foto: © Copyright European Union - 2025

U novembru, Evropska komisija je predstavila dva međusobno dopunjujuća seta mera koja nastoje da ojačaju i učine otpornijim demokratije širom EU. Jedan od setova mera je Strategija EU za civilno društvo, koja teži da zaštiti i pruži podršku civilnom društvu. Takođe, predstavljen je Evropski štit demokratije (European Democracy Shield), koji će ojačati kapacitete za suzbijanje manipulacije informacijama i dezinformacija, kroz aktivnosti u okviru tri glavna stuba: zaštita integriteta informacionog prostora; jačanje institucija, fer i slobodnih izbora, kao i slobodnih i nezavisnih medija; i unapređenje društvene otpornosti i angažovanja građana.

Nadovezujući se na postojeće okvire i na obaveze iz Političkih smernica za period 2024–2029 i ovogodišnjeg obraćanja predsednice Fon Der Lajen o stanju Unije, EU Strategija za civilno društvo predstavlja niz konkretnih mera na nivou EU, država članica, ali i u okviru spoljnog delovanja EU. Ove mere su strukturisane oko tri ključna cilja, a to su:

• jačanje efikasnog i suštinskog angažovanja sa civilnim društvom kao partnerom u upravljanju;
• obezbeđivanje otvorenog, bezbednog i podsticajnog prostora za delovanje kroz pružanje podrške i zaštite;
• pružanje adekvatnog, održivog i transparentnog finansiranja.

Kada je reč o podsticanju angažovanja, do 2026. godine, strategija predviđa uspostavljanje nove Platforme za civilno društvo kako bi se olakšao dijalog o zaštiti i promociji vrednosti EU. Takođe, strategija definiše skup principa i zajedničkog okvira za vođenje dijaloga sa civilnim društvom u različitim sektorskim politikama, sa fokusom na ključne parametre kao što su partnerstvo, transparentnost, reprezentativnost i odgovornost.

U domenu podrške i zaštite, biće kreiran onlajn Knowledge Hub o građanskom prostoru, koji će omogućiti pristup postojećim projektima i alatima. Na toj osnovi biće razmotrene dodatne mere zaštite, kao što su urgentna pomoć organizacijama koje su pod pretnjom i koordinacija postojećih zaštitnih mehanizama u državama članicama.

U vezi sa održivim i transparentnim pristupom finansiranju, u strategiji se navodi da je u predlogu novog Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF), Komisija predložila značajno povećanje finansijske podrške, pri čemu je samo za program AgoraEU predviđeno 9 milijardi evra. Pored toga, Komisija planira mere za olakšavanje pristupa različitim izvorima finansiranja, uključujući jačanje povezanosti sa privatnim donatorima i zajednicama koje pružaju pro bono pravne usluge.

Ono što je zanimljivo jeste da strategija ima za cilj jačanje aktivnosti i kroz blisku saradnju sa državama članicama ali i zemljama proširenja. Strategija prepoznaje da je građanski prostor u državama članicama i zemljama u procesu proširenja kontinuum i zajednički prostor, te se obavezuje da uključi zemlje kandidate i potencijalne kandidate u relevantne aktivnosti i da ih poveže na sličan način kao i države članice.

Jedan od najznačajnijih aspekata vezan za zemlje kandidate jeste taj što Strategija prepoznaje CSO kao ključne u agendi proširenja, jer one doprinose razumevanju građana o reformama koje su neophodne kako bi se ispunili uslovi za pridruživanje. Sa ciljem jačanja učešća civilnog društva u ovim procesima, Komisija će usmeravati rad na institucionalizaciji i standardizaciji konsultacija sa OCD u zemljama tokom pripreme sastanaka relevantnih tela u okviru sporazuma o pridruživanju, kao i u njihovom praćenju i sprovođenju.

Dodatno, efikasno praćenje stanja građanskog prostora ključno je za podršku i zaštitu OCD u njihovom radu. Jasno identifikovanje rizika i pretnji može dovesti do konkretnih aktivnosti podrške, kako preventivne (kao odgovor na rane znakove upozorenja), tako i reaktivne (u slučaju stvarnih pretnji ili napada). U okviru Izveštaja o vladavini prava, Komisija prati dešavanja i u zemljama kandidatima kroz godišnje izveštaje Evropske komisije. U vezi s tim, u izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu navedeno je da OCD u Srbiji deluju u sve težem okruženju, kao i da je saradnja između vlade i OCD i dalje pod pritiskom. Takođe, i dalje postoji značajan prostor za unapređenje transparentnosti javnog finansiranja organizacija civilnog društva.

Mada se referenca na zemlje kandidate i potencijalne kandidate prožima kroz celokupan tekst strategije u segmentu koji se odnosi na civilno društvo u spoljnom delovanju EU, zemlje kandidati, nisu specifično i eksplicitno prepoznate. Mreža za razvoj civilnog društva Balkana (BCSDN) u svom saopštenju pozdravila je usvajanje prve EU Strategije za civilno društvo. Oni su istakli značaj toga što strategija prevazilazi unutrašnje granice EU. Ipak, ističu potrebu za snažnijom formulacijom koja se odnosi na zemlje kandidatkine, kao i jasniju posvećenost potpunom usklađivanju ciljeva strategije sa njihovim kontekstima.

Zanimljivo je da je strategija usvojena u mesecu kada je postala operativna Radna grupa za kontrolu nevladinih organizacija (SWG), u okviru Odbora za budžetsku kontrolu (CONT), a sa ciljem da se poboljša transparentnost i odgovornost korisnika sredstava EU. Mnoge organizacije poput Transparency International, ali i drugi akteri, ukazali su da je rad same radne grupe netransparentan, kao i politički motivisan i vođen od strane konzervativnih i poslanika krajnje desnice u Parlamentu, koje su se u prethodnih godinu dana upustile u neosnovane napade na nevladine organizacije, stvarajući atmosferu neopravdane sumnje prema akterima civilnog društva.

Autorka: Anja Jokić