EP usvojio rezolucije o Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana

29. Nov 2018.
EP usvojio rezolucije o Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su 29. novembra u Briselu rezoluciju u kojoj se ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati. U EP su usvojene i rezolucije o Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.

Kada je reč o Srbiji, Evropski parlament je usvojio i šest od ukupno osam predloženih amandmana na dokument koji je sačinio izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister, uključujući one koji se odnose na slučaj Savamala, na odnos srpskih vlasti prema genocidu u Srebrenici, i na očuvanje zaštićenih sredina, uz osvrt na gradnju hidroelektrana na Staroj planini.

U dva amandmana koji se odnose na slučaj Savamala stoji da Evropski parlament "primećuje izvestan napredak u slučaju nezakonitog uništavanja privatne svojine i lišavanja slobode kretanja u beogradskoj četvrti Savamala u aprilu 2016. godine" i poziva na rešavanje tog slučaja i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi svi počinioci bili privedeni pravdi. Taj amandman podneli su poslanici Viktor Boštinaru i Tanja Fajon, u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata, kao i Igor Šoltes ispred grupe Zelenih.

U četvrtom amandmanu, koji je podneo Šoltes, stoji da Evropski parlament "žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpkih vlasti; podseća ih da je puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i doluka; naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU", stoji u Šoltesovom amandmanu.

Usvojen je i peti, takođe Šoltesov, amandman o očuvanju zaštićenih sredina, u kojem se vlada Srbija poziva da "usvoji neophodne mere očuvanja zaštićenih oblasti, naročito uzimajući u obzir razvoj hidroelektrana u osetljivim područjima kao što je Nacionalni park Stara planina". Vlada Srbije se poziva i da u tom kontekstu sprovede temeljnu procenu uticaja na životnu sredinu, prema standardima EU, i ohrabruje da poveća transparentnost o planiranim projektima.

Usvojena su i dva amandmana izvestioca Mekalistera - šesti i sedmi, koji su tehničke prirode.

Nije usvojen amandman broj dva o neprihvatljivim poreskim procedurama, likvidaciji i stečaju privatnih preduzeća, kao ni osmi amandman, Monike Makovej, koji se odnosi na poziv Srbiji da ne izručuje političke optuženike u zemlje u kojima postoji rizik od torture i nehumanog tretmana.

U usvojenoj rezoluciji "pozdravlja se postojano angažovanje Srbije na putu ka uključenju u Evropsku uniju".

Za tekst su glasala 503 evroposlanika, 85 je bilo protiv a 47 uzdržanih.

Takođe se ističe "izvestan napredak" u reformi pravosuđa i traži da srpske vlasti pospeše reforme vladavine prava, a posebno da obezbede nezavisnost i efikasnost sudstva i ojačaju borbu protiv korupcije.

Rezolucija se oslanja i razmatra ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i pozdravlja napore za normalizaciju odnosa s Prištinom, uz stav da "svaki dogovor o tome može biti prihvatljiv samo ako se o njemu dogovore obe strane", i ako se njime očuvaju stabilnost regiona i međunarodno pravo.

Evroposlanici "ukazuju na tekuću raspravu i izjave o mogućim korekcijama granica između Srbije i Kosova, uključujući razmenu teritorija" i "ističu višenacionalnu strukturu Kosova i Srbije" i kažu da "etnički čiste države ne treba da budu cilj u regionu".

U tom dokumentu se "podvlači važnost stvaranja Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom" na Kosovu, i sprovođenje svih dogovora, uključujući sporazum o energetici.

U dokumentu se "neopozivo osuđuje ubistvo političara kosovskih Srba Olivera Ivanovića i naglašava nužnost saradnje kosovskih i srpskih istražitelja, kao i međunarodna podrška, da bi se počinioci ubistva priveli pravdi".

Srbija se poziva da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući politiku prema Rusiji, i da postepeno s Unijom uskladi i svoj vizni režim.

