foto: European People's Party

Sastanak sa Martom Kos

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se 19. marta u Briselu sa evropskom komesarkom za susedstvo i proširenje Martom Kosom u okviru samita lidera Evropske unije, čije su teme između ostalog bile situacija u Ukrajini i evropska bezbednost. Predsednik je razgovarao i sa čelnikom Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje, Gertom Janom Kopmanom i direktorom za Zapadni Balkan u Evropskoj službi za spoljne poslove, Markom Makovecom. Razgovor je tekao u prijateljskom tonu, a predsednik Vučić je u svom saopštenju naveo da je razgovor bio „sadržajan i konkretan“. Međutim, koliko odnos Srbije sa Evropskom unijom zaista može biti konkretan i da li je Srbija spremna za ono što se od nje traži, a to je prema Marti Kos „jasnija orijentacija Srbije ka evropskom putu“?

O čemu je bilo reči?

Na sastanku su razgovarali o ispunjenju naše reformske agende, ubrzanju procesa pristupnih pregovora i implementaciji evropskog Plana za rast za Zapadni Balkan. Kada su se dotakli reformske agende, Vučić je naglasio da će Srbija pridati poseban značaj oblastima vladavine prava, ekonomske konkurentnosti i socijalne inkluzije. On se zahvalio Evropskoj komisiji na podršci evropskom putu i razvoju Srbije i izrazio očekivanje da će naši napori biti priznati i od strane ostalih država članica. Istakao je i da Srbija ostaje posvećena ispunjavanju obaveza kada je reč o realizaciji Plana rasta, kao i jačanju saradnje i stabilnosti u regionu, ali i zaštite međunarodnog prava i nacionalnih interesa Srbije.

Pored gore navedenog, predsednik Vučić je na konferenciji za novinare istakao da je bilo reči i o SEPI (Single Euro Payments Area) i našim obavezama na tom polju. Takođe, ukazao je na mogućnosti koje bi ovo tržište otvorilo ne samo našim kompanijama već i pojedincima. Nada se da će Srbija u ovoj godini otvoriti nekoliko klastera, ali da bi to bilo moguće Srbija mora doneti 2 medijska zakona, zakone vezane za Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Zakon o biračkom spisku. Međutim, ono na šta Srbija i dalje nije spremna jeste usaglašavanje sa spoljnopolitičkim deklaracijama Evropske unije po pitanju Ruske Federacije. Predsednik je izjavio da „ne želi da obmanjuje EU“ i obećava glasanje protiv Rusije, te na ovom polju nije bilo pomaka. U razgovoru su se dotakli trenutne unutrašnje situacije u Srbiji, situacije u Bosni i Hercegovini i svega onoga što je neophodno za očuvanje mira i bezbednosti u regionu.

Marta Kos je na društvenoj mreži „X“ u kratkom saopštenju navela „da je proširenje proces koji obuhvata celo društvo i da ono nije moguće bez snažnog civilnog društva i nezavisnih medija“. Ukoliko uzmemo u obzir zastrašivanja civilnog sektora i udruženja građana, kao i izveštavanja pojedinih medija proteklih par meseci, da li možemo reći da Srbija ispunjava ovaj kriterijum? Svedoci smo da određeni mediji svakodnevno krše novinarski kodeks pri izveštavanju o studentskim protestima, iznoseći lažne informacije sa ciljem obmanjivanja javnosti. Ti mediji su upravo platforma za državnike i analitičare koji već mesecima okrivljuju organizacije civilnog društva za finansiranje „obojene revolucije“. Činjenica je da još mnogo toga treba postići na planu nezavisnih medija i osnaživanja civilnog društva, jer su oni ključni za očuvanje demokratije, zaštite ljudskih prava i podsticanje informisanog građanstva. Snažno civilno društvo igra ključnu ulogu u jačanju odgovornosti vlasti, jer kroz javni dijalog i nadzor institucija doprinosi transparentnosti i borbi protiv korupcije.

Sastanak sa Markom Ruteom

Tokom svoje posete Briselu, predsednik Vučić sastao se i sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, sa kojim je imao i telefonski razgovor pre dve nedelje. Još pre samog sastanka, predsednik je izjavio da je situacija u regionu i Srbiji kompleksna, te da će večera sa Ruteom trajati dugo. Razgovarali su o bilateralnoj saradnji, situaciji na Kosovu, odnosima Vojske Srbije i Misije KFOR-a na Kosovu, kao i situaciji u Bosni i Hercegovini. Predsednik je na sastanku pokrenuo temu nedavno potpisanog vojnog saveza između Hrvatske, Albanije i Kosova* za koji smatra da je kršenje sporazuma iz 1996. godine. Cilj obe strane jeste očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, te je predsednik ovaj sastanak ocenio kao uspešan. Nažalost, nema mnogo informacija o čemu se govorilo na večeri, ali činjenica da je generalni sekretar NATO-a u roku od 15 dana dva puta razgovarao sa predsednikom Vučićem govori da je situacija u Srbiji i regionu nestabilna i da je privukla pažnju ne samo Evropi, već i svetu.

Kakvu poruku šalje Evropski parlament, a kakvu Evropska komisija?

Grupa poslanika u Evropskom parlamentu poslala je pismo predsednici Evropske komisije, Ursuli Fon der Lajen, povodom njenog najavljenog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Oni su naglasili da sastanak sa Vučićem u ovoj kritičnoj fazi rizikuje da dodatno ugrozi percepciju EU u Srbiji. Pismo je potpisalo 32 poslanika iz četiri poslaničke grupe: socijaldemokrata, zelenih, liberala i levice. U pismu navode da „sastanak sa predsednikom Vučićem u ovoj fazi rizikuje da dodatno ojača percepcije da EU ignoriše demokratsko nazadovanje i da značajno otuđi srpski narod od EU. Srbija pripada Evropi i upravo u ovakvim trenucima moramo da pokažemo – kroz naše akcije — da zaista podržavamo naše vrednosti i principe. Građani Srbije stoga zaslužuju glasnu i jasnu poruku iz Brisela uz koju se zalažemo u njihovoj borbi bez presedana za vladavinu prava, demokratiju i odgovornost.” Prema navodima medija, do sastanka će doći, a jedna od tački biće studentski protesti i upotreba zvučnog topa tokom protesta 15. marta.

U svojim saopštenjima predsednik Vučić navodi da je zadovoljan svojom posetom Briselu, da je naišao na razumevanje, posebno od strane Rutea i da se nada otvaranju novih klastera. Međutim, realnost je da se vladajuća stranka suočava sa najvećom krizom do sada, a posledica toga je kršenje vladavine prava i evropskih tekovina. Stav Evropske unije po pitanju studentskih protesta biće važan kako vlasti tako i građanima. Evropski parlament je dobro procenio situaciju, i podrška trenutnim režimu mogla bi da pojača već postojući evroskepticizam u Srbiji.

Autorka: Vanja Paraušić