Sprovođenje reformi od ključnog značaja za napredak Zapadnog Balkana ka EU
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavili su na video samitu EU-Zapadni Balkan da je sprovođenje reformi od ključnog značaja za napredak partnera sa Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija želi da bude u EU, ali da želi da se manje priča o perspektivi, a više o procesu proširenja.
Na konferenciji posle samita, Fon der Lajen je rekla da su potrebne konkretne reforme kako bi zemlje Zapadnog Balkana napredovale u pristupnim pregovorima, pre svega u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala kao i funkcionisanje javne uprave.
"Vladavina prava je kondicio sine kva non za članstvo u Uniji, reforme u toj oblasti moraju biti u potpunosti sprovedene", navela je Fon der Lajen novinarima.
Istakla je i da je sloboda medija jedan od kamena temeljaca EU i osnova demokratije. "Moramo se boriti protiv dezinformacija. Želimo snažne medije koji su slobodni, to je najbolji lek za dezinformacije", istakla je ona.
Upitana da li posle najnovijeg izveštaja organizacije Fridom haus, u kojem su Srbija i Crna Gora svrstane u grupu hibridnih režima, treba ubrzati proces pristupanja Albanije i Severne Makedonije Uniji, Fon der Lajen je kazala da taj proces mora da odražava sprovođenje reformi i da ubrzanje samo po sebi nije rešenje.
Odgovarajući na isto pitanje, Mišel je rekao da su učesnici samita iz EU ponovili da su reforme od suštinskog značaja za napredak partnera sa Zapadnog Balkana ka EU i ukazao da je važno da u regionu budu smanjene napetosti.
"Povodom evropske perspektive partnera sa Zapadnog Balkana, poslat je veoma važan signal i poruka da je čvrst stav da treba nastaviti s reformama u oblasti vladavine prava, demokratskih vrednosti i borbe protiv korupcije. Te teme su važne jer su i u korist građana i doprinose jačanju partenrtva Unije i regiona", kazao je Mišel. "Moraćemo da budemo sigurni da je ostvaren značajan napredak u tim oblastima", dodao je.
Mišel je ocenio da je "važno da su se smanjile tenzije" u regionu posle potpisivanja Prespanskog sporazuma Grčke i Severne Makedonije.
Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli izjavio je da je proširenje "jedan od najvećih trijumfa" EU, kao i da "više politička priroda nove metodologije proširenja ne sme da naruši predanost EU postepenom pridruživanju na temelju individualnih zasluga svake zemlje kandidata".
Govoreći o značaju demokratskih institucija na Zapadnom Balkanu, Sasoli je naglasio da vanredne mere mogu biti legitimne u borbi protiv širenja korona virusa, ali da ne mogu biti opravdanje za suspenziju prava ili uskraćivanje prerogativa parlamentima kada je u pitanju nadzor takvih mera.
Regionalna saradnja ključna za ekonomski oporavak
Predsednica Evropske komisije je zahvalila je svima na pomoći tokom pandemije korona virusa, uključujući i Srbiju koja je bila deo Tima Evropa čime je poslata veoma snažna poruka.
"Kada savladamo izazov krize, EU mora započeti dugoročniji plan oporavka", rekla je ona i istakla da su "regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni za ekonomski oporavak regiona". "Naše jedinstveno tržište je naša snaga", dodala je.
"Zemlje Zapadnog Balkana su privilegovani partneri EU i time smo i dalje potvrdili njihovu evropsku perspektivu", rekla je Fon der Lajen nakon video samita EU-Zapadni Balkan.
Ona je posebno izrazila zadovoljstvo što je ovaj samit održan tokom hrvatskog predsedavanja, "najmlađe članice" i što je tokom hrvatskog predsedavanja dato zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
"Politika proširenja EU jedna je od najuspešnijih politika koja je proširila mir, prosperit i sigurnost širom kontinenta i da će to biti u korist Zapadnog Balkana i EU", kazala je Fon der Lajen.
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu objavila je na samitu da organizacija koju vodi priprema drugu fazu Regionalnog ekonomskog prostora.
Bregu je kazala da je regionalna saradnja uvek važna, a da "u vremenima kao što su ova postaje od presudne važnosti", preneo je RCC.
"Borba za ekonomski oporavak neće biti jednostavan zadatak. Zeleni koridor za hranu i lekove s Evropskom unijom je zaživeo, i to je najskoriji primer regionalne saradnje. Zahvaljujući saradnji i političkoj volji stvari su se promenile za dve sedmice", navela je Bregu.
Proširenje EU na Zapadni Balkan prioritet za Hrvatsku
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da je proces proširenja EU na Zapadni Balkan bio jedan od prioriteta hrvatskog predsedavanja i založio se za redovno održavanje samita lidera tog regiona i EU.
