Liderima Zapadnog Balkana predstavljen investicioni plan EU vredan 30 milijardi evra
Evropska komisija je liderima Zapadnog Balkana na samitu u Tirani predstavila svoj ekonomski i investicioni plan IPA-III od gotovo 30 milijardi evra.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je naveo da plan, čija vrednost odgovara trećini bruto domaćeg proizvoda zapadnobalkanske šestorke, neće imati efekta ako region ne bude jedinstven.
"Sada je ključna primena: sa IPA-III mi smo spremni, važno je da i region bude spreman. Ekonomsko-investicioni plan neće imati efekta ako ekonomije Zapadnog Balkana ne budu radile kao jedno. Plan će biti uspešan ako region 'isporuči' Zajedničko regionalno tržište, važan projekat pokrenut prošle godine", poručio je Varheji na Tviteru 10. juna.
Dodao je da je "potrebno da se to vidi" na predstojećem samitu u okviru Berlinskog procesa, početkom jula. "Ako Zajedničko regionalno tržište postane stvarnost, koristi će imati i građani i privreda", naveo je Varheji.
U Tirani je 10. juna održan sastanak lidera Zapadnog Balkana na kojem je učestvovao Varheji. Srbiju je na skupu predstavljala predsednica Vlade Ana Brnabić, a na samit su došli premijeri Kosova Aljbin Kurti, Severne Makedoije Zoran Zaev, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Lideri Zapadnog Balkana su na sastanku izrazili zadovoljstvo investicionim planom.
Albanski premijer i domaćin sastanka Edi Rama opisao je investicioni plan kao "najveći istorijski potez EU na Zapadnom Balkanu" i ocenio da će on omogućiti "suštinsko poboljšanje saobraćajne, železničke i lučke infrastrukture, međusobne povezanosti, energetskog sektora i digitalizacije".
"Treba da priznamo da su EU i Evropska komisija do sada radile svoj posao. Sada bi trebalo da mi učinimo svoj deo posla", rekao je Rama, koji je dočekao učesnike samita u predsedničkoj palati u Tirani.
Brnabić: Težak sastanak, bilo je provokacija
Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da je sastanak bio "težak, manje posvećen regionalnim temama", a više uvod u naredne sastanke lidera koji se očekuju tokom leta.
"Težak sastanak. Čini mi se nažalost da su neki ljudi u regionu zamenili konstruktivnost Srbije sa tim da možda eventualno nemamo kičmu pa smo morali da pokažemo da su neke stvari jasne i nedvosmislene, a da regionalna saradnja jeste neophodna za sve nas da bismo imali bolji kvalitet života za sve građane koji žive na ovim prostorima", rekla je Brnabić novinarima u Tirani.
Dodala je da je pozitivno da "ove godine ima rezultata saradnje", kao što su ukidanje rominga 1. jula i početak dva velika projekta - izgradnja autoputa mira između Niša i Merdara i izgradnja gasovoda do Bugarske.
Brnabić je rekla i da na sastanku bilo provokacija od strane premijera Kosova Aljbina Kurtija koji je zahtevao da se izmeni format regionalne saradnje, kako bi Kosovo bilo ravnopravan partner.
"Mi nismo jednaki partneri, velika je to razlika, mi smo međunarodno priznata suverena država, oni nisu, ali je važno da te stvari ostavimo za dijalog između Beograda i Prištine, zbog čega je taj dijalog, na kraju krajeva, toliko važan, i zbog čega mi toliko insistiramo na njemu, a da probamo da se na ovakvim forumima radimo nešto što je najkonkretnije u interesu građana i privrede kako bi podigli životni standard", dodala je Brnabić.
Radio-televija Kosova (RTK) prenela je da je premijer Kurti na samitu predložio potpisivanje novog Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini koji bi zemlje članice tretirao kao ravnopravne države, umesto aktuelnog sporazuma CEFTA.
Kurti je ocenio da na trenutni pristup regionalnoj saradnji negativno utiču političke nesuglasice koje su kočile saradnju i pokrenule sumnje i neizvesnosti u pogledu budućnosti, a da je "odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova kontinuirana prepreka regionalnoj saradnji".
Kako je naveo, "u okviru CEFTA prema Kosovu se dosledno postupalo nejednako i nepravedno i u sadašnjem obliku CEFTA ne može pripremiti region za članstvo u EU".
Kosovski premijer je rekao da smatra da se trenutni okvir ne bavi pitanjima koja se odnose na demokratsko učešće, suočavanje sa prošlošću, borbu protiv korupcije, odgovornost vlade, nezavisnost sudstva i slobodu medija.
"Da bismo išli napred, potreban nam je novi okvir za saradnju koji se zasniva na zajedničkim vrednostima i posvećenosti skupu osnovnih principa. Ovaj novi okvir bi se zvao Sporazum o slobodnoj trgovini Jugoistočne Evrope - ili SEFTA, koja bi uključivala zemlje Zapadnog Balkana kao ravnopravne članice sa jednakim pravima, zasnovane na posebnom odnosu sa EU, slično sporazumu o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA)", kazao je Kurti.
Tim novim sporazumom, prema kosovskom premijeru, nakon uspostavljanja SEFTA, EU će, sporazumom sa SEFTA, proširiti četiri slobode EU - slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala - na sve zemlje koje su potpisnice SEFTA.
Podvukao je da bi se ovim dogovorom odgovorilo na "Plan ekonomskog ulaganja EU za zapadni Balkan", koji za cilj ima da mobiliše do devet milijardi evra tokom decenije.
Kurti smatra da bi EU i zapadni Balkan mogli da održe poseban samit 2024. i 2027. godine kako bi procenili nivo spremnosti za punopravno članstvo u EU.
"Kosovo je zainteresovano za pridruživanje EU. Pozdravljamo priliku da blisko sarađujemo sa svim našim regionalnim susedima radi olakšavanja našeg kolektivnog članstva u EU. Naš predlog je smeo, ali takvi su i snovi naših građana. Uvereni smo da ćemo, ako zajedno koračamo tim putem, moći da se pozabavimo mnogim izazovima i postignemo naš zajednički cilj", kazao je Kurti.
Kosovski mediji preneli su da je predlog Kurtija naišao na protivljenje premijerka Srbije Ane Brnabić.
Tegeltija istakao međuzavisnost privreda regiona
Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je na samitu u Tirani da je je kriza izazvana širenjem pandemije korona virusa pokazala značaj regionalne saradnje, socijalnoekonomsku međuzavisnost privreda u regionu, kao i potrebu za daljnjim produbljivanjem veza, kako unutar Zapadnog Balkana, tako i sa Evropskom unijom (EU).
Učestvujući na panelu "Povezanost na Zapadnom Balkanu – finansijska podrška, Ekonomski i investicioni plan EU i IPA III", Tegeltija je ukazao na poseban značaj regionalnog ekonomskog povezivanja i Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji, kako je naglasio, ima ogroman potencijal za smanjenje jaza u privrednom razvoju između zemalja Zapadnog Balkana i EU.
"Unapređenje investicija je ključni element i pokretač produktivnosti i konkurentnosti ekonomije - ulaganje u razvoj infrastrukturne povezanosti i svakog drugog vida povezanosti u regionu je svakako prioritet na koji treba usmeriti pažnju u kontekstu dugoročnog oporavka privrede", rekao je on.
Kako je saopšteno iz Saveta ministara BiH, Tegeltija je ukazao i na potrebu pokretanja obimnog investicionog ciklusa, navodeći da se zajedničkim naporima sa EU trebaju stvoriti uslovi za uspešnu realizaciju prioritetnih projekata povezivanja.
On je pozdravio "dugo iščekivani politički dogovor Evropskog parlamenta i Saveta po pitanju IPA-e III", istakavši da je to dodatna motivacija za što efikasniju realizaciju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.
Tegeltija je iskazao spremnost Saveta ministara BiH da podrži sve projekte koji za cilj imaju unapređenje privrednog i poslovnog ambijenta, a time i poboljšanje životnog standarda građana.
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RČ) Majlinda Bregu je na sastanku rekla da "udaljenost između vizije i plana za istinsko zajedničko regionalno tržište i stvarnosti traži odlučnije delovanje".
"Podrška integraciji u EU nastavlja da raste na Zapadnom Balkanu i ove godine je podržava 62% građana u odnosu na prošlogodišnjih 59%. Podrška naših građana i privrednih subjekata regionalnoj saradnji je još veća - 77% građana veruje da regionalna saradnja može doprineti boljoj političkoj, ekonomskoj i bezbednijoj situaciji u njihovoj ekonomiji", istakla je Bregu.
Na marginama samita, premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, potpisali su Dogovor u uspostavljanju zajedničkih graničnih i carinskih kontrola, saopštila je vlada u Skoplju.
"Potpisivanjem današnjeg dogovora završavamo jedan ozbiljan proces na kojem su radile dve vlade da bi otvorile 'one stop shop' terminal, gde će naši građani prepoloviti čekanje na prelasku granice i da se stvore uslovi za ostvarivanje četiri evropske slobode - za slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga", rekao je Zaev.
Edi Rama je istakao da će Dogovor o upostavljanju zajedničkih graničnih i carinskih kontrola na graničnim prelazima značajno olakšati kretanje građana dve države.
Dogovor o zajedničkim kontrolama na graničnim prelazima Severna Makedonija već ima sa Srbijom, a Zaev je nedavno najavio da je "Kosovo sledeće".
Izvor: Euractiv
