Hronologija odnosa Srbije i Evropske unije u 2023. godini

Početak ove godine izgledao je kao prekretnica na evropskom putu Srbije. U februaru prethodne godine, Ministarstvo privrede je obavešteno od strane Evropske komisije da su, nakon više od osam godina razgovora sa predstavnicima Komisije i Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, ispunjeni uslovi za otvaranje Poglavlja 1 – Slobodno kretanje robe.

Takođe, ključna tema je postao tzv. „francusko-nemački plan” za Kosovo*. Kako Stefan Surlić objašnjava u analizi za naš portal: „Pored drugih tačaka koje bi trebalo da normalizuju slobodu kretanja i ostvarivanje prava pojedinaca, jasno je da je glavni cilj „nemačko-francuskog” sporazuma deblokada članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Očekuje se da će od Beograda biti zatraženo da prekine politiku nepriznavanja i da održi „konstruktivnu tišinu" prilikom apliciranja Prištine za članstvo u različitim međunarodnim telima”.  

Evropski parlament je u aprilu odobrio viznu liberalizaciju za državljane Kosova, a ova odluka je stupila na snagu u januaru ove godine. Srbi sa Kosova i dalje nestrpljivo očekuju slobodu kretanja ka EU. 

Mogli smo čuti i optimistične prognoze na Bledskom strateškom forumu, gde je predsednik Evropskog Saveta, Šarl Mišel, izrazio želju da Evropska unija bude spremna za proširenje do 2030. godine. 

Ovaj optimizam je, međutim, naišao na prepreke zbog događaja u Banjskoj. Evropski parlament je usvojio rezoluciju o napadu na Banjsku na severu Kosova 24. septembra. Rezolucijom se oštro osuđuje napad i poziva na preduzimanje mera protiv vlasti u Srbiji ukoliko istraga otkrije njihovu umešanost. Takođe se apeluje na deeskalaciju, poštovanje sporazuma iz 2023. i ranijih sporazuma, kao i povratak Srba u kosovske institucije. 

Što se tiče godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji, zabeležen je „izvestan napredak” u jednom od 33 poglavlja, a to je Poglavlje 18: Statistika, zahvaljujući uspešnom sprovođenju popisa stanovništva po standardima EU i međunarodnim standardima. Ipak, kritike su upućene Beogradu zbog odluke da ne uvede sankcije Rusiji i zbog nedavnih dešavanja u Banjskoj na Kosovu i Metohiji.  

Kraj godine je nesumnjivo obeležen parlamentarnim i lokalnim izborima. Međutim, postavlja se pitanje o regularnosti tih izbora. Evropski parlament, kao deo međunarodne posmatračke misije, učestvovao je u izradi izveštaja o izbornom danu, gde su primećeni pojedinačni incidenti fizičkih napada, kao i nekoliko slučajeva kupovine glasova. Takođe su primećena 22 slučaja fotografisanja glasačkih listića.