, kako bi se ojačala bezbednost i stabilnost. Političko, institucionalno i ekonomsko jačanje države potpisnice, ima za cilj da podstakne i osnaži demokratske vrednosti, što predstavlja još jedan od ciljeva ovog Sporazuma. Osim stabilizacije, dokumentom se predviđa i pridruživanje, kao krajnji ishod procesa, a Sporazum ostaje na snazi sve dok država ne pristupi Evropskoj uniji. Potpisivanjem ovog Sporazuma Srbija je stekla status pridružene države, koji će zadržati sve do zvaničnog pristupanja Uniji.
Građani Srbije imaju brojne koristi od ovog dokumenta. Potpisivanje sporazuma bio je neophodan preduslov za bezvizno putovanje u zemlje Evropske unije, a liberalizacija trgovine između Srbije i EU doprinela je tome da Srbija ima pristup tržištu od 490 miliona potrošača. Nakon potpisivanja Sporazuma, Srbija je otvorila sve elemente IPA pretpristupnog fonda čime je građanima omogućen veći pristup sredstvima Unije. Omogućavanjem veće tržišne konkurencije, Sporazum je obezbedio pristup raznovrsnijoj i kvalitetnijoj robi, kao i nižim cenama, želeći da osigura jednaka pravila igre u svim sektorima, uključujući i državne nabavke.
Međutim, nakon 14 godina Sporazum je i dalje na snazi, što nam pokazuje da Srbije nije postala članica Unije. Od sticanja statusa kandidata za članstvo 2012. godine, do danas, otvoreno je više od polovine pregovaračkih poglavlja, od kojih su tek dva privremeno zatvorena. Neadekvatno informisanje građana o koristima koje sporazumi sa EU obezbeđuju rezultiralo je smanjenim entuzijazmom za proces integracija.
Foto: sputniknews.com
Izvori:
https://eupregovori.bos.rs/sporazumi-i-ugovori-srbije-sa-eu.html
https://www.mei.gov.rs/srl/srbija-i-eu/sporazum-o-stabilizaciji-i-pridruzivanju/
