Geopolitička prekretnica: Rijad domaćin ključnih pregovora o ratu u Ukrajini

foto: Bela kuća

Jedno od najvažnijih obećanja sadašnjeg predsednika SAD-a, Donalda Trampa, bilo je okončanje rata u Ukrajini na način da obe strane budu zadovoljene i da se postigne održiv i pravedan mir. Stoga, logičan sled okolnosti bilo je sastajanje najviših zvaničnika zainteresovanih za ovu oblast. Na sastanku održanom 18. februara 2025. u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, učestvovale su delegacije Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Rusku delegaciju predvodili su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov. Američku delegaciju činili su državni sekretar Marko Rubio, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof.

Šta je dogovoreno?

Prvo, dogovoreno je da se imenuju timovi za pregovore o okončanju rata u Ukrajini. Drugo, uspostavljen je mehanizam konsultacija za rešavanje problema u bilateralnim odnosima s ciljem preduzimanja neophodnih koraka za normalizaciju rada diplomatskih misija. Zatim, dogovreno je da se postave temelji za “buduću saradnju u pitanjima od zajedničkog geopolitičkog interesa i istorijskim ekonomskim i investicionim prilikama koje će se pojaviti kao rezultat uspešnog završetka konflikta u Ukrajini". Konačno,“ostaće angažovani kako bi osigurali da proces napreduje na pravovremen i produktivan način". Sastanak u Rijadu predstavlja uvertiru za dugo očekivani samit na kom će učestvovati Donald Tramp i Vladimir Putin, a koji se očekuje u narednom periodu.

Iz ugla Ukrajine:

Uprkos tome što je ovaj sastanak nastao iz ideje o trajnom miru, tenzije su bile prisutne, a razlog je izostavljanje predsednika Ukrajine, Zelenskog, iz ovih pregovora. On je rekao da pregovori "ne bi trebalo da se vode iza naših leđa" i insistira da Evropa takođe treba da bude uključena u razgovore o okončanju rata u Ukrajini.

Iz ugla Rusije:

Delegacija Rusije je videla napredak kada je reč o pregovaranju sa SAD-om. Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktne investicije, rekao je za rusku državnu televiziju: "Započet je veoma pozitivan, konstruktivan dijalog. Za razliku od Bajdenove administracije, koja nikada nije ni pokušala da čuje rusku poziciju, ovo je bio veoma jasan pokušaj da se otvori dijalog, razume ruski stav i razgovara o pitanjima oko kojih se slažemo". Kada su u pitanju zahtevi ruske strane, oni su i dalje jasni, u neku ruku i pooštreni. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, rekla je novinarima u Moskvi da "nije dovoljno" da NATO ne primi Ukrajinu u članstvo. Istakla je da savez mora povući obećanje dato na samitu u Bukureštu 2008. godine, kada je Kijevu garantovan ulazak u NATO u nekom budućem, neodređenom trenutku. Takođe, Rusija i dalje stoji uz stav da je raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini, čak i pod zastavama drugih država neprihvatljivo. Stoga, Trampov prvobitni entuzijazam da će za 24 časa okončati rat u Ukrajini ostaje po strani kada dođe do suočavanja sa podjednako jakim liderom poput Putina, kao i vrlo jasnim zahtevima ruske strane.

Šta je usledilo?

Nekoliko dana nakon sastanka u Rijadu, i ukrajinska strana se uključila u pregovore sa SAD-om u Ovalnoj sobi predsednika Trampa. Sastanku je prisustvovao i podpredsednik Vens kao i mnogobrojni mediji koji su o ovom sastanku izveštavali. Tramp je zauzeo tvrđi stav što je uticalo na to da se sam razgovor vodio u vrlo neprijatnom tonu. Oštra razmena reči, naročito Trampova izjava da se Zelenski "kocka sa Trećim svetskim ratom", ukazuje na rastuće neslaganje oko strategije za okončanje rata. Predsednik Zelenski je takođe podgrejao neslaganje izjavom koja je prethodila sastanku, a to je da Tramp „živi u svetu dezinformacija" koji je stvorila Rusija. Otkazivanje sporazuma o američkom pristupu ukrajinskim mineralima, zbog kojeg je Zelenski i došao, dodatno naglašava koliko je kompromis daleko. Tramp je naglasio da Zelenski treba da bude „zahvalniji“ na finansijskoj podršci koju je Amerika pružala Ukrajini tokom prethodnih nekoliko godina, i da bi rat bio završen na njihovu štetu mnogo ranije da ove pomoći nije bilo. Ovaj sastanak je donekle podelio republikance u Sjedinjenim državama. Deo njih je bio uvređen nastupom predsednika Ukrajine, govoreći da je sa njim nemoguće sporazumeti se i ukoliko se on ne smeni, neće biti pomaka. Senator Bil Hagerti iz Tenesija objavio je na društvenoj mreži X: "Sjedinjene Američke Države se više neće uzimati zdravo za gotovo." Drugi deo smatra da je saradnja sa Ukrajinom ključna kako bi se okončao rat. Predstavnik Don Bejkon, umereni republikanac iz Nebraske, pružio je podršku Kijevu. Konačno, ovakav stav trenutne administracije, na čelu sa predsednikom Trampom pokazuje kontinuitet u spoljnoj politici i ispunjenje obećanja da će „Amerika uvek biti na prvom mestu“.

"Loš dan za američku spoljnu politiku. Ukrajina želi nezavisnost, slobodna tržišta i vladavinu zakona. Ona želi da bude deo Zapada. Rusija mrzi nas i naše zapadne vrednosti. Treba da budemo jasni da se zalažemo za slobodu", naveo je u saopštenju.

Reakcija Evropske Unije:

Ne zadugo nakon sastanka, putem društvene mreže „X“ oglasili su se zvaničnici EU poput predsednice Evropske komisije Ursule fon Der Lajen, predsednice Evropskog parlamenta Roberte Metsole koje su naglasile da pružaju punu podršku ukrajinskom predsedniku. Rekle su da „njegovo dostojanstvo odaje počast hrabrosti ukrajinskog naroda“ i da će nastaviti da podržavaju Ukrajinu kao deo jačanja evropske odbrane. Oni su se i sastali 2. marta na samitu u Londonu na koji je pozvao britanski premijer Keir Starmer, sa ciljem da se napravi plan za mir između Ukrajine i Rusije. „Pred Evropom je težak posao, ali da bi podržala mir na našem kontinentu i da bi uspela, mora da ima snažnu podršku SAD", rekao je Starmer posle samita. Dogovoreno je da se zadrži vojna pomoć u Ukrajini dok je u ratu, da se poveća ekonomski pritisak na Rusiju, da Ukrajina mora biti učesnica u mirovnim pregovorima kao i da će Evropa braniti i garantovati mir u Ukrajini.

Sastanak u Rijadu označava značajan korak u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, ali i otkriva duboke nesuglasice među ključnim akterima. Iako su SAD i Rusija uspostavile dijalog i načelno dogovorile mehanizme za rešavanje sukoba, odsustvo Ukrajine iz početnih pregovora izazvalo je tenzije i nepoverenje Kijeva. Trampova administracija pokazuje odlučnost u sprovođenju svoje spoljne politike, ali oštri ton prema Zelenskom dodatno komplikuje situaciju. Evropska unija ostaje dosledna u podršci Ukrajini, naglašavajući da njeno učešće u mirovnim pregovorima mora biti neizostavno. Iako je dijalog pokrenut, dug je put do trajnog mira koji će zadovoljiti obe strane.

Autorka: Vanja Paraušić