Stanje demokratije u Srbiji: Nastavljene zabrinjavajuće tendencije i u 2022. godini

foto: Evropska unija

BEOGRAD –  U Srbiji se nastavljaju zabrinjavajući trendovi urušavanja demokratije, a pored starih pojavljuju se i novi problemi, uprkos činjenici da se politički život, sa opozicijom u Parlamentu vraća u kakvu takvu normalnost, jedan je od zaključaka ovogodišnjeg izveštaja „Stanje demokratije u Srbiji 2022“, koji je objavio Centar savreme politike (CSP).

U izveštaju iz senke koji pokriva period od oktobra 2021. do septembra 2022, navodi se da se u Srbiji kada je reč o stanju demokratije mogu videti divergentni procesi koji otežavaju jasnu sliku i konačan zaključak: da li je Srbija nazadovala ili ipak napravila neke pomake u kvalitetu demokratije.

Istraživači CSP-a navode da je napredak viđen u činjenici da se opozicija vratila u Narodnu skupštinu, kao i činjenici da je vlast napravila određene ustupke opoziciji kada je u pitanju izbor potpredsednika Narodne skupštine i predsednika parlamentarnih odbora, zabrinjavajuće tendencije su nastavljene.

Izveštaj naglašava da čak ni evidentan napredak u političkom pluralizmu nije došao kao posledica uspeha međustranačkih dijaloga i poboljšanja izbornih uslova, jer izbori 2022. predstavljaju „možda i najkotroverznije izbore u poslednjih dvadeset godina, iako njihov kvalitet pada u drugi plan kada se fokus stavi isključivo na pitanje povratka reprezentativnog i funkcionalnog parlamenta.

Navodi se da kada je reč o medijima, fenomen njihovog zarobljavanja je postao još izraženiji nakon što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) odlučilo da ponovo dodeli nacionalne frekvencije istim onim provladinim televizijama, „koje su ne samo kršila sve moguće norme objektivnog i nepristrasnog izveštavanja, već i na osnovu podataka samo REM-a, propise za nacionalne emitere“.

Istraživači CSP-a u izveštaju naglašavaju i da je „veoma zabrinjavajuće ugrožavanje prava na okupljanje“ tokom Europrajda, kao i zbog zastrašivanja i nasilja u novembru i decembru 2021. tokom protesta protiv otvaranja rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji.

Programski direktor Centra savremene politike i autor izveštaja „Stanje demokratije u Srbiji 2022“ Nikola Burazer  predstavljajući izveštaj, rekao da je “činjenica da se u politički život vratio kakav-takav pluralizam”.

“Međutim, ako pogledamo malo dublje da li su izborni uslovi bili poboljšani, pa je to dovelo do povratka pluralizma, da li su mediji postali slobodni, pa je to dovelo do promene u političkom životu u Srbiji, onda vidimo da nije došlo do većih poboljšanja, čak je došlo do neke vrste kontroverznih stvari”, ocenio je Burazer.

On je rekao da je utvrđivanje izbornih rezultata trajalo 93 dana, “što je bez presedana i ne govori pozitivno o tome kako funkcionišu institucije koje se bave izborima u Srbiji”.

Govoreći o pitanju slobode medija, podsetio je na odluku REM da se ponovo dodele četiri frekvencije televizijama koje su ih i ranije imale, a koje nisu adekvatno predstavljale različite političke aktere, već su kršile propise koji se odnose na nacionalne emitere.

Burazer je ocenio da ta odluka govori o tome da ne postoji politička volja i namera “da se u Srbiji mediji oslobode”, odnosno da se pravila koja postoje sprovedu kako treba i da se dobije “značajniji medijski pluralizam”.

“Moj je opšti utisak da gledamo stagnaciju, u određenim specifičnim oblastima gledamo blagi napredak, a u nekim drugim malo veće nazadovanje”, rekao je Burazer.

Istraživač Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vujo Ilić rekao je da je ta organizacija, koja je pratila izborni dan, utvrdila da nije došlo do manipulisanja rezultatima izbora i da uočene nepravilnosti nisu mogle da ugroze rezulate izbora.

On je rekao da je, s druge strane, medijski monitoring utvrdio da je tokom predizborne kampanje zastupljenost kandidata partija vlasti bila gotovo apsolutna.

“Ono što smo videli na terenu, bio je nastavak svih praksi koje smo viđali u prošlosti, a to su pritisci na birače“, rekao je Ilić.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić rekao je da opozicija u većini gradova i većih mesta u Srbiji uopšte nije prisutna u lokalnim medijima.

“Na prste dve ruke možete izbrojati lokalne medije u Srbiji koji rade nezavisno i slobodno. Za razliku od devedesetih kada ste imali u Lokal presu, koji je okupljao lokalne, nezavisne novine, oko 50 članica, a u ANEM, koji je pokrivao elektronske medije, još i više. Danas je ta situacija veoma loša”, rekao je Bordožić.

Šef političkog odeljenja u Delagaciji Evropske unije (EU) u Srbiji Dirk Lorenc istakao je značaj implementacije Akcionog plana za Medijsku strategiju. On je rekao da prethodna Vlada Srbije nije imala volju da donese zakonske propise koji proističu iz te strategije i izrazio nadu da će ih nova Vlada doneti.

“Očekujem da se osnaži nevladin sektor i da se kao takav smatra važnim činiocem u srpskom društvu“, rekao je Lorenc.

Programska direktorka Građanskih inicijativa i novoizabrana koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Bojana Selaković ocenila je da više odjeka na probleme u Srbiji, na koje OCD upozoravaju godinama, ima kada te kritike Vladi budu upućene na engelskom jeziku i iz Brisela.

Ona je saopštila da je Srbija, zbog sveopšte nepovoljnog okruženja i otežanog prostora za delovanje organizacija civilnog društva, svrstana na posebnu listu međunarodne nevladine organizacije CIVICUS.

“Na toj listi građanske slobode biće predmet pojačanog nadzora, a ukoliko se nazadovanje uoči u narednih šest meseci postoji mogućnost da se termin ‘ometeno’ pređe u ‘stanje represije'”, rekla je Selaković.

Ona je ocenila da iako su državni organi poslali poruku da su spremni da uvaže određene zahteve građane, takođe su poslali poruku da će to uraditi samo ako zahtevi dolaze kroz neformalan način.

“Mi imamo situaciju trenda da postoji mogućnost za uticaj ali isključivo ako on doalzi na neformalan način. Ako je to na ulici, blokadi ili nekoj drugoj sličnoj aktivnosti”, zaključila je Bojana Selaković

Izvor: European Western Balkans