Mišel: Mora se modernizovati proširivanje i sistem odlučivanja u EU

Novi predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je nužno temeljito preurediti, modernizovati proces pregovora o članstvu i "sagledati kako ćemo se mi unutar Evropske unije reformisati, posebno kad je reč o sistemu donošenja odluka". Mišel, koji će voditi zasedanja šefova država ili vlada EU, naglasio je da je to "bitno zato što EU i sa sadašnjih 27 članica teško donosi odluke, a mora se više i brže odlučivati".

Kako je objasnio, da bi se videlo kad i kako će moći da se otvore vrata Unije, mora se "reformisati, modernizovati proces proširivanja".

Novi čelnik EU je francuskoj TV mreži Frans-enfo rekao da će to biti njegov zadatak u situaciji kad je među članicama Unije došlo do velikih neslaganja oko proširivanja i odlaganja odluke o početku pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Zvaničnici u Savetu ministara EU su istovremeno agenciji Beta potvrdili informacije da bi šefovi diplomatija Unije trebalo da 19. novembra ponovo raspravljaju o tome, u očekivanju da posebno Francuska do kraja iznese svoje predloge o traženim dubokim promenama u procesu proširivanja.

Ambasadori u Komitetu stalnih predstavnika zemalja članica u EU su o tome takođe razmenili mišljenja, a diplomate u EU su nagovestile da bi i vođe Unije u decembru mogle ponovo da se pozabave ovim pitanjem.

Međutim, zvaničnici u Savetu ministara EU preneli su da nove odluke mogu da se očekuju tek na proleće, u martu ili pred susret na vrhu EU-Zapadni Balkan u maju u Zagrebu.

Šefovi diplomatija EU bi suštinski, uz predloge Francuske, kao i zamisli Holandije i Danske, trebalo da razmotre neku vrstu "mape puta", redosleda mera, kako za preobražaj sadašnjeg previše sporog i nedelotvornog sistema pregovora o članstvu, tako i, uz nužno preustrojstvo, jačanje institucija EU kako bi Unija bila u stanju da primi nove članice.

O tome je saglasna većina članica Unije, iako mnoge smatraju da je trebalo utvrditi datum početka pregovora bar sa Skopljem, ako ne i Tiranom, i uporedo krenuti u preuređenje i objedinjavanje same EU.

Posebno Francuska, ali i još neke članice, misle da je preduslov za prijem neke nove članice to da se najpre osnaži iznutra sama Unija, njene institucije i mehanizam usvajanja odluka da bi se onda moglo sagledati kad i kako primiti neku zemlju u svoje redove.

Francuske stavove je u dobroj meri obrazložio ambasador u Beogradu Žan-Luj Falkoni koji je rekao da je Pariz već Savetu ministara EU predložio da razmotri modernizaciju procesa proširenja, što bi zemljama kandidatima omogućilo da u oblastima u kojima su sprovele merila i temeljite strukturne reforme, mogu odmah da koriste povlastice i sredstva EU, umesto da kao dosad to mogu očekivati tek kad se završe pregovori

Falkoni je razvejao i razne spekulacije i tvrdnje analitičara i medija i naglasio da ne postoje planovi za neko "privilegovano partnerstvo" za zemlje Zapadnog Balkana umesto članstva u Uniji.

Ali je ambasador Falkoni naznačio da bi, po viđenju Francuske, kad neki kandidat ispuni uslove, završi pregovore o nekom poglavlju, onda bi ta potencijalna članica zajedno sa predstavnicima EU mogla da učestvuje u dogovorima u tim oblastima, ali bez prava da učestvuje u donošenju odluka.

Istovremeno bi pregovori morali da uključe i "povratni mehanizam", a to je da bi kandidatu u pregovorima mogle da se oduzmu povlastice i prednosti ako ne napreduje, već nazaduje u primeni već ispregovaranih merila i mera, odnosno promeni politiku.

Izvor: Euractiv.rs