Progovori o pregovorima

Dragiša Mijačić: Ovo su najgore organizovani izbori na Kosovu u posleratnom periodu

„Izbori su bili mnogo neizvesniji u srpskim sredinama nego u albanskim, što objašnjava veću mobilizaciju glasača i višu izlaznost u opštinama sa srpskom većinom.“

Igor Novaković: Evropska unija nije najvažniji cilj Beograda

„Postoji mogućnost da će nova administracija u SAD postepeno tražiti od Srbije da se sve više usaglašava sa američkim pristupom, pre svega po pitanju Kine i Bliskog istoka, što bi značilo i smanjenje mogućnosti za multipolarnu politiku, bar u ovom obimu u kojem je to danas slučaj.“

Aleksandar Ivković: Šta posle evropskih izbora?

„Imam utisak da se u našoj javnosti većinski navija za konzervativne i krajnje desne struje u EU zato što se od njih očekuje povoljniji stav prema Srbiji kada je reč o Kosovu, Rusiji... To nije baš toliko jednostavno kako se čini – ako te snage i dođu na vlast, moraće da se prilagode geopolitičkim realnostima i neće praviti snažne zaokrete u politici prema Balkanu.“

Dritan Abazović: Prijem Crne Gore u Evropsku uniju bi motivisao ceo region

„Vjerujem da je region pun mladih talenata, ljudi čija će energija i znanje – ako se usmjeri na pravu stvar – doneti veliku pobjedu mira i prosperiteta. Naše je da ih motivišemo da krenu drugačijim putem i da postignu ono što njihovi roditelji nijesu mogli: da se takmiče u dobru i da preko granice svoje države vide prijatelje sa kojima žele graditi svijetlu budućnost“

Dejan Šoškić: Srbija sve više zaostaje u odnosu na svet

Nedavno je navršeno 25 godina od uvođenja evra u Evropsku monetarnu uniju. Prošlo je preko 15 godina od početka svetske finansijske krize. Dok se Evropa suočava s izazovima ograničenog rasta, države na Istoku beleže značajne stope ekonomske ekspanzije. Inflacija igra ključnu ulogu u oblikovanju životnog standarda širom Evrope i sveta, što je posebno izraženo u Srbiji. O aktuelnim ekonomskim trendovima, monetarnim izazovima i stanju evra razgovarali smo sa Dejanom &Sca

Goran Svilanović: Naraslo je nepoverenje prema Srbiji

Daleko smo od toga da možemo biti zadovoljni pređenim putem ka mogućem članstvu u EU. Za to postoji ozbiljan razlog, a to je nerešen status Kosova. To je ključno za mnogo toga u samoj Srbiji, kao što je od odlučujućeg značaja i za njenu međunarodnu poziciju. Što se tiče pitanja odgovornosti, pa ja bih rekao da je odgovornost za skroman napredak podeljena između Srbije i EU.

Anika Ben-David: Mediji i civilno društvo su kiseonik demokratije

„U decembru, lideri Evropske unije su pozdravili što je nova Vlada Republike Srbije potvrdila članstvo u Evropskoj uniji kao jedan od svojih strateških ciljeva i podsetili da je neophodno to potvrditi i delima. Savet EU očekuje od Srbije nedvosmislenu posvećenost Uniji i zauzimanje za zajedničke principe i vrednosti. Tokom predsedavanja, Švedska će ponoviti šta se od Srbije očekuje u pogledu članstva u Uniji. To pitanje neće nestati.“

Đorđević: Ko danas ide Balkanskom rutom

„Avganistan, Pakistan, Maroko i Burundi – ljudi iz ovih država su najčešće dolazili i prolazili kroz Srbiju tokom 2022. godine. Tu su još ljudi iz Sirije, Turske i Tunisa. Uglavnom su muškarci. Ima i maloletnih lica. Kroz Srbiju i region prolaze zato što beže od ratnih dešavanja ili tragaju za boljim životom. Termin migrantska kriza se ustalio u javnom diskursu iako se zapravo odnosi na dešavanja iz 2015. godine kada je na delu bila izbegličk

Cvijić: Hod po tankoj žici zvaničnog Beograda

Ukrajinska kriza podstakla je solidarnost među evropskim državama, ojačala saradnju u zajedničkom odgovoru na geopolitičke izazove. Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo koja se nije uskladila sa spoljnopolitičkim deklaracijama Evropske unije. O tome koliko ovakvo nesvrstavanje košta, zašto je neophodno odgovorno voditi proces pregovaranja sa Unijom i kako će u narednom period izgledati evropska integracija Zapadnog Balkana, razgovarali smo sa Srđanom Cvijićem iz Beogradskog

Kovač: Trudićemo se da Evropska unija uvaži napredak Srbije

„Na samom početku razgovora, želela bih da naglasim činjenicu da proces pridruživanja i članstvo u Evropskoj uniji predstavlja strateško opredeljenje i glavni spoljnopolitički prioritet Republike Srbije i da su stranke koje podržavaju članstvo Srbije u EU dobile veliku većinu glasova na prošlim parlamentarnim izborima, čime su birači pokazali da podržavaju reformski i evropski put Srbije.“

Kuhta: Češka će se zalagati za otvaranje klastera sa Srbijom i ako se ne uskladi sa sankcijama prema Rusiji

Češka Republika je u julu preuzela predsedavanje Savetom Evropke unije od Francuske. Među pet prioriteta navedenih u programu predsedništva nalaze se posledice rata u Ukrajini, energetska bezbednost i ekonomija. Region Zapadnog Balkana pominje se u kontekstu održavanja prvog samita takozvane Evropske političke zajednice u Pragu početkom oktobra, kao i „opipljivog napretka u pristupnim pregovorima“, koje Češka namerava da podrži.

