KOMS: Više od polovine mladih smatra da Srbiji treba vođa koga će narod da sledi
foto: BETPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ
Srbiji je potreban jak lider i vođa koga će narod da sledi, smatra 57% odsto mladih, što je osetno više nego u 2021, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Krovana organizacija mladih Srbije (KOMS).
Na predstavljanju rezultata istraživanja 12. avgusta rečeno je da 23% mladih ne smatra demokratiju za najbolji oblik političke vladavine.
"Na uverenje da je jak lider najbolja opcija utiče celokupna globalna politička situacija gde se često lideri i jako vođstvo stavljaju u prvi plan kao garant stabilnosti bezbednosti društva i države. Ta situacija kod mladih stvara utisak da se osećaju nesigurno i u postojanju vođe vide najbolje rešenje za državu", rekla je generalni sekretar KOMS Miljana Pejić za Betu.
Ona je navela da mlađi u rasponu od 15 do 30 godina, o kojima je sprovedeno istraživanje, više podržavaju ideju jakog lidera, kao i da se nalazi ne razlikuju od sličnih u Evropi, baš zato što je to globalni trend.
Da Srbiji nije potreban vođa smatra 28% ispitanih a ne znam je kao odgovor navelo 15% ispitanih. Gledano prema regionima, beogradski je najmanje za jakog vođu.
Istraživanje je pokazalo da 44% mladih smatra da je demokratija najbolji oblik političkog vladanja, 33% ne zna, a 23% ne smatra da je tako.
Kad se uporedi sa prethodnim godinama, poverenje u demokratiju neznatno je opalo, mada je i dalje na znatno višem nivou nego 2017. i 2018.
Čak 80% mladih smatra da ne može da utiče na političke odluke a istraživanje je pokazalo i da ih 42% nije glasao.
Do demotivisanosti je dovelo uverenje da izbori neće ništa promeniti, da su svi političari isti kao i da političarima opšti interes nije u prvom planu.
Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU 41% se protivi, 33% podražava, a 26% mladih ne zna.
U pitanju je značajan rast protivljenja članstvu i to za 8% u odnosu na prošlu godinu, naveli su iz KOMS.
Istraživanje je pokazalo da 49% mladih želi da se odseli iz Srbije, dok 40% ne otpisuje tu mogućnost. Kao glavna odredišta se navode Evropa i Amerika.
Istraživanje je obuhvatilo i zdravstveni aspekt i pokazalo je da je 14% mladih bar jednom uzelo kokain, a 55% marihuanu.
Porasla je podršaka legalizaciji marihuane, na 53% sa prošlodišnjih 49. Za legalizaciju u medicinske svrhe je još 29%.
Istraživanje je urađeno u periodu maj - jul na reprezentivnom uzorku od 1.117 mladih, putem on lajn upitnika, naveli su iz KOMS.
Izvor: Euractiv.rs