Evropski parlament: Duh evropskih vrednosti provejava studentskim protestima

foto: Christophe Licoppe / Evropska unija

Evropski parlament je u Strazburu održao prvo plenarno zasedanje u 2025. godini u period od 10. do 13. februara. Pored internih dokumenata Evropske unije, poslanici Evropskog parlamenta su diskutovali o brojnim svetskim pitanjima, a u dnevnom redu se našla i tačka „Politička kriza u Srbiji“.

Studentii građani više od tri meseca protestuju, tražeći pravdu i odgovornost za pad nadstrešnice na novorekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu. Masovna podrška studentskim zahtevima, ali i brojni incidenti koje su pratile protestne akcije, nisu ostali nezapaženo među poslanicima Evropskog parlamenta.

Uvodna obraćanja po ovoj temi su imali aktuelni predsedavajući Savetom, poljski ministar Adam Šlapka i Komesarka za proširenje Marta Kos. Šlapka je ukratko opisao da je Srbija kao kandidat za člnastvo u obavezi da implementira neophodne reforme iz oblasti vladavine prava i osnovnih prava. Istakao je važnost prava na slobodu okupljanja i važnost gonjenja ljudi koji ugrožavaju ovo pravo.

Komesarka Kos je, kao i predstavnik Saveta, potvrdila važnost garantovanja prava na slobodu okupljanja kao i privođenje pravdi onih koji vrše nasilje na mirnim protestima. Istovremeno je osudila proteriavnje grupe aktivista, državljanja EU, koji su označeni od strane srpski vlasti kao bezbednosni rizik, kao i nezakonito korišćenje ličnih podataka aktivista. Širenje dezinformacija i neprijateljski politički diskurs prema EU, njenim članicama i državljanima je neprihvatljiv za državu kandidata, tvrdi Kos i poziva vlasti u Srbiji da otpočnu inkluzivan dijalog kako bi se postigao konsenzus o reformama koje su neophodne za evrposku budućnost Srbije.

Ukupno 31 evroposlanik je uzeo učešće u debati, a mi ćemo predstaviti govore poslanika koji su govorili kao predstavnici svojih parlamentarnih grupacija.

Ispred parlamentarne grupe Evropske narodne partije (EPP), poslanik Davor Ivo Stier je istakao da su studentski protesti najveće demonstracije od pada Miloševića i naglasio je važnost garantovanja prava na slobodu okupljanja. Stier smatra da je neophodno da država pokaže transparentnost i odgovornost u celom procesu i da na taj način povrati poverenje građana u institucije kako bi se otpočeo dijalog sa svim zainteresovanim stranama.

Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i poslanik grupe Socijalista i demokrata (S&D). Ističe da su protesti potekli iz zahteva za vladavinu prava, demokratske vrednosti i finansijsku odgovornost. Picula je kritikovao određene akcije vlasti Srbije poput proterivanja građana Evropske unije zbog navodnog spoljnjeg uplitanja u unutrašnja pitanja. On smatra da je neophodna reforma izbornog sistema u skladu sa preporukama OEBS-a i Saveta Evrope, dok je istovremeno kritikovao i stabilitokratski pristup EU ka Srbiji koji ne predstavlja kredibilnu politiku proširenja. Picula na kraju ističe da je Evropska unija zajednica vrednosti i da je neophodno uložiti veća sredstva u izgradnju demokratskih institucija Srbije.

Anamaria Višček, mađarska poslanica ispred grupe Patrioti za Evropu (PfE), u duhu svoje grupe istakla je važnost objektivnog sagledavanja situacija i poštovanja suvereniteta zemlje kandidata. U tom smislu, Višček smatra da se vlast u Srbiji ponela odgovorno preuzimanjem političke odgovornosti i otvorenošću za ispunjenje studentskih zahteva. Na kraju, ističe da se protesti šire što utiče na rad svih institucija, a pre svega obrazovnog sistema usled čega su đaci u školama najugroženiji. Po njoj, dijalog je neophodno da se vodi u okviru institucija, a ne na ulicama.

