foto: AI generated

Krajem 2025. i početkom 2026. godine svedočimo intenziviranju bilateralnih susreta evropskih i drugih zapadnih predstavnika sa kineskim zvaničnicima u Pekingu, što ukazuje na  trend jačanja odnosa sa Kinom. Posete lidera najvećih ekonomija EU odražavaju sve izraženiju potrebu evropskih država da razvijaju ekonomske veze sa Kinom sa jedne strane i traženje novih saveznika, u momentu kada se primećuje sve manja kohezija unutar transatlantskog partnerstva, s druge. Ovaj proces ne odnosi se samo na članice Evropske unije, odnosno Francusku, Nemačku i Španiju, već i na druge aktere transatlantskih odnosa, uključujući Veliku Britaniju i Kanadu, koje takođe pokazuju spremnost za pragmatičniji dijalog sa Pekingom. Zahlađeni odnosi sa najbližim saveznikom sve manje obezbeđuju stabilnost i sve manje ograničavaju saradnju evropskih država sa Kinom. Može se zaključiti da, usled opadanja relativne moći Sjedinjenih Američkih Država i sve izraženije multipolarnosti, Evropa u novom, složenom međunarodnom okruženju mora da diversifikuje svoja partnerstva.

Ekonomska dimenzija

S obzirom na to da je privredna saradnja bila bitna tema pri svim navedenim susretima, važno je uzeti u obzir i širi kontekst dešavanja na međunarodnoj ekonomskoj sceni. Ekonomski odnosi između SAD i Kine, iako već dugi niz godina zategnuti, dodatno su zaoštreni trgovinskim merama koje su uvele Sjedinjene Američke Države, posebno tokom administracije predsednika Donalda Trampa. Trgovinski rat dve države započet je tokom njegovog prvog mandata, dok sa drugom administracijom, carinske mere nisu više usmerene isključivo ka Kini, već su obuhvatile i evropske saveznike, što je dodatno opteretilo transatlantsku saradnju. Kao odgovor, Kina je uvela kontramere na američke proizvode, ali i intenzivirala ekonomske veze sa drugim partnerima, uključujući Evropu. U takvom okruženju, evropske države su se našle između dva velika tržišta, nastojeći da izbegnu negativne posledice po svoje privrede. Podaci pokazuju da su američke carine dovele do značajnog pada evropskog izvoza u SAD. Jačanje ekonomskih odnosa sa Kinom kroz bilateralne sporazume i učestale posete visokih zvaničnika može se stoga posmatrati i kao deo šire strategije diversifikacije i prilagođavanja novim uslovima globalne trgovine.

Posete Pedra Sančeza, Fridriha Merca i Emanuela Makrona Pekingu

U kontekstu balansiranja interesa i slabljenja veza sa SAD, svakako najznačajnija poseta Kini desila se ovog meseca. Pedro Sančez, premijer Španije, boravio je u Pekingu od 11. do 15. aprila. Njegov put usledio je nakon otvorenog suprotstavljanja Trampovoj politici prilikom američkih napada na Iran, što je rezultiralo različitim pretnjama upućenim Španiji po pitanju zaoštravanja ekonomske politike SAD prema njoj. Tokom svoje posete, najvećem neprijatelju Donalda Trampa, kada je trgovina u pitanju, Sančez je sa njenim predstavnicima dogovorio oko 19 bilateralnih sporazuma, od kojih se značajan deo odnosi na unapređenje ekonomske saradnje, dok ostatak obuhvata oblasti poput infrastrukture, tehnologije, klimatske politike i jačanja političkog dijaloga, što ukazuje i na sveobuhvatno produbljivanje odnosa između dve zemlje. Dodatno je naglasio posvećenost ideji multipolarnog međunarodnog poretka, ističući da svet više ne može biti oblikovan isključivo pod vođstvom jedne sile. Izrazio je i podršku većoj ulozi Kine u globalnim pitanjima, usled povlačenja SAD kao angažovanog lidera u tim oblastima. Ocenio je i da se Kina u trenutnoj krizi nalazi na pravoj strani istorije.

