Arhiva: Vesti

Berlinski proces(i) – Slobodno kretanje zarobljenog regiona

Berlinski proces(i) – Slobodno kretanje zarobljenog regiona

foto: Evropska unija

Na Samitu održanom početkom novembra u Berlinu, pojavili su se predstavnici Evropske unije i lideri zapadnobalkanske šestorke. Osim njih, potpisivanju je prisustvovala i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Maljinda Bregu. Sporazumi se tiču priznavanja ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija.

Ovakav podstrek regionalnom povezivanju nesumnjivo dolazi u pravi čas. Iako se Berlinski proces neretko kritikovao kao nedovoljan, trom i neodgovarajući za sve što Zapadni Balkan nosi sa sobom, ovoga puta su evropski diplomatski napori urodili plodom. Izveštaji Evropske komisije nisu bili blagonakloni prema nedovoljnim i neadekvatno sprovedenim reformskim procesima kako bi se nacionalne političke agende usklađivale sa standardima Unije.

Iako zemlje regiona nastoje da prave odstupnice jedne od drugih, nazivajući sebe liderima, čini se da su ipak sličnije nego što misle. Problemi korupcije, političke nestabilnosti, zarobljene države, medijskih i građanskih nesloboda, spajaju i prožimaju čitav region. Kako bi se države što bolje pripremile za saradnju i partnerstvo pod okriljem EU, važno je da rade na izgradnji boljih odnosa. Upravo to je bila ideja okupljanja u Berlinu.

Reč-dve o partnerstvu

Nemački kancelar Olaf Šolc je uoči Samita izjavio da je članstvo regiona korisno za Uniju i dodao da je neophodno da evropsko obećanje Zapadnom Balkanu bude održano. Sličan stav imao je i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je rekao da Berlinski proces predstavlja jasan pokazatelj evropske posvećenosti partnerstvu s regionom kao budućim delom Unije.

Berlinski proces predstavlja značajnu inicijativu koja je nastala radi ubrzanja procesa pristupanja država kandidata Evropskoj uniji i upravo zato je potpisivanje sporazuma koji bi trebalo da ojačaju povezivanje u regionu važan iskorak. Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Maljinda Bregu je kazala da se raduje što su sporazumi, čije je potpisivanje Savet koordinisao, najzad potpisani. Maljinda Bregu je tom prilikom izjavila da su diplomatski napori predstavnika Evropske unije i zapadnobalkanskih partnera pokazali da je sve moguće i da dublje ekonomsko povezivanje može voditi samo napretku.

Da nije sve ostalo samo na lepim rečima punim podrške i razumevanja, pokazalo je obraćanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je najavila milijardu evra novčane pomoći koju je Unija opredelila za Zapadni Balkan. Ona je najavila paket za energetsku podršku regionu kako bi se oblikovala zajednička energetska budućnost.

A šta smo potpisali?

Sporazum o putovanju s ličnim kartama našao se među tri potpisana sporazuma u Berlinu. On je značajan s obzirom na to da znatno olakšava kretanje građana i građanki u regionu. Možda je najvažniji za one iz Bosne i Hercegovine koji žele da odu na Kosovo*, s obzirom na to da je između njih postojao vizni režim. Osim putovanja samo s ličnim kartama, potpisan je i sporazum kojim je skraćen rok za priznavanje diploma na dve nedelje i sporazum o priznavanju licenci lekara, stomatologa i arhitekata. Time će biti omogućeno da se kvalifikacije za ove profesije priznaju znatno brže nego ranije.

Sva tri potpisana sporazuma imaju isti cilj − povećanje mobilnosti u regionu. Veća mobilnost znači i veću povezanost i usmerenost država jednih ka drugima, što bi trebalo da vodi i poboljšanju susedskih odnosa. Međutim, nije sve tako jednostavno. Iako je Berlinski proces najzad dao talas ohrabrenja regionu da nastavi sa ekonomskim i političkim povezivanjem, moglo bi se reći da ovaj proces ostaje u senci Otvorenog Balkana.

Nebo nad Berlinom, nebo nad Balkanom

Berlinski proces započeo je pre osam godina kao inicijativa tadašnje kancelarke Angele Merkel. Proces dugog trajanja često je bio na meti kritika zbog izostajanja jasno vidljivih rezultata. Osim toga, narativ koji se najčešće formirao u vezi sa ovom inicijativom uslovio je to da podsticaji nastali u okviru nje ne budu dovoljno prisutni i ispraćeni. S druge strane, inicijativa poput Otvorenog Balkana znatno je prisutnija iako kraće postoji, a mnogi politički analitičari misle da ovaj proces podriva evropske integracije regiona odvajajući zemlje, umesto da ih spaja. Regionalna saradnja je neophodna kako bi se region odmakao od političke agende u kojoj su države jedna drugoj vuk i u kojoj je dominantna šmitovska podela na prijatelje i neprijatelje. Upravo zato i Berlinski proces i Otvoreni Balkan treba da budu usmereni ka ostvarenju jedinstvenog cilja, a to je osnaženi region, spreman za članstvo u Evropskoj uniji.

Tekst je prvobitno objavljen u 90. broju biltena Progovori o pregovorima.

FOTO: European Western Balkans

Miljana Jovanović,

 Beogradska otvorena škola

Najnovije