Italijanski poslanik Alesandro Ćirjani iz grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) smatra da je trenutna situacija u Srbiji rezultat godina neizvesnosti. S jedne strane, beleži se napredak u procesu evropske integracije, dok s druge strane, studentski protesti kao da nam daju drugu sliku, tvrdi Ćirjani. On ističe da je dobra stvar što je srpski premijer podneo ostavku. Tvrdeći da je Srbija strateški partner EU u ovom delu Evrope, postavlja pitanje pred EU kako se treba ophoditi prema Srbiji: da li podstaknuti njen ulazak u EU i održati kredibilne odnose ili Srbiju ostaviti u „sivoj zoni” i dopustiti joj da se okrene drugim državama poput Kine i Rusije, dok istovremeno njeni građani gube poverenje u Evropsku uniju.

Helmut Branštater iz grupe Obnovimo Evropu (ReNew Europe) ističe neophodnost  istrage o tragediji ali i zabrinutost građana Srbije da je pod trenutnom vlašću nezavisna istraga moguća. Studentski protesti su demokratski, za vladavinu prava i njihovu budućnost. Branštater ističe da je neophodna proaktivnija uloga Komisije kada je reč o poštovanju vladavine prava u Srbiji.

Poslanik Zelenih (GREENS/EFA) Vladimir Prebilič smatra da se mladi u Srbiji se bore za evropske vrednosti i protiv sistemske korupcije. Tragedija u Novom Sadu je potresla srpsko drustvo, dok Prebilič smatra da bi jednaka tragedija bila ukoliko bi EU ostala nema na istu. Zato je neophodno da se pozove vlast u Srbiji na reforme i poštovanje osnovnih demokratskih vrednosti.

Ispred grupe Levica (GUE/NGL) obratio se grčki poslanik Konstantinos Arvanitis koji tvrdi da je politička i ekonomska nestabilnost dostigla svoj vrhunac u Srbiji, dok vlast odstupa od osnovnih demokratskih pravila i vladavine prava. Podsetio je da se Evropska unija obavezala da pruži članstvo Srbiji ali sam neophodnim preduslovima, među kojima je i vladavina prava. Arvanitis kritikuje nedostatak proaktivnog delovanja EU ka Srbiji u kontekstu demokratskih i ekonomskih reformi.

Poslednje izlaganje ispred parlamentarnih grupacija imao je Petr Bistron u ime Evrope suverenih nacija. Bistron smatra da su protesti u Srbiji deo globalističke agende koja je organizovala slične proteste radi promen režima u drugim zemljama poput Gruzije i Ukrajine. Smatra da je Srbija zbog svoje nezavisne politike na meti globalista, ali istovremeno tvrdi da Srbi neće dopustiti da im drugi govore kako da vode svoju državu, i da nezadovoljstvo vlašću treba iskazati na izborima, a ne na ulici.

Debatom u Evropskom parlamentu, studentski protesti su dobili jednu zvaničnu međunarodnu dimenziju. Treba naglasiti da su poslanici Evropskog parlamenta slobodniji pri iznošenju spoljnopolitičkih mišljenja usled ograničene odgovornosti u ovoj oblasti, kao i iz prirode svog mandata koji potiče direktno od građana. Primetno je da većina parlamentarnih grupa i evroposlanika podržava studentske zahteve i u njima vidi borbu za vrednosti na kojima je Evropska unija zasnovana. Grupe sa desnog spektra su bile umerenije u svojoj retorici, dok su one okrenute ka levici bile kritične i prema delovanju vlasti u Srbiji, kako o opštem kvalitetu demokratije tako i u regovanju na studentske proteste, a one sa ekstremnije strane desnog pola bile su naklonjenije vlasti u Srbiji. Za razliku od prethodne debate o izborima u Srbiji, rezolucija nije bila ishod ovog zasedanja, ali će svakako Evropska unija nastaviti da prati situaciju u Srbiji, prevashodno u kontekstu ispunjenja obaveza iz klastera 1 (Osnove) pristupnih pregovara.

Autor: Boris Kaličanin