foto: X/MartaKosEU

Rektor Beogradskog univerziteta, Vladan Đokić, našao se ponovo na meti prorežimskih medija i predstavnika vlasti kada se 20. aprila, tokom svog boravka u Briselu, sastao sa komesarkom za proširenje EU, Martom Kos. Sama poseta rektora Briselu nije bila ni prva, ni neuobičajena, imajući u vidu akademsku saradnju koju Srbija ostvaruje sa EU. Međutim, ovoga puta, unutrašnji politički kontekst stavio je ovaj susret u centar pažnje domaće javnosti. Iako to nije bio povod njegovog putovanja, rektor je u Brisel otišao nakon što je policija ušla u Rektorat Univerziteta u Beogradu, gde je zadržan u zgradi nekoliko sati, uz paralelnu primenu sile nad studentima i građanima koji su mu pružali podršku. U istom danu, komesarka za proširenje saopštila je i mogućnost uskraćivanja Srbiji 1,6 milijardi evra pretpristupne pomoći ukoliko ne dođe do usklađivanja zakonskih okvira sa preporukama Venecijanske komisije. Sutradan, premijer Srbije Đuro Macut sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasom fon Bekeratom. Takođe, raspisivanje vanrednih predsedničkih ili parlamentarnih izbora izuzetno je izvesno u bliskoj budućnosti i rektor se percipira kao mogući predstavnik studenata. U takvom spletu okolnosti, susret Vladana Đokića sa Martom Kos, prevazišao je okvire uobičajene međunarodne saradnje i postao pokazatelj dubljih političkih tenzija.

Kako je došlo do posete rektora Briselu?

Rektor Vladan Đokić posetio je Brisel 20. aprila kako bi učestvovao na konferenciji „Spajanje politike i prakse: Šta je sledeće za visoko obrazovanje u okviru Erasmus+“. Konferencija je okupila rektore univerziteta i predstavnike ministarstava iz Evrope, uz fokus na program Erasmus+ koji podržava saradnju u obrazovanju i obuci mladih. Ovom prilikom Đokić je razgovarao sa Martom Kos i o autonomiji univerziteta u Srbiji, koja od početka studentskih protesta konstantno biva ugrožena. Nakon što se 26. maja dogodila tragedija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kada je jedna studentkinja izgubila život, prorežimski mediji rešili su da, kršeći gotovo sva pravila izveštavanja i novinarske etike, zloupotrebe ovaj događaj zarad skupljanja političkih poena za vladajući režim pred lokalne izbore u više opština koji su se održavali nekoliko dana kasnije. U tome su ih podržali pripadnici vladajuće stranke. Autonomija univerziteta svakako ne sprečava policiju da pristupi fakultetu kada je to potrebno radi prikupljanja dokaza, međutim, pretres nije vršen samo u zgradi Filozofskog fakulteta, već su pripadnici Uprave kriminalističke policije ušli i u susednu zgradu Rektorata u Beogradu. Rektor je tokom višečasovnog pretresa bio primoran da ostane u zgradi, dok su se na poziv Studenata u blokadi ispred nje okupljali građani kako bi mu pružili podršku. Više ljudi je povređeno od strane policije tog dana. Istovremeno, režimski mediji upućivali su teške optužbe na račun rektora i označili ga kao krivca za ono što se desilo na Filozofskom fakultetu, nakon čega počinje kampanja targetiranja kako samog rektora, tako i studenata i celokupnog univerziteta. U javnom mnjenju, iako bez ikakvih zvaničnih potvrda studenata, rektor počinje da se percipira kao najverovatniji protivkandidat predstavniku Srpske napredne stranke na predstojećim izborima.

Nakon njihovog razgovora, Marta Kos je podelila na svom nalogu na društvenoj mreži Iks fotografiju sa rektorom, uz opis: Drago mi je što smo danas u Briselu dočekali rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Univerziteti moraju ostati mesta kritičkog razmišljanja i otvorene debate, slobodna od bilo kakvih oblika zastrašivanja. Cenim njegovu posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta u Beogradu. To je važno za demokratsku i evropsku budućnost Srbije.