Region

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova na putu ka EU ukazao je na ograničeni uspeh kada je reč o reformama vezanim za EU. Vlada i opozicija su pozvani da zajedno rade kako bi sproveli te reforme.

U rezoluciji EP o izveštaju Komisije o Kosovu pozdravljaju se usvajanje zakonodavstva u okviru Evropske reformske agende (ERA) i ratifikacija sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Istovremeno se ukazuje na važnu ulogu davanja vizne liberalizacije Kosovu, bez nepotrebnog odlaganja, a radi unapređenja stabilnosti.

Preostalih pet članica EU koje nisu priznale Kosovo pozivaju se da ga priznaju kako bi mu se olakšali odnosi sa Srbijom. Ističe se da "razmena teritorije" može da bude prihvatljivo rešenje samo ako je međusobno dogovoreno i u skladu sa međunarodnim pravom i regionalnom stabilnošću.

EP poziva na međupartijski konsenzus na Kosovu koji bi doprineo bržem sprovođenju fundamentalnih reformi.

Izvestilac EP za Kosovo Igor Šoltes (Zeleni/EFA) rekao je 29. novembra u EP da je važno da Kosovo ostane na svom putu prema EU integraciji i da je takođe važno priznati da je ispunilo sve zahtevane kriterijume za viznu liberalizaciju i da EU to treba da poštuje u potpunosti.

"Zato vizna liberalizacija treba da bude data Kosovu što je pre moguće", istakao je Šoltes.

Vlada Kosova, kako je rekao Šoltes, treba da nastavi da sprovodi reforme i usmeri svu energiju na to.

"Za Kosovo je važno da nastavi borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala ali i da pojača napore kako bi imalo nezavisno i potpuno funkcionalno pravosuđe", kazao je Šoltes.

Tekst je usvojen sa 393 glasa, protiv je bilo 139 a uzdržan 71 evroposlanik.

Makedonija

U rezoluciji o Makedoniji ta zemlja je pohvaljena zbog snažne posvećenosti reformama ali je ukazano na neke bojazni koje je navela i Komisija, poput organizovanog kriminala i podele vlasti.

Vlada u Skoplju se posebno ohrabruje da poštuje ishod referenduma o imenu zemlje u skladu sa sporazumom sa Grčkom iz juna 2018.

Članice EU koje su i članice NATO pozivaju se da podrže pristupanje Makedonije Alijansi kao korak ka većoj sigurnosti i političkoj stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.

Albanija

U izveštaju o napretku Albanije na putu ka EU registrovano je napredovanje kod pet ključnih prioriteta za tu zemlju, međutim, korupcija i politička nestabilnost i dalje su prisutni, što znači da zemlja ne može da krene dalje od rane faza pretpristupnih priprema.

EP pozdravlja kontinuirani napredak Albanije sa EU reformama, posebno u pravosuđu.

Pohvaljeni su jačanje pravnog i institucionalnog okvira, kao i napredak u borbi protiv organizovanog kriminala.

Kako bi se održao tempo reformi, u rezoluciji EP poziva se Savet da otvori pregovore o pristupanju sa EU bez odlaganja.

Crna Gora

EP je naveo da Crna Gora predvodi u procesu pristupanja EU na Zapadnom Balkanu ali da se, iako je stabilna zemlja i godinama u dobrim odnosima sa susedima, politička situacija u zemlji pogoršala u poslednje dve godine nakon pokušaja državnog udara 2016.

Crna Gora je u rezoluciji EP pohvaljena zbog napretka u mnogim sektorima - borbi protiv korupcije, e-upravi, transparentnosti.

Istovremeno se od opozicionih partija u Crnoj Gori traži da prestanu da bojkotuju rad parlamenta i pozivaju se svi politički akteri da ulože više napora u cilju postizanja pravog političkog dijaloga.

Takođe se izražava žaljenje zbog nedostatka napretka u borbi protiv trgovine ljudima i unapređenja medijske slobode u Crnoj Gori.

 

Izvor: EurActiv.rs