Male šanse za napredak Srbije ka Evropskoj uniji do kraja godine, odnos prema Rusiji najveći problem
Arhiva: Vesti

Male šanse za napredak Srbije ka Evropskoj uniji do kraja godine, odnos prema Rusiji najveći problem

U postojećim izazovima za napredak Srbije u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, od kojih je trenutno najveći usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom, teško je verovati da do kraja ove godine može da se desi neki iznenadni zaokret koji bi Srbiju čvršće vezao za EU.

Ovako sagovornici EWB ocenjuju šanse da Srbija napravi neki vidiljivi pomak na svom evropskom putu do kraja 2022. godine i sledećeg samita lidera država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana koji bi trebalo da se održi u decembru, a nakon što na junskom samitu nije bilo nikakvih pozitivnih signala.

Opipljiv sledeći korak za pozitivne pomake u evrointegracijama trebalo bi da bude otvaranje Klastera tri iz pregovaračkog procesa, koji se odnosi na „Konkurentnost i inkluzivni rast“.

Čak i da je Srbija spremna da ispuni svoj deo obaveza iz ove oblasti, širi politički kontekst ne ostavlja prostora za uverenje da će sve države članice EU dati zeleno svetlo, ukazuju naši sagovornici.

Kako se od politike proširenja EU za Srbiju u ovom trenutku ne očekuju dobre vesti, „slamka spasa“ odnosno jasnije određenje same EU po pitanju toga da li želi da jača veze sa regionom moglo bi se dobiti već na oktobarskom sastanku novog formata – Evropske političke zajednice.

Čeka se zeleno svetlo za Klaster tri

U junu ove godine Srbija nije dobila zeleno svetlo za otvaranje Klastera tri, koji obuhvata poglavlja: Informaciono društvo i mediji (10), Oporezivanje (16), Ekonomska i monetarna politika (17), Socijalna politika i zapošljavanje (19), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29).

Razlog za to je bio nedovoljna usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ukazuje Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

„Isti razlog mogao bi da važi i u decembru, ukoliko nova Vlada ne bude voljna da se procenat usklađenosti poveća“ – upozorava ona.

Druga dva kriterijuma za napredak u pregovorima, kako ukazuje Grubješić, poznata su od ranije a to su vladavina prava i dijalog sa Prištinom.

„U najboljem scenariju, vidljiv napredak u sve tri oblasti sigurno bi doprineo ubrzanju procesa, ali je izvesno da zbog rata u Ukrajini i ruske agresije, usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU trenutno predstavlja najveći izazov za Srbiju, prvenstveno zbog direktne veze sa rešavanjem kosovskog pitanja“, naglasila je ona.

Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politike, ističe za EWB da domaći pregovarački tim jeste radio na ispunjenju uslova za otvaranje klastera tri, ali pristupni proces, kako podseća Subotić, ne podrazumeva samo usaglašavanje sa pravnim propisima EU već i delovanje na domaćem i spoljno-političkom planu u skladu sa vrednostima koje zastupa Evropska unija.

„U tom pogledu, Srbija možda i može imati klaster 3 spreman jer je već otvorila određena poglavlja u tom klasteru i radila na pregovaračkim pozicijama za ostala poglavlja. Jasno je, međutim, da će druga celina dobiti na većoj važnosti, a to su evropske vrednosti koje na domaćem planu znače vladavinu prava, na regionalnom nivou se oslikavaju u vidu dijaloga sa Prištinom, i konačno na širem evropskom planu u vidu uvođenja sankcija Rusiji“ – naglašava on.

Srbija prva da pokaže znak dobre volje

U ovom trenutku, poseban politički značaj dobilo je ubrzanje dijaloga sa Prištinom, kako ističe Subotić, jer ukoliko ne dolazi do napretka na tom planu – status kvo otvara prostor za negativne posledice, kako na živote građana, tako i na regionalnu stabilnost, što je iz ugla EU važno pitanje.

On dodaje da će, kao što je rešeno pitanje ličnih karata za građane Kosova, EU tako nastaviti da insistira na usklađivanju Srbije sa spoljnom politikom EU po pitanju Rusije, što je stvar koju „države članice ne mogu da zaborave“, naglašava Subotić.

„Ako Srbija ne želi u potpunosti da usvoji sve pakete sankcija, morala bi „makar“ da se postepeno usaglašava sa paketima do kraja godine i to bi predstavljalo jednu pozitivnu poruku. EU očekuje da će Srbija upravo te korake preduzeti kada oformi novu vladu i da više neće biti prostora za bilo kakve izgovore. Ako ne pokažemo taj znak dobre volje, ne vidim razlog zašto bi države članice jednoglasno odlučile da Srbiji otvore klaster 3“ – naglasio je on.

Subotić zaključuje da je „pesimista“ u pogledu mogućeg napretka Srbije ka EU u narednih šest meseci te da nema dobre prognoze ali i da „političari pokazuju sposobnost da nas nekad iznenade kao što je bilo iznenađenje popuštanje kosovskim zahtevima za lične karte, uz pritisak EU i SAD na tom planu.

„Bilo da dođe do otvaranja klastera ili da ne dođe, pregovori se svakako nastavljaju. Srbija može da ispunjava tehnička merila, propise, zahteve u određenim poglavljima, ali sa političke strane to se neće ovekovečiti otvaranjem klastera i zatvaranjem poglavlja. Uprkos tome što EU ne može da bude jednoglasna po pitanju nagrađivanja Srbije, to ni na koji način ne sprečava Srbiju da nastavi sa produbljivanjem reformi“, poručio je on.

Usporavanje, zastoj i zaglavljenost u evropskim ambicijama

Pre aktuelnih izazova, Srbija je imala dvogodišnji zastoj u procesu evropskih integracija, sve do polovine decembra 2021. godine, kada je, prema novoj metodologiji proširenja, na Međuvladinoj konferenciji u Briseluotvoren Klaster četiri koji obuhvata četiri poglavlja: Transportna politika (14), Energetika (15), Trans-evropske mreže (21 ) i Životna sredina i klimatske promene (27).

Time je, kako za EWB kaže Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, tokom gotovo osam godina pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom, otvoreno 22 od 35 predviđenih poglavlja, odnosno u proseku manje od tri godišnje.

„Sam proces se odvijao sporo, uz ubrzanje na početku i usporavanje i zastoj do samog kraja prošle godine“, podseća ona.

Posebno komplikovana situacija u odnosima Srbije sa EU nastaje sa početkom ruske agresije na Ukrajinu i usled odbijanja Srbije, kao jedine zemlje u Evropi, da uvede sankcije Rusiji, podseća Minić. Pored toga, rešenje odnosa sa Kosovom nije na vidiku, a nova Vlada Srbije još nije formirana, pa tako nije imenovan ni ministar koji bi vodio pregovore, a nekada veoma sposoban i dobro obučen pregovarački tim u srpskoj administraciji se, kako ona ocenjuje, drastično osipa.

„Zato ne čudi da su izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u procesu proširenja sve oštriji i kritičniji, posebno vezano za vladavinu prava, slobodu medija i razvoj demokratskih odnosa i institucija, kao i pridruživanje spoljnopolitičkim pozicijama EU, pa se stiče utisak da se Srbija potpuno zaglavila u svojim evropskim ambicijama, postajući sve više nalik “večitom kandidatu” Turskoj“, upozorava naša sagovornica.

Zbog toga je, po njenoj oceni, i u Evropskom parlamentu već bilo zahteva da se pregovori sa Srbijom zamrznu, a posebno zabrinjava što se ne radi o „tranziciji“ koja je vidljiva samo na unutrašnjem planu.

„Srbija se spoljnopolitički i ekonomski, a ne samo po kvazi demokratskom modelu pozicionira na svojevrsnoj „osovini“ Mađarska – Turska, ignorišući i ugrožavajući ne samo odnose sa EU, već i svoje dugotrajne i do sada neupitne istorijske veze sa susednom Rumunijom i Grčkom“, ukazuje Minić.

Ona dodaje da Srbija i u odnosima sa susedima čini sve da „osujeti“ evropski put Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova, dok sa druge strane uporno jača veze sa Rusijom i Kinom zbog čega ne liči na zemlju koja je iskreno na evropskom putu.

„Teško je verovati u neki iznenadni zaokret koji bi Srbiju čvršće vezao za EU i to već do kraja ove godine.Najveću štetu približavanju Srbije EU, pored prethodno navedenih konstatacija, čini sistematska antievropska propaganda vlasti u Srbiji koja stvara društvenu klimu u kojoj se regrutuje poslušna nacionalistička, desničarska većina, koja ignoriše činjenicu da iz EU dolazi glavnina trgovine, investicija I transfera tehnologije i da mladi, kreativni i radno sposobni građani Srbije glasaju nogama za EU napuštajući ovu ostarelu, nemoćnu, razrovanu i u svakom pogledu zagađenu zemlju“, naglašava ona.

Sledeći korak: Evropska politička zajednica

Proces pregovora, metodologija, kao i formati razgovora menjali su se do sada mnogo puta, odlažući prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU kako bi one rešile međusobne odnose, ukazuje Jelica Minić.

„EU im u tome nije dovoljno i iskreno pomogla. Ostavila ih je da se kuvaju u sopstvenom loncu, pa su se i unutrašnji procesi i spoljna savezništva posle početnog entuzijazma sve više udaljavali od EU, neki preko okeana, neki na Istok“, naglašava ona.

Minić dodaje da će, možda, trenutna situacija u svetu i „senka“ nezamislivo surovog rata u Evropi možda uticati na to da se ovakvi odnosi promene a tome može poslužiti i predstojeći prvi sastanak u okviru „Evropske političke zajednice“, nove incijative za okupljanje država koju je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron, podržao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, a čiji format i funkcija tek treba da se iskristališu.

„Možda će predstojeći oktobarski sastanak Evropske političke zajednice, koja precizno definiše evropsku orbitu i nudi razne nivoe i sektore čvršće integracije, dovesti do jasnijeg odgovora na pitanje šta hoće Evropa. Jer, u toj orbiti su pored Zapadnog Balkana i Velika Britanija, Turska, Norveška, Švajcarska, Island, Lihtenštajn, Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan. Ako se ostvari odgovarajuće zajedničko viđenje pre svega geostrateške budućnosti Evrope, matica će povući i nas da u tome, hteli-ne hteli, učestvujemo“, naglašava ona.

Izvor: European Western Balkans

Najnovije