Medije u službi vladajuće partije preplavili su tekstovi u kojima se navodi da je rektor „otišao da lobira protiv srpskih interesa u Briselu“. U celokupnom plasiranom narativu i o Marti Kos govori se u pogrdnom kontekstu, što je dodatno zabrinjavajuće, uzimajući u obzir da je načelno Srbija prvenstveno posvećena evropskoj integraciji. Od takvog narativa svojih stranačkih kolega nije se ogradio ni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, čak mu se i pridružio izjavom Malo je tu EU narušila principe vladavine prava, ali koga to briga, nije im to baš prvi put. Čini se da Srpska napredna stranka prepoznaje da joj je podrška među desno orijentisanim, često evroskeptičnim biračima oslabila, ali i da taj segment biračkog tela ostaje potencijalno dostižan. Upravo zbog toga, odgovara im da rektorovu posetu prikažu kao „prodaju Srbije strancima“.

Sa druge strane, iako su zvaničnici Evropske unije često kritikovani zbog nedovoljno jasne i snažne podrške studentskoj borbi protiv nedemokratskih praksi vlasti SNS, stav Marte Kos ukazuje da pitanje autonomije univerziteta i akademske zajednice ostaje jedna od temeljnih vrednosti EU, kojoj se pridaje posebna važnost.

Sastanak Đura Macuta sa Delegacijom EU u Srbiji

Pored zapaljive retorike predsednika Vučića, iz vrha vlasti usledio je i drugačiji pristup susretu Marte Kos i Vladana Đokića. Premijer Srbije Đuro Macut, u potezu koji je prošao sa znatno manje medijske pažnje, pozvao je šefa Delegacije EU u Srbiji Andreasa fon Bekerata na hitan sastanak. Tema razgovora, 21. aprila, bila je upravo obezbeđivanje ravnopravnog odnosa i ujednačenog predstavljanja akademske zajednice van Srbije. Premijer je tom prilikom istakao potrebu da se predstavljanje akademske zajednice harmonizuje, ističući da je za svaki nastup u njeno ime neophodna usaglašena platforma svih predstavnika u Srbiji, u cilju izbegavanja dalje politizacije i polarizacije. Čini se da Macut nije uzeo u obzir činjenicu da je akademsku zajednicu predstavljao upravo legitimni predstavnik najvećeg univerziteta u Srbiji.

Važno je napomenuti da je u isto vreme kada je rektor bio u Briselu, Marta Kos govorila o mogućnosti da će Srbija ostati bez pretpristupne pomoći, koju dobija kroz Program rasta za Zapadni Balkan, ukoliko ne uvaži odluke Venecijanske komisije. Odluka se odnosi pre svega na takozvane Mrdićeve zakone, koje je komesarka za proširenje i ranije kritikovala, prvenstveno u smislu transparentnosti njihovog donošenja, uz svakako upitnu sadržinu i njene posledice. Nakon objavljivanja mišljenja u kojem su istaknuti ozbiljni nedostaci u postupku usvajanja zakona i izdvojeni ključni sporni elementi, predsednik Srbije izjavio je da će preporuke iz njega biti ispoštovane.

Ovakav sled događaja ukazuje na dvostruku strategiju vlasti. Dok predsednik kroz oštru retoriku mobilizuje domaće biračko telo i gradi populistički narativ, paralelno se kroz inicijative premijera održava formalni okvir političkog dijaloga sa Evropskom unijom. Primetno je i da kada se pomene mogućnost prekida finansijske pomoći upravo taj narativ biva promenjen ili utišan.

Evropska unija u domaćem diskursu: između partnera i sredstva političke mobilizacije

Može se zaključiti da poseta rektora Đokića Briselu i reakcije koje su je pratile u domaćem političkom prostoru ukazuju na to da deo javnosti, posebno studenti i građani koji podržavaju proteste, posmatraju Evropsku uniju kao aktera koji može doprineti zaštiti demokratskih standarda u Srbiji, te se međunarodni kontakti sve češće tumače kroz prizmu unutrašnje političke borbe. Istovremeno, različiti pristupi unutar vrha vlasti, od oštre retorike upućene domaćoj publici do institucionalnih kontakata sa predstavnicima EU, sugerišu pokušaj balansiranja između mobilizacije biračkog tela i očuvanja kulture dijaloga sa evropskim partnerima, posebno kada je reč o  potencijalnim finansijskim posledicama. U takvom okruženju, ovaj slučaj prevazilazi pojedinačan događaj i postaje ilustracija šire dinamike odnosa između Srbije i Evropske unije, u kojoj se pitanja autonomije akademskih institucija, demokratske vlasti i evropske integracije međusobno prepliću i utiču na javni diskurs.

Autorka: Ana Škiljević