Četiri ključne teme julskog Samita u Poznanju

28. Jan 2019.
Četiri ključne teme julskog Samita u Poznanju

Samit EU-Zapadni Balkan, koji će se kao deo Berlinskog procesa održati u Poznanju početkom jula, za ključne teme imaće ekonomiju, povezivanje, civilno društvo sa akcentom na mlade i kutluru i bezbednost, izjavio je danas predstavnik poljskog Ministarstva sponjih poslova i koordinator Samita Vieslav Tarka.

Samit će 4. jula okupti šefove diplomatija i ministre ekonomije, a dan kasnije lidere Zapadnog Balkana, rekao je Tarka u Beogradu na tribini o očekivanjima od Samita kao dela Berlinski procesa, u organizaciji Evropskog fonda za Balkan i portala European Western Balkans.

Prema rečima Tarke, Berlinski proces nije alternativa proširenju, ali je komplementaran politici Evropske komisije i doprinosi evropskom putu zemalja Zapadnog Balkana.

„Samit u Poznanju održava se neposredno nakon izbora u Evropskom parlamentu i zato će biti prilika da se pošalje jak signal da je potrebno nastaviti pravac pozitivne dinamike koju je predstavio predsednik EK Žan Klod Junker“, kazao je Tarka.

Skup će se, kako je dodao, zasnivati na biletaralnim temama, sa istovremenim fokusom na budućnost Evrope i perspektive u svetlu mogućih evropskih promena i njihovom mogućem uticaju na procese, kazao je Tarka koji je pre desetak godina bio ambasador u Hrvatskoj.

Direktorka Evropskog političkog insituta iz Skoplja Simonida Kacarska ocenila je da povezivanje kao jedna od četiri ključne teme Samita može da motiviše zemlje kao što su Grčka, Bugarska ili Madajrska da sarađuju sa regionom Zapadnog Balkana.

Izvršna direktorka mreže Politikon iz Crne Gore Jovana Marović navela je da bi bilo dobro da se u Berlinski proces kao tema uključi i vladavina prava, a prema rečima koordinatorke Foruma civilnog društva Berlinskog procesa Ane Marjanović Rudan teme je potrebno proširiti između ostalog i pitanjima bezbednosti i migracija, ali i zaštite životne sredine.

Igor Bandović iz Evropskog fonda za Balkan ocenio je da je Berlisnki proces postao dvosmeran i dopuna procesu proširenja.

Izvršni direktor kosovske organizacije Demokratija za razvoj Špend Emini rekao je da su investicije u regionu i dalje niske i da iznose oko 23 odsto bruto dohotka, te odatle veća potreba za povezivanjem.

Teme Samita EU-Zapadni Balkan, održanih u Berlinu (2014), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017) i Londonu (2018) bile su vezane za jačanje regionalne saradnje, ali je poslednjih godina senku na te inicijative bacila migrantska kriza i kriza u EU.

 

Izvor: europeanwesterbalkans.rs