Nenadić: Tvrdi zalogaji za ovdašnju vlast

Prema Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International za 2021. godinu Srbija se našla na 96. mestu, od ukupno 180 zemalja, ne ostvarivši nikakav napredak u odnosu na prethodnu godinu. Napori donosilaca odluka da se zahtevi međunarodnih organizacija u vezi s borbom protiv korupcije ispune, najčešće su minimalni i bez značajnijeg efekta u praksi.

Marović: Evropska integracija je naše vezivno tkivo

„Transformacija crnogorskog društva tokom proteklih deset godina, koliko traju pristupni pregovori odvijala se postepeno. U nekim oblastima, usklađenost domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom i njihova primjena, počeli su da daju rezultate koji su vidljivi u praksi i koji su unaprijedili kvalitet života naših građanki i građana.“

Ejdus: Jedinstvo unutar Evropske unije je produbljeno

Kriza je najučestalija reč u domaćim i međunarodnim medijima već nekoliko godina unazad. Nakon virusa, generator krize postao je oružani sukob u Evropi. Rat između Ukrajine i Rusije oblikuje i usmerava politička, geopolitička, bezbednosna, čak i sportska pitanja. Za rešavanje velikih svetskih problema potrebni su snažni međunarodni akteri. Da li će krizu okončati tradicionalni veliki geopolitički igrači ili će, za potrebe njenog razrešenja, na scenu stupiti novi akteri? O geopoliti

Košar: Francuskoj se pogrešno pripisuje skepticizam prema proširenju zbog njene želje da reformiše EU

Francusko predsedavanje Savetom Evropske unije završava se ovog meseca, a jedan od poslednjih događaja u organizaciji ove države biće konferencija EU-Zapadni Balkan zakazana za 23. jun. Ovaj region je i bio jedan od navedenih prioriteta francuskog predsedavanja, predstavljenih krajem prošle godine. Od tada, se, naravno, situacija drastičo promenila ratom u Ukrajini, koji je teme spoljnopolitičke orijentacije Evrope, Zapadnog Balkana i Srbije stavio u prvi plan.

Lazarević: Vlast u Srbiji ne komunicira evropske integracije na adekvatan način

Ideju da bi benefite članstva u EU države kandidati mogli da osete i pre formalnog članstva, u oktobru prošle godine lansirali su beograski Centar za evropske politike (CEP) i briselski Centar za evropske političke studije (CEPS). Radi se modelu “faznog pristupanja EU” sa ciljem oživljavanja procesa proširenja. Ideja je da se sa jedne strane ublaži zabrinutost među državama članicama EU u pogledu mogućnosti daljeg proširenja, a sa druge da se prevaziđe očigledan

Reten: Nepravilnosti na izborima u Srbiji su posledica namernih odluka i pritisaka

Naš portal je u međuvremenu razgovarao sa Tajsom Retenom, šefom delegacije Evropskog parlamenta koja je posmatrala izbore 3. aprila kao deo misije Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Kako ocenjuje evropski poslanik Reten, “teško je govoriti o slobodnim i poštenim izborima u Srbiji” a “vrlo je problematično” što je javnost i na preliminarne rezultate Republičke izborne komisije čekala toliko dugo.

Jović: Teške odluke je nemoguće izbeći

Da li će, nakon formiranja Vlade, Srbija zauzeti snažan proevropski stav? Treba li se ugledati na susede iz Hrvatske? Da li će Evropska unija imati sluha za specifičnost srpskog položaja? Treba li evropske integracije Srbije gledati kroz prizmu integracije Zapadnog Balkana, koji bi kao celina pristupio Uniji? Šta je glavni izvor tenzija u regionu?

Nedeljkov: Izbori omogućili oporavak političkog pluralizma

Građani i građanke Srbije su 3. aprila imali mogućnost da glasaju na predsedničkim, republičkim i beogradskim izborima. Izborni dan obeležile su brojne nepravilnosti, neizvesnost i tenzije. Heterogeniji sastav novog Parlamenta ipak daje nadu za oporavak i povratak pluralizma na srpsku političku scenu. Međutim, način vođenja izborne kampanje i poruke koje su politički akteri slali tokom nje, uz njihovu nesrazmernu zastupljenost u medijima jasan su indikator da je neophodno i dalje kontinuirano ra

Kovačević: Trebalo bi ostati uz diplomatiju, kao izraz veštine mogućeg i u najtežim situacijama

U važnim trenucima, prelomnim događajima, sukobima koji završe jednu i otpočnu novu fazu međunarodnih odnosa i odnosa snaga, analitičari i analitičarke, politički komentatori i komentatorke, u pokušaju da objasne situaciju i značaj trenutka za glavne aktere događaja podrazumevaju suverene države. Uloga međunarodnih i nadnacionalnih organizacija, poput Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Evropske unije ili Ujedinjenih nacija neretko se nalazi u drugom, ponekad trećem pla