Sančezovoj poseti prethodile su i posete kancelara Nemačke Fridriha Merca i predsednika Francuske Emanuela Makrona. Mercova prva zvanična poseta Kini od stupanja na funkciju odvijala se u februaru ove godine, kada se sastao sa predsednikom Si Đinpingom. Kao cilj sastanaka navedene su stabilizacije i unapređenja ekonomskih odnosa dve zemlje. Fokus razgovora bio je na trgovini, industrijskoj saradnji i rešavanju rastućeg trgovinskog disbalansa, s obzirom na to da je Nemačka 2025. godine zabeležila deficit od oko 90 milijardi evra u razmeni sa Kinom. Iako je naglasio značaj saradnje i strateškog partnerstva, Merc je, poput Trampa, istovremeno ukazao i na probleme kineske industrijske prekomerne proizvodnje, ograničenog pristupa tržištu i nelojalne konkurencije. Kao i u dosadašnjim postavljanjima, u odnosu na Sančeza i Makrona, Merc je ovog puta ostao uzdržaniji kada je reč o odnosima sa SAD i viziji Kine kao velike sile.

Emanuel Makron je u decembru 2025. godine po četvrti put tokom trajanja svog mandata boravio u Pekingu. Kako je ranije isticao potrebu da Evropa razvije sopstveni spoljnopolitički pristup međunarodnim odnosima, umesto da slepo prati SAD, iskoristio je ovu priliku da se zauzme za evropske interese. Naglasio je značaj Kine kao aktera koji može imati uticaj na smirivanje konflikta u Ukrajini, istovremeno ističući potrebu za prevazilaženjem razlika između Francuske i Kine u interesu opšteg dobra. Poseta je bila obeležena i ekonomskim temama, pre svega pitanjem rastućeg trgovinskog deficita Francuske prema Kini, kao i težnjom Pariza da privuče veća kineska ulaganja i proširi saradnju u oblastima kao što su zelene tehnologije, baterije i obnovljivi izvori energije.

Bitno je napomenuti da lideri iz redova članica EU nisu jedini koji su se sastali sa Si Đinpingom u Pekingu, već ga slede i dva bitna aktera transatlantskih odnosa, Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo. Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmer je u januaru ove godine otputovao u Peking. Ovo je bila prva poseta britanskog premijera nakon 2018. godine, što je od izuzetnog značaja, imajući u vidu da je UK kroz istoriju uvek bila najbliži saradnik SAD. Očekivano, predsednik Tramp reagovao je na ovaj sastanak, ocenivši razvijanje bližih ekonomskih odnosa sa Kinom kao veoma opasno. Takođe je i Mark Karni je istog meseca posetio kinesku prestonicu, što je bila prva poseta jednog visokog kanadskog zvaničnika tom gradu još od 2017. godine. Karni je, ipak, bio dosta otvoreniji u kritici SAD ovom prilikom, što je lako razumljivo nakon što je američki predsednik izjavio da bi Kanada mogla postati 51. savezna država. Nakon dogovaranja novog strateškog prijateljstva i povratka u svoju zemlju, Karni je izjavio da je svetski poredak predvođen SAD-om slomljen.

Budućnost evropsko-kineskih odnosa

Osnova odnosa EU i Kine u budućnosti biće evropsko balansiranje. Iako pojedine države članice sve više razvijaju sopstvene pristupe Kini, okvir Evropske unije i dalje ostaje u domenu rezervisanosti. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, više puta je naglasila de-risking pristup kao osnovu odnosa sa Pekingom, odnosno potrebu za smanjenjem zavisnosti uz očuvanje ekonomske saradnje. U tom kontekstu, odnosi se sve više oblikuju kroz potrebu Evrope da balansira između produbljivanja saradnje sa Pekingom i upravljanja neizvesnostima u transatlantskim odnosima, posebno u svetlu politike Donalda Trampa. Ono što se već dešava, jeste pozicioniranje Kine kao sile u sve većem usponu u trenutku kada američka meka, a posledično i tvrda moć slabi, usled odbijanja njenih saveznika da u potpunosti budu saglasni sa njenom politikom. Naravno, uzimajući u obzir velike razlike između Kine i EU, kao i izvesnost da će kriza transatlantskih odnosa biti prevaziđena odlaskom Trampove administracije, scenario u kome bi Kina zauzela mesto SAD kao najbližeg saradnika Evrope nije zamisliv. Ovaj odnos ostaće u domenu ekonomske saradnje, dokle god ih privredni interesi budu spajali.

Autorka: Ana Škijević