Plenković je rekao da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU, podsetivši da su tokom hrvatskog predsedavanja Severna Makedonija i Albanija dobile zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora i da je usvojena nova metodologija koja će doprineti procesu proširenja EU.
On je naveo da Hrvatska podržava reformske napore suseda na putu ka EU, kako Srbije i Crne Gore koje su već počele pregovore o članstvu, tako i BiH koja još nema status kandidata.
Hrvatska je posebno istakla BiH, kao najbližeg suseda koji zaslužuje status kandidata i nastaviće da je podržava na putu ka EU, dodao je naglasivši da je za Zagreb važno i pitanje jednakosti tri konstitutivna naroda u BiH i status hrvatskog naroda u smislu legitimne zastupljenosti.
On je naveo da je postoji napredak regiona na putu ka EU i ocenio da je usvojena Zagrebačka deklaracija "solidna i sadržajna" i da šalje važnu poruku.
Plenković se založio za redovno održavanje ovakvih sastanaka bar na svake dve godine i izarazio nadu da je samit "u smislu suštine bio na nivou očekivanja".
Prvi samit EU-Zapadni Balkan održan je u Zagrebu 2000. godine. Naredni samit održan je 2003. u Solunu, a 15 godina kasnije u Sofiji. Ovogodišnji samit je trebalo da ponovo bude održan u hrvatskoj prestonici, ali je zbog pandemije korona virusa organizovan kao video-konferencija.
Vučić: Srbija želi u EU, želimo konkretan odgovor
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je na Samitu EU-Zapadni Balkan Srbija potvrdila svoje opredeljenje za članstvo u EU.
"Mi bismo želeli da se manje priča o perspektivi, a više o procesu proširenja. Srbija želi da bude u EU i želimo da imamo tu vrstu konkretnog odgovora", rekao je Vučić.
Dodao je u izjavi za RTS da su tri teme bile dominantne na video konferenciji, a to su ekonomski oporavak nakon pandemije, nastavak reformi i proces približavanja EU.
"Za nas je EU strateški cilj, ali ja neću nikome da se dodvoravam i da pričam protiv Kine i Rusije", dodao je Vučić.
Predsednik Srbije naveo je da je od Evropske unije tražio više grantova nego zajmova, ali da će Srbija "očigledno imati najveći rast u Evropi" nakon pandemije.
On je na konferenciji od EU tražio izuzetak za proizvodnju čelika, što je bitan deo srpske industrije, te da je dobio potvrdu od evropskih lidera da će to biti razmatrano.
"Nama je Smederevska čeličana najveći izvoznik, suština našeg ekonomskog rasta", naveo je on.
Tači od EU zatražio liberalizaciju viza i status kandidata
Predsednik Kosova Hašim Tači je kao učesnik Samita EU-Zapadni Balkan u svom onlajn obraćanju ponovio hitnu potrebu da EU donese odluku o liberalizaciji viza za građane Kosova.
Tači je je istakao da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za dobijanje statusa kandidata za učlanjenje u EU.
"Pre 20 godina na Samitu u Zagrebu pružana je evropska perspektiva Kosovu i Balkanu. Bolno je da danas slušamo o istim naporima, ali bez odluke o liberalizaciji viza, čak i bez statusa kandidata za učlanjenje u EU, nasuprot tome što smo ispunili sve kriterijume", rekao je Tači a saopšteno je iz njegovog kabineta.
On je pozvao EU i države članice da pokažu liderstvo i volju da Kosovo približe EU.
"EU i njene države članice imaju moć da promene ovaj negativan trend. Pozivamo EU i države članice da pokažu liderstvo i volju da Kosovo približe EU", rekao je Tači.
Šef EBRD najavio veću podršku regionu
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira znatno povećanje sredstava za Zapadni Balkan ove godine i pojačala je podršku reformama kako bi se pomoglo regionu da se izbori sa ekonomskim posledicama epidemije korona virusa, rekao je predsednik EBRD Suma Čakrabarti na samitu EU-Zapadni Balkan.
Čakrabarti je rekao da se očekuje povećanje finansiranja Zapadnog Balkana za oko trećinu, na 1,7 milijardi evra u 2020. sa rekordne 1,3 milijarde u 2019, saopštila je ta banka.
Prema njegovim rečima, finansiranje EBRD na Zapadnom Balkanu biće usmereno posebno na mikro, mala i srednja preduzeća i finansiranje trgovine, kao i infrastrukture u energetci i na lokalnom nivou, saopštila je ta banka. Takođe će EBRD u periodu oporavka posle pandemije korona virusa investirati u rast i radna mesta.
Na Zapadnom Balkanu podrška će biti fokusirana na unapređenje efikasnosti i transparentnosti javne uprave, razvoj konkurentnih i inkluzivnih ekonomija, ubrzavanje tranzicije na zelenu ekonoimiju i unapređenje regionalne saradnje.
Izvor: EurActiv.rs
