foto: Christophe Licoppe / Evropska unija 

STRAZBUR – Proširenje će sigurno učiniti Evropu snažnijom, ali ne treba ga doživljavati isključivo kao geopolitičko oruđe, i mora da ide ruku podruku sa unutrašnjim reformama Evropske unije, naglasili su govornici na današnjoj plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.

U obraćanju poslanicima koji su učestvovali u diskusiji pod nazivom “Institucionalne i političke implikacije procesa proširenja EU i globalni izazovi”, Ekaterina Zaharieva, evropska komesarka za startapove, istraživanja i inovaciju, navela je da je u martu 2024. Evropska komisija usvojila prvi plan revizije politike pretproširenja.

“U julu prošle godine, predsednica Fon der Lajen najavila je da će nova Komisija predstaviti reviziju politike pretproširenja, koja će se fokusirati na pojedinačne sektore kao što su vladavina prava, jedinstveno tržište, bezbednost hrane, odbrana i bezbednost, klima i energetika, migacije, kao i na društvenu i teritorijalnu koheziju. Kao što je najavljeno u našem programu rada za 2025, Komisija trenutno sprovodi temeljnu reviziju politika u kontekstu budućeg proširenja”, rekla je Zaharieva.

Ona je istakla da treba razmotriti sve opcije, uključujući to da se iskoristi pun potencijal postojećih ugovora EU.

“U tom kontekstu, Komisija veruje da treba da proširimo korišćenje sistema glasanja kvalifikovanom većinom u Savetu u pojedinim oblastima, odnosno da se udaljimo od sistema jednoglasnog donošenja odluka”, precizirila je Zaharieva.

Ona je naglasila da je Evropska komisija takođe svesna “osetljivosti ovog pitanja” za neke države članice EU.

Katlin Van Bremt: EU da reaguje na Vučićevo prisustvo na Putinovoj paradi i ućutkivanje demokratije u Srbiji

Prema mišljenju Katlin Van Bremt, poslanice grupe Socijalista i demokrata u EP, proširenje EU, ako se sprovede valjano, može da označi velike promene, jer donosi mir i stabilnost širom Evrope. Ipak, ona je naglasila da u tom procesu ne bi trebalo da ima prečica.

“Vladavina prava, osnovna prava, sloboda medija, demokratija  – o tome se ne može pregovarati… Kada neka država kandidat nazaduje u ovim vrednostima, mi moramo da reagujemo… Kada se predsednik Srbije pojavi na Putinovoj parade, kada ućutkuje demokratiju u svojoj zemlji, EU mora da odgovori, više ne treba da bude povlađivanja”, rekla je Van  Bremt, naglasivši da se radi o kredibilitetu EU i budućnosti Srbije.

Van Bremt je konstatovala da, istovremeno, EU treba da se reformiše, jer ne može da zahteva od drugih ono što i sama ignoriše.

Govoreći o perspektivama proširenja EU, Željana Zovko, poslanica u EP iz redova Evropske narodne partije, ocenila je da su “države Zapadnog Balkana danas žrtve birokratskih procedura EU i neslaganja sa svojim susedima, koji usporavaju njihovu integraciju i podrivaju njihovu institucionalnu obnovu”.

“Ako zemlje kandidate ostavimo u rukama onih koji žele da razgrade Evropu, spolja i iznutra, mir i bezbednost više neće imati ko da brani”, smatra Zovko.

U sličnom tonu, Vladimir Prebilič, poslanik Zelenih u EP, naglasio je da uspešno proširenje nije moguće bez reformi institucija EU.

Prema Prebiličevom mišljenju, “treba da se postaramo da bude više resursa u budžetu EU za proširenje”, jer je to investicija u stabilnost čitavog kontinenta.

Tonino Picula: EU mora da podrži istinske, a ne fiktivne reforme u državama kandidatima

Tonino Picula, izvestilac za Srbiju i poslanik grupe Socijalista i demokrata u EP, poručio je da EU treba da podrži istinske a ne fiktivne reforme u državama kandidatima.

“EU se predugo gotovo transakcijski odnosila prema politici proširenja, vođena pogrešnim uverenjem da će evropskim novcem rešiti sve unutaršnje probleme država kandidata… Instistiranje na vladavini prava i evropskim vrednostima, ali i na koordinisanom geopolitičkom orijentaciji,  mora da bude temelj za nastavak politike proširenje”, ocenio je Picula.

Tomas Vajc, poslanik Zelenih u EP, konstatovao je da Crna Gora i Albanija imaju realne šanse da postanu članice Unije do 2028, kao i da su ove dve države “pouzdani partneri EU”.

“Hajde da ostavimo vrata otvorena za Crnu Goru i Albaniju, regionu je potreban signal da je proširenje moguće”, naveo je Vajc.

Izvor: European Western Balkans