Zajedničko saopštenje sa sastanka premijera Zapadnog Balkana

17. Mar 2017.
 Zajedničko saopštenje sa sastanka premijera Zapadnog Balkana

Kao nastavak Samita o Zapadnom Balkanu, koji je održan 4. jula 2016. godine u Parizu, mi, šest premijera Zapadnog Balkana, okupili smo se danas da još jednom potvrdimo obaveze koje smo preuzeli, razmotrimo dosadašnji napredak i pripremimo naredni samit koji će biti održan 12. jula 2017. godine u Trstu, a čiji je domaćin je Italija. Ovom sastanku su prisustvovali predstavnici Italije, Evropske komisije i Evropske spoljnopolitičke službe.

Samit u Parizu održan 2016. je obezbedio važan plan za dalje jačanje regionalne saradnje, snažnije povezivanje i produbljivanje integracija koje su vođene jasnom evropskom perspektivom.

Ostajemo u potpunosti posvećeni perspektivi pristupanja Evropskoj uniji u kojoj leži naša zajednička slobodna i prosperitetna budućnost. Pozdravljamo činjenicu da je Evropski savet još jednom potvrdio nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i naglasio da Evropska unija ostaje posvećena ovom regionu i angažovana na svim nivoima kako bi podržala stabilnost i produbila političke i ekonomske veze sa regionom i unutar njega. Ova snažna i kredibilna perspektiva stoga nastavlja da pokreće našu transformaciju i modernizaciju kroz političke i ekonomske reforme. Načelo rešavanja „pre svega osnovnih pitanja” je i dalje okosnica naših napora u pogledu vladavine prava, uključujući bezbednost, osnovna prava, demokratske institucije i reformu javne uprave. Usmereni smo i na privredni razvoj i konkurentnost sa ciljem podsticanja preduzetništva u regionu, ubrzavanja procesa privlačenja stranih investicija, povećanja rasta i poboljšanja izgleda za otvaranje novih radnih mesta. Nastavljamo da ostvarujemo napredak na evropskom putu i na tom putu nećemo žaliti truda.

Dok ostvarujemo individualni napredak ka evropskoj perspektivi, svesni smo da je neophodno da udružimo snage i delujemo kao celina. Sarađujemo na stvaranju novih mogućnosti za region, koristeći njegove potencijale kako bismo dodatno ojačali njegov uspeh. Ne odstupamo od obećanja da podržavamo jedni druge na putu ka EU i da jedni drugima ne stvaramo prepreke na tom putu. Zato nas brine porast nacionalističke polarizacije i obavezujemo se na prevazilaženje političkih nesuglasica unutar demokratskih institucija kao i unapređenjem uzajamnog političkog dijaloga.

Iskrena posvećenost procesu pomirenja je ključna za stabilnost našeg regiona. Još jednom potvrđujemo snažnu posvećenot rešavanju nerešenih bilateralnih pitanja u što kraćem roku, kao i intenziviranju naših napora u skladu sa Deklaracijom Bečkog samita iz 2015. godine i Bečke konferencije iz aprila 2016, kako bismo u tom kontekstu ostvarili bolje rezultate.

Berlinski proces i inicijativa zapadnobalkanske šestorke već podstiču jačanje i produbljivanje regionalne saradnje. Redovni ministarski sastanci su omogućili veću usredsređenost na reformske napore i dali im podsticaj, naročito u pogledu Agende povezivanja.

Povezivanje

Agenda povezivanja ostaje okosnica naših aktivnosti u obezbeđivanju realnih prednosti našim građanima i infrastrukture za širu saradnju u drugim oblastima. Podrobno smo razmotrili realizaciju 13 investicionih projekata u oblasti transportnog i energetskog povezivanja ukupne vrednosti 825 miliona evra, uključujući donacije EU u iznosu od 303 miliona evra, koji su dogovoreni na samitima o Zapadnom Balkanu 2015. i 2016. godine. Od navedenih projekata, dva su već počela sa realizacijom tokom 2016. godine, a do samita u Trstu biće pokrenuto još nekoliko njih. Važno je organizovati regionalne promotivne događaje o ovim projektima kako bi se našim građanima pokazalo da je Agenda povezivanja realna i da daje konkretne rezultate. U procesu priprema za samit u Trstu, u sklopu „Investicionog okvira za Zapadni Balkan“, pokrenut je proces skrininga novih projekata. Svesni smo da odabir finansiranja zavisi od rigorozne procene zrelosti i napretka koji smo postigli u sprovođenju „reformskih mera povezivanja“ kojima će se otvoriti tržišta, kreirati transparentni regulatorni okviri, unaprediti bezbednost i smanjiti troškovi za pravna i fizička lica i privući dodatne investicije u saobraćaj i energetiku.

Pojačani nadzor kroz redovne sastanke ministara Zapadnog Balkana, a na osnovu izveštaja o monitoringu koje izrađuje Opservatorija za nadgledanje saobraćaja u jugoistočnoj Evropi i Sekretarijat Energetske zajednice, u velikoj meri je olakšao i usredsredio naše aktivnosti na reformama politika. Nastavićemo da odlučno ulažemo napore, ohrabreni novonastalim zamahom. Kada je u pitanju saobraćaj, svesni smo potrebe za daljim napretkom u poboljšanju procedura prelaska granice i infrastrukturnih objekata. Posvećeni smo dovršavanju Ugovora o saobraćajnoj zajednici. Smatramo da je Zapadni Balkan najbolja lokacija za Sekretarijat saobraćajne zajednice. Važan napredak je ostvaren u oblasti energetike sa ciljem da se povežemo sa energetskom unijom EU na osnovu „Plana za regionalno tržište električne energije“. Energetska efikasnost i razvoj obnovljivih izvora energije i dalje će biti prioriteti naše reformske politike.

Dalja privredna saradnja na Zapadnom Balkanu: Razgovor o jedinstvenom tržištu

U cilju povećanja našeg potencijala rasta, otvaranja radnih mesta i privrednog približavanja EU, moramo da radimo na regionalnoj ekonomskoj integraciji zasnovanoj na pravilima. Kako bismo osigurali uspeh, neophodno je i da olakšamo razvoj inovacija, da aktivno stimulišemo preduzeća i podstičemo investicije i na nivou malih i srednjih preduzeća.

Predlažemo da naši predstavnici, zajedno sa Savetom za regionalnu saradnju i uz podršku Evropske komisije, počnu sa radom na izradi predloga za zajednički pristup jačanju privredne saradnje na Zapadnom Balkanu putem različitih inicijativa kako bi ih predstavili na samitu u Trstu, što bi uključivalo na primer inicijative o protoku roba, usluga i kapitala, slobodnom kretanju kvalifikovane radne snage, zajedničkom pristupu digitalnom razvoju i dinamičnom investicionom prostoru.

Mala i srednja preduzeća su okosnica naših ekonomija i s nestrpljenjem očekujemo inicijative koje će biti predstavljene na samitu u Trstu u cilju promovisanja njihovog razvoja i boljeg pristupa finansiranju, uključujući i finansiranje kroz „Program za razvoj preduzeća i inovacija na Zapadnom Balkanu”.

Pozitivni program za mlade

Smatramo da su mladi u našem regionu ključni akteri u nastojanju da ostvarimo regionalnu saradnju, prijateljstvo i pomirenje. Otvaranje Regionalne kancelarije za saradnju mladih u Tirani 8. decembra 2016. godine je pokazalo našu posvećenost ostvarivanju tih ciljeva i oslanjanje na mlade ljude koji će nam u tome pomoći. S nestrpljenjem očekujemo da Regionalna kancelarija za saradnju mladih proradi punim kapacitetom. Podrobno smo razmotrili napredak i prednosti obuke i programa razmene za mlade državne službenike EU i pozivamo na nastavak ovog programa na samitu u Trstu.

Migracije

Problem migracija je i dalje prisutan na zapadnobalkanskoj ruti, naročito u dve zemlje Zapadnog Balkana koje su izložene najvećem pritisku. Iako je obim ovog problema smanjen zahvaljujući zatvaranju rute u martu prošle godine, još uvek dalje postoji kontinuirani priliv ljudi na ovoj ruti. Stoga pozdravljamo kontinuiranu posvećenost EU da podrži zemlje Zapadnog Balkana koje se nalaze na ovoj ruti, koja je izražena u Deklaraciji Evropskog saveta sa Malte u februaru. Neophodno je posvetiti posebnu pažnju mogućim rizicima fragmentacije migracijskih obrazaca. Pozdravljamo tesnu saradnju sa Komisijom, Evropskom graničnom i obalskom stražom i državama članicama EU u efikasnom praćenju, unapređenom upravljanju granicama i migracijama uz poštovanje osnovnih ljudskih prava, borbu protiv trgovine ljudima, krijumčarenja migranata i povećanje smeštajnih kapaciteta za migrante.

Borba protiv terorizma i radikalizacije

Terorizam i radikalizacija i dalje predstavljaju pretnju u samom regionu i izvan njega. Pozdravljamo koncept integrisanog upravljanja granicama za Zapadni Balkan koji je u decembru 2016. godine usvojio Savet EU za pravosuđe i unutrašnje poslove. Vraćanje stranih boraca i opasnost od stvaranja radikalizovanih „paralelnih“ zajednica predstavlja potencijalnu pretnju po bezbednost koju nastojimo da uklonimo boljim sprovođenjem zakona, strategijama za borbu protiv terorizma i akcionim planovima koji su u sve većoj meri usmereni na prevenciju i borbu protiv radikalizacije. Svesni smo da je u ovoj oblasti potrebno uraditi više i tesno ćemo sarađivati sa EU, uključujući saradnju na proširenju Mreže za borbu protiv radikalizacije na naš region i produbljivanje saradnje sa Europolom u oblasti borbe protiv terorizma.

Borba protiv korupcije

Čvrsto smo rešeni da uložimo veće napore u sprečavanje i borbu protiv korupcije u svim njenim oblicima. Nastavićemo da radimo na uspostavljanju kredibilnih okvira politike za sprečavanje i rešavanje problema korupcije, osnivanju posebnih institucija i ulaganju značajnih napora u unapređenje ekspertize u ovoj oblasti. Osnažićemo saradnju i očekujemo da samit u Trstu da podsticaj rešavanju ovog pitanja.

Naredni koraci

Gledajući unapred, ističemo potrebu za nastavkom angažmana svih aktera u okviru Berlinskog procesa. Računamo na podršku Evropske unije da doprinese našim naporima za ostvarivanje stabilnog napretka ka punopravnom članstvu u EU.

Izvor: Delegacija EU u Republici Srbiji