Srbija se pridružila programu Kopernikus

07. Jun 2018.
Srbija se pridružila programu Kopernikus

Evropska komisija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije uspostavljaju partnerstvo u oblasti posmatranja Zemlje potpisivanjem sporazuma o saradnji u okviru programa Kopernikus. Sporazum su 7. juna u Briselu potpisali Filip Brunet, direktor za svemirsku politiku, Kopernikus i odbranu u ime Evropske komisije i Vladimir Popović,državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u ime Republike Srbije. Srpski BioSense Institut – Institut za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija u biosistemima će biti žarišna tačka aktivnosti programa Kopernikus u Srbiji u smislu pristupa podacima i korišćenja Sentinel podataka.

Sem Fabrici, ambassador EU u Srbiji, ovom prilikom je izjavio„Veoma mi je drago što Srbija sada ima pristup Kopernikusu – najambicioznijem i najuspešnijem programu za posmatranje Zemlje na svetu. Kopernikus čini osnovu napora Evropske unije za posmatranje Zemlje i njenih mnogobrojnih ekosistema, dok istovremeno pomaže njenim građanima da se pripreme za prirodne i veštačke katastrofe i zaštite se od njih. Građani Srbije, akademska zajednica, istraživači i privatni sektor će od sada imati pristup podacima koje prikuplja porodica Kopernikusovih Sentinel satelita korišćenjem veza sa visokim propusnim opsegom. Oni će se na taj način pridružiti zemljama EU u iskorišćavanju višestrukih prednosti „Kopernikus ekonomije“ koja omogućuje široku primenu u oblasti životne sredine i bezbednosti, uključujući klimatske promene, održivi razvoj, transport i mobilnost, regionalno i lokalno planiranje, pomorski nadzor, poljoprivredu i zdravstvo. Verujemo da će Kopernikus podstaći srpska preduzeća da istraže nove mogućnosti za rast i razvoj poslovanja te da će stimulisati otvaranje radnih mesta. Kao žarišna tačka programa Kopernikus u Srbiji, BioSense Institut iz Novog Sada – koji već ima podršku grantova EU u okviru programa za istraživanje i inovacije Horizont 2020 – učvrstiće vodeću poziciju kao evropski centar izuzetnosti za razvoj napredne tehnologije u oblasti poljoprivrede i bezbednosti hrane.”

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je povodom potpisivanja sporazuma izjavila:  “Potpisivanje ovog sporazuma veliko je priznanje za Srbiju u procesu evropskih integracija. Takođe to je veliko priznanje za Institutu BioSens. To je potvrda da je BioSens lider u oblasti digitalne poljoprivrede u ovom delu Evrope I šire. Osvajanjem prvog mesta u Evropi u okviru prestižnog poziva Evropske komisije Horizont 2020, Institut je pokazao da Srbija ima znanja, kreativnosti, inovativnosti I potencijala sa kojima ne zaostaje ni za mnogo razvijenijom zemljama. Ovaj sporazum približava nas Evropskoj uniji I u oblasti nauke I u oblasti digitalizacije I u oblasti poljoprivrede. Drago mi je što će sada naši građani imati pristup ovim jedinstvenim podacima, od kojih će u početku najveću praktičnu korist imati naši poljoprivrednici a zatim I mnoge druge grane inovativnog biznisa.”

Kopernikus je revolucionarni program Evropske Unije za posmatranje i nadzor Zemlje, koji motri nad našom planetom i njenom životnom sredinom zarad dobrobiti svih evropskih građana. Zahvaljujući različitim tehnologijama, od satelita u svemiru do sistema za merenje na zemlji, moru i u vazduhu, Kopernikus obezbeđuje operativne podatke i informacione servise u širokom spektru područja primene. U partnerstvu sa državama članicama EU, Evropska komisija nadgleda program i koordinira njime te se stara da bude orijentisan na korisnike.

Sporazum o saradnji definiše srpski BioSense Institut – Institut za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija u biosistemima (u daljem tekstu: “BioSense Institut”) kao žarišnu tašku aktivnosti programa Kopernikus u Srbiji u smislu pristupa podacima i korišćenja Sentinel podataka. BioSense već rukovodi projektom Antares koji finansira EU, a čiji je cilj da BioSense pretvori u evropski centar izuzetnosti za naprednu tehnologiju u oblasti održive poljoprivrede i bezbednosti hrane. Budžet Antaresa iznosi 28 miliona evra, od čega se 14 miliona finansira grantom EU, dok preostalih 14 miliona sufinansira Vlada Republike Srbije.

Izvor: europa.rs