Suženi prostor za civilno društvo u evropskim integracijama

17. Sep 2018.
Suženi prostor za civilno društvo u evropskim integracijama

Prema evidenciji Agencije za privredne registre, u Srbiji danas postoji preko 31 000 registrovanih udruženja građana što Srbiju svrstava u države koje imaju organizovano i vitalno civilno društvo. Međutim, među građanima/kama Srbije i dalje postoji nerazumevanje ovog pojma, kao i ko to sve čini i šta radi civilno društvo. U širem smislu, civilno društvo okuplja sve ne-državne aktere koji rade u javnom interesu, a nisu povezani, niti upravljani od strane države. U tom kontekstu, civilnom društvu pripadaju i političke partije, i mediji, i sindikati, i akademija, i crkva i verske zajednice, i organizacije civilnog društva (OCD). Ipak, prema zakonskom okviru R. Srbije, ovaj krug je sužen, pa su jedino OCD, odnosno „dobrovoljne i nevladine organizacije zasnovane na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa” regulisane ovim Zakonom. U njih spadaju udruženja mladih, za mlade, ekološka, obrazovna, udruženja koja se bave zaštitom ljudskih prava, regionalnom saradnjom, očuvanjem kulturne baštine itd.

Evropske integracije su podigle značaj civilnog društva u procesu demokratizacije. Razvijeno civilno društvo predstavlja jedan od ključnih političkih kriterijuma za napredak u procesu pregovora za pristupanje Srbije EU. Uspostavljanje vladavine prava i pravne države, borba protiv korupcije, zaštita osnovnih prava i sloboda, ekonomska i socijalna kohezija nisu moguće bez aktivnog učešća civilnog društva. Da budemo precizni, nevladine organizacije su te koje su temu evropskih integracija otvorile mnogo pre same i države, te bile tu da prate svaki korak u napretku, počevši od 2005. godine kada počinje da se pregovara o Sporazumu о stаbilizаciјi i pridruživanju (SSP) EU. OCD pokreću bitna pitanja, upućuju na ključne probleme, učestvuju u donošenju i praćenju sprovođenja propisa i najvažnije, vrše kontrolnu ulogu nad radom javnih institucija.

U 2018. godini OCD i nezavisni mediji nisu u mogućnosti da nesmetano obavljaju svoj posao. Iako jesu deo pregovaračkog procesa, pre svega kroz članstvo u Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji (NKEU) koji predstavlja zvaničnu strukturu za učešće građana u procesu evropskih integracija i okuplja preko 700 OCD, mnogi akteri civilnog društva ostaju na margini, bez mogućnosti da daju aktivan doprinos. Odnos između Vlade i OCD u poslednjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju ocenjen je kao fragmentiran i selektivan. Donošenje zakona po hitnom postupku smanjeno je sa 65% u 2016. na 44% u 2017. godini, ali je i dalje ograničen kvalitet demokratske rasprave i uključivanja civilnog društva u proces donošenja zakona. Ovo bi trebalo da poboljša ovogodišnje usvajanje Zakona o planskom sistemu i izmene Zakona o državnoj upravi koji određuju obavezno učešće javnosti u pripremi zakona i drugih propisa. Međutim, uprkos obavezi da komunicira s građanima, zakonodavna vlast u Srbiji nije dovoljno otvorena za interakciju i konsultacije s građanima (odsustvo proaktivne komunikacije, javnog objavljivanja dokumenata, učešće javnosti u javnim slušanjima, internet komunikacije i komunikacije preko društvenih mreža). Nacrt novog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti okupilo je preko 80 organizacija civilnog društva koje su ukazale na štetnost pojedinih odredbi nacrta izmenjenog zakona. S obzirom na to da je stepen komunikacije državnih institucija s građanima na niskom nivou, pristup informacijama od javnog značaja predstavlja jedan od osnovnih instrumenata za rad civilnog društva, kao i istraživačkih medija. Predlog novog Zakona oslobađa preduzeća koja su (delom) u državnom vlasništvu od obaveze da javnosti dostavljaju podatke o svom poslovanju.

Evropska unija ulaže u razvoj civilnog društva u Srbiji kroz izgradnju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i ulaganje u institucionalnu održivost organizacija. Mnogobrojna finansijska sredstva su dostupna organizacijama civilnog društva u Srbiji kroz EU programe. Evropske integracije direktno utiču na stvaranje neometanog okruženja za rad civilnog društva kroz dostupna sredstva pretpristupne pomoći, ali i stvaranje uslova za saradnju na regionalnom i EU nivou. Ipak, OCD se u Srbiji susreću sa brojnim finansijskim problemima, naročito kada je reč o organizacijama na lokalnom nivou. Još opasnije, sve su učestaliji pritisci i napadi na aktiviste civilnog društva, naročito na branitelje/ke ljudskih prava i LGBTIQ aktiviste. Pritisci se najčešće ispoljavaju kroz stigmatizaciju aktivista kao „stranih plaćenika“ i „izdajnika naroda“, što se često ispoljava i kroz govore predstavnika vlasti. Tabloidni mediji i dalje čine najveći udeo u formiranju javnog mnjenja, te je tako sve izraženija podela na podobne i nepodobne organizacije i medije. Mediji se susreću sa različitim vrstama pritisaka, a neki od njih poprimaju veoma perfidnu formu, poput povlačenja i političkih pritisaka na oglašivače, ili potencijalne zloupotrebe konkursa za finansiranje medija na koji su mnogi mediji i udruženja novinara imali prigovore.

Sve pobrojano Srbiju svrstava u zemlje u kome je sužen prostor za delovanje civilnog društva što je fenomen zabeležen na svetskom nivou počevši od 2004. godine. Iako nije reč o novom fenomenu, „suženi prostor za civilno društvo“ (eng. shrinking space for civil society) je poslednjih godina jedan od ključnih problema na koji upućuju OCD i mediji u Srbiji, ali i predstavnici EU. U periodu od 2012-2015. godine preko 60 zemalja sveta je donelo restriktivne zakone za civilno društvo. Restrikcije se odnose na međunarodno finansiranje, pravni okvir ili direktno na ograničenje prava okupljanja građana/ki. U Srbiji se pogoršanje beleži kroz stvaranje loše javne slike o radu civilnog društva, što beleži i USAID indeks za održivost civilnog društva (poslednji rađen za 2016. g). Stvaranju slike o radu OCD kao „stranih plaćenika“ i „destabilizatora društvenog poretka“ najviše doprinose tabloidni, prorežimski mediji, a na udaru su najpre one organizacije i mediji koji kritički preispituju odluke Vlade. Još jedan skoriji izveštaj međunarodne organizacije Freedom House za Srbiju beleži pad demokratičnosti u odnosu na okruženje u kome rade OCD i mediji. Prema nalazima ovog izveštaja, stepen demokratičnosti u 2018. godini beleži najnižu ocenu još od 2003. godine.

Iako je rad OCD otežan usled iznetih okolnosti, sve je teže zamisliti bilo koji važniji društveno-politički dijalog bez učešća civilnog društva. OCD su članice Zajedničkog konsultativnog odbora EU Srbija koji prati progres procesa EU integracija, civilno društvo je aktivni deo Berlinskog procesa koji prati EU integracije zemalja Zapadnog Balkana, kao i mnogo drugih inicijativa na EU i regionalnom nivou. Beogradska otvorena škola (BOŠ), kroz 25 godina rada u civilnom društvu, prepoznaje značaj učešća građana u donošenju propisa koji nastaju usaglašavanjem domaćeg sa EU zakonodavstvom. Zbog toga, BOŠ okuplja lokalne OCD kroz inicijativu Progovori o pregovorima, kao i kroz projekat Civilno društvo za EU integracije, putem kojih učestvuje u svim koracima na putu kreiranja pozitivnih promena kroz integraciju Srbije u EU.

Iako svake godine u Srbiji bude registrovano oko 2 500 novih organizacija, neveliki je deo civilnog društva koji vrše ulogu „psa čuvara“ demokratije. Zbog toga, važno je stalno podsećati na važnost udruživanja i političkog okupljanja građana. Jer ko će, ako ne mi?

Ana Stevanović Zdravev je koordinatorka projekata za razvoj civilnog društva u Beogradskoj otvorenoj školi. Aktivno prati učešće organizacija civilnog društva u procesu evropskih integracija Srbije i participaciju građana u procesu kreiranja javnih politika zasnovanih na podacima. Užu tematsku ekspertizu ostvaruje u oblasti politike rodne ravnopravnosti i zaštite ljudskih prava.