Pretpristupni fondovi Evropske unije - Prilika za sprovođenje reformi

foto: 8photo on Freepik

Uredbom Saveta Evropske unije broj 1085/2006 uspostavljeni su Instrumentni za pretpristupnu pomoć (eng. Instrument for Pre-accession Assistance - IPA) za period 2007 – 2013.  koji se sastoje iz finansijske i tehničke pomoći državama-kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije. Primarni cilj Pretpristupnih fondova jeste da doprinesu podizanju administrativnih kapaciteta država-kandidata, kako bi se one pripremile za sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije (fra. acquis communautaire). Uz navedeni primarni cilj, Pretpristupni fondovi doprinose i opštem društveno-ekonomskom razvoju, ravnomernom regionalnom razvoju, ruralnom razvoju, kao i prekograničnoj saradnji u cilju unapređenja dobrosusedskih odnosa. Pristup Fondovima omogućen je državama Zapadnog Balkana, Turskoj, dok su korisnice Fondova bile Hrvatska i Island.

Budžetska sredstva koja su dostupna svakoj od država korisnica određuju se na sedmogodišnjem periodu. Prvi budžetski period (IPA I) trajao je od 2007. do 2013. godine, drugi (IPA II) trajao je od 2014. do 2020. godine, dok je u toku treći budžetski period (IPA III) koji traje od 2021. do 2027. Treći budžetski period podeljen je na pet tematskih oblasti koje podržava, a to su:

• vladavina prava, osnovna prava i demokratija;
• dobra uprava, usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, dobrosusedski odnosi;
• zelena agenda i odživost;
• konkurentnost i inkluzivni rast;
• teritorijalna i prekogranična saradnja.

Apsorpcija sredstava Pretpristupnih fondova

Uslovi za dodelu i korišćenje sredstava iz Pretpristupnih fondova jasno su definisani u tzv. Pozivu za dostavljanje projektnih predloga (eng. Call for Proposals). U Pozivu navedene su informacije poput uslova za učestvovanje u Pozivu, opredeljena sredstva, kojim specifičnim ciljevima doprinosi konkretni Poziv, trajanje projekta, kao i da li je potrebno da konzorcijum sprovodi projekat. Iz navedenog, jasno je da se Pretpristupna sredstva dodeljuju za konkretne projekte koja doprinose specifičnim ciljevima u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Takođe, potrebno je da potencijalni korisnici sredstava poseduju sopstvena sredstva iz kojih će delimično finansirati svoje projekte. Projekti iz Pretpristupnih fondova zapravo su sufinansirani, odnosno pokrivaju 85 % ukupnih projektnih troškova, dok preostalih 15 % pokriva konzorcijum projektnih partnera. Ovakvim pristupom teži se povećanju odgovornosti u finansijskom upravljanju projekata sufinansiranih od strane Evropske unije.

Takođe, čitav proces korišćenja Pretpristupnih sredstava u državama kandidatima podvrgnut je periodičnim proverama (revizijama) Evropske službe za suzbijanje prevara (eng. European Anti-Fraud Office - OLAF) koja proverava potencijalne nedoslednosti u dodeli i korišćenju sredstava. Ovakav pristup neophodan je jer su u pitanju javna sredstva, odnosno sredstva poreskih obveznika Evropske unije, čije korišćenje je neophodno opravdati na propisani način.

Iznos IPA II sredstava opredeljenih za Republiku Srbiju (2014-2020) u milionima evra, izvor: Evropska komisija 

Prilika za sprovođenje reformi i test za potencijalne države članice

Pretpristupni fondovi predstavljaju jedinstvenu priliku za doprinos sistematskom razvoju država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, kao i potencijalnih država kandidata. Tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji neophodno je pripremiti celo društvo za članstvo u Evropskoj uniji. Zbog toga, pristup Pretpristupnim fondovima, pored državnih institucija koje su primarni korisnici u cilju preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva, imaju i nevladine organizacije, privreda, pogranični regioni, jedinice lokalne samouprave, ali i poljoprivredna gazdinstva. Ukratko, Pretpristupni fondovi dostupni su svim pravnim i fizičkim licima koja imaju inovativne ideje, odnosno projektni predlog. Uključivanje svih aktera u društvu, kao i informisanje građana predstavljaju najznačanije korake ka boljoj apsorpciji sredstava iz Pretpristupnih fondova, što je veoma značajno u procesu što većeg stepena konvergencije pristupajuće države sa državama članicama. U ovom smislu, Pretpristupni fondovi predstavljaju i proveru sposobnosti države kandidata, kao i celokupnog društva da koriste fondove koje su im na raspolaganju, kao i provera njihove sposobnosti da koriste daleko veće strukturne i kohezione fondove koji su dostupni članicama Evropske unije.

Umesto zaključka, nova pitanja

Imajući u vidu novu metodologiju proširenja Evropske unije koja propisuje postepeno pristupanje država kandidata, postavljeno je pitanje potrebe povećanja sredstava u procesu pristupanja. Nova metodologija predviđa mogućnost pristupa država kandidata Strukturnim fondovima za konkretnu oblast, odnosno kada država kandidat uspešno zatvori jedan od pregovaračkih klastera. Ovakav pristup ostao je nedorečen, s obzirom na to da ni jedna od država-kandidata nije toliko napredovala u pristupnim pregovorima da bi uspešno zatvorila neki od pregovaračkih klastera. Ukratko, napredovanje država-kandidata sporije je od očekivanog.

Novembra 2023. Evropska komisija predstavila je tzv. Plan rasta za Zapadni Balkan. Kako se na sajtu Evropske komisije navodi, Plan je usmeren na omogućavanje pristupa privilegijama članstva pre zvaničnog završetka procesa pristupanja, ubrzavanje ekonomskog rasta, kao i socio-ekonomsku konvergenciju država Zapadnog Balkana. Za postizanje navedenih ciljeva opredeljeno je 6 milijardi evra tokom perioda od 2024. do 2027. Korišćenje sredstava uslovljeno je sprovođenjem reformi, odnosno pripremom zvaničnih planova za njihovo sprovođenje. Predviđeno je da će nova sredstva doprineti smanjivanju socio-ekonomskih razlika država Zapadnog Balkana u poređenju sa prosekom Evropske unije.

Imajući u vidu da je Evropska unija prvobitno nastala kao ekonomska zajednica, Plan predstavlja pokušaj integracije država Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište Evropske unije (eng. single market) i pre zvaničnog pristupanja. U tom smislu, najveći izazov za države kandidate predstavlja iskorišćenje sredstava iz Pretpristupnih fondova na najoptimalniji način sa ciljem pripeme države i društva da izdrže pritiske konkurencije jedinstvenog tržišta Evropske unije. Trenutni razvoj prilika na evropskoj političkoj sceni ide u prilog tome da se značaj Fondova, a time i sredstava, povećavaju sa ciljem dostizanja adekvatnog razvoja država kandidata i pre samog članstva u Evropskoj uniji, dok stepen uspešnosti korišćenja sredstava iz Fondova predstavlja merilo spremnosti država kandidata za članstvo u Uniji.

Autor: Filip